Muke sa radnicima

Mazite svoje zaposlene, jer mladi i obrazovani radnici postaju redak resurs, poručio je vodećim privrednicima regiona Predrag Kurčubić, iz Ipsosa, na prvom CEO Samitu privrednih lidera koji je prošle nedelje održan u beogradskom hotelu Kraun Plaza u organizaciji magazina Instor i NIN-a. Proces koji je gotovo preko noći postao jedan od najvažnijih problema privrede i ograničenja za rast ekonomija ovog regiona bio je, bez izuzetka, nezaobilazna tema u govorima svih učesnika pomenutog događaja. O sumornim prognozama o demografskom starenju stanovništva, uvezanim sa odlaskom radno sposobnih u razvijene evropske zemlje u kojima postoje manjkovi radne snage određenih profila nije se govorilo samo kroz brojke iznete u istraživanju Ipsosa, već i kroz svedočenja samih privrednika koji svakodnevno muče muku kako da na tržištu rada pronađu adekvatnu radnu snagu. Kurčubić kaže da istraživanja pokazuju da nezaposlenost u percepciji ispitanika i dalje zauzima visoku poziciju na lestvici problema u Srbiji, iako je primetno da u poslednje tri godine ona na toj skali pada, što uostalom potvrđuju i zvanični statistički podaci o broju nezaposlenih. Istovremeno, raste broj onih koji u tri prioritetna problema države svrstavaju upravo odliv radne snage. „Naša gruba procena je da usled demografskog starenja, odliva radne snage i porasta broja radnih mesta, već sada blizu 100.000 ljudi manje atakuje na radna mesta“, kaže Kurčubić, dodajući da će nastavak ovog procesa dovesti 2040. godine do toga da četvrtina stanovnika Srbije ima iznad 65 godina, a to će za posledicu imati i ozbiljne promene na tržištu rada, ali i veliki pritisak na penzioni sistem. „Kada govorimo o ovom problemu, trebalo bi pogledati strukturu nezaposlenih na tržištu rada. Kog zanimanja su ti ljudi koji po nekoliko godina traže posao. Jer sa druge strane, mi imamo problem da nađemo radnike. Privreda ne zapošljava tek da bi zapošljavala, odnosno smanjivala stopu nezaposlenih, već zato što ima potrebu za određenim radnicima. Ja ću lako pronaći sekretaricu, ali mi ona nije potrebna, a sa druge strane kada su mi potrebni mašinbravari ili zavarivači, njih nema. Sada kada bismo dobili posao u kojem nam je neophodno 100 zavarivača, mi bismo taj posao morali da odbijemo, jer nemamo potrebnu radnu snagu“, čulo se od Aleksandra Markovića, generalnog direktora Metalca iz Gornjeg Milanovca. Komentarišući opasku Kurčubića sa početka ovog teksta, Marković kaže da su u Metalcu svesni da su radnici jedan od tri najvažnija stuba za kompaniju, te da bi sačuvali kvalitetne radnike uveli su i dodatne stimulacije za rađanje dece, dodatno penziono osiguranje, kao i druge olakšice za svoje zaposlene, kazao je on na Panelu posvećenom privrednicima iz regiona. Dejan Turk, prvi čovek kompanije VIP za Srbiju i Sloveniju podsetio je da je Slovenija u godinama nakon pristupanja EU imala ogromnih problema sa radnom snagom, koja je pohrlila u razvijenije zemlje, te da je posledica toga bila da u jednom trenutku nije imala poštare. „Situacija se nakon toga stabilizovala, Slovenija je godinama uvozila radnike iz regiona, nudila je i visoke zarade i druge vrste stimulacija, ali zbog visokih poreza i troškova života, sada ima problem kako te radnike da zadrži“, kazao je Turk, navodeći da je za jednu kompaniju odlazak kvalitetnog radnika jednak tome da od kompanije kradete novac. „Za menadžera je izuzetno važno da stvori atmosferu u kojoj zaposleni vole da rade. I na tome se mora raditi“, poručio je Turk. Petar Ćorluka, direktor kompanije Violeta, iz BiH, istakao je potrebu da se radnici stalno dodatno školuju, odnosno da se radi na njihovoj prekvalifikaciji kako bi se osposobili za ona zanimanja koja se traže na tržištu, jer njegovo iskustvo sa pripravnicima koji dolaze iz škola je takvo da oni uglavnom ne poseduju adekvatno znanje i veštine. Ćorluka kaže da su morali da angažuju i inženjere iz Indije kako bi ovdašnjim zaposlenima preneli neophodna znanja, jer ono što im je bilo potrebno nisu pronašli na ovdašnjim tržištima radne snage. Na neophodnost sticanja znanja, kao najvažnijeg resursa, posebno je ukazao Miroslav Mišković, predsednik Delta holdinga, uveravajući prisutne da u Srbiji zaposleni ne bi smeo da ima platu manju od 500 evra. „Ako želite profesionalnog radnika, ne možete ga platiti tako da on nakon što završi posao mora da ide da taksira ili radi nešto drugo da bi mogao da prehrani porodicu“. Sa Miškovićevom opaskom da Srbija, slično i države regiona, plaćaju ceh nepostojanja jasne strategije razvoja države, složio se i Svetozar Janevski, predsednik Upravnog odbora kompanije Tikveš, navodeći da se problemi privrede naročito uočavaju u agrarnoj proizvodnji. „Hteli smo industrijalizaciju i odlazak u grad, a opet se priča o poljoprivredi kao najvećoj šansi. Ne možete govoriti o potrebi da se razvija agrar kada su sela pusta, a u Makedoniji, na primer, nije završena ni privatizacija poljoprivrednog zemljišta zbog čega nema dovoljno investicija. Na tržištu rada nema agronoma, morate da ih uvozite iz Južne Afrike, jer ako im ponudite i 3.000 evra platu, neće se niko javiti na konkurs“, kazao je Janevski, navodeći da je za sistemsko rešavanje ovog problema odavno prošlo vreme, pošto je mladima razvijena Evropa na dva sata udaljenosti i oni neće više da rade u svojim zemljama za platu od 350 evra. U svetu se, kaže statistika, urbana populacija godišnje povećava za 18 miliona ljudi, te migracije iz sela u gradove zapravo su najveće pomeranje stanovništva na bilo kom delu planete. Sela se prazne, pokazuju istraživanja, pa se očekuje da će 2050. u gradovima u Srbiji živeti čak 68 odsto stanovništva, dok je to 60-ih godina prošlog veka bilo upola manje. Na skupu se moglo čuti kako poljoprivreda Srbije ne može biti šansa sve dok je njena proizvodnja nalik onoj od pre pola veka, nespremna da se suoči i sa narastajućim klimatskim promenama, ali i sa međunarodnom konkurencijom. Strahinja Marjanović, direktor divizije MK agrar, kazao je tako na panelu posvećenom strategiji daljeg razvoja ove kompanije, da su prinosi njihovih poljoprivrednih kultura za 15 do 50 odsto veći od proseka u Srbiji, jer samo tako mogu biti konkurentni i na međunarodnom tržištu. „Stvari u poljoprivredi se menjaju, promena klime i činjenica da imate svetsku konkurenciju i cene koje se formiraju na svetskim berzama, zahtevaju velika ulaganja u sisteme za navodnjavanje, u nove tehnologije u agraru. Mi uveliko radimo na digitalizaciji u proizvodnji, poput autopilota koji pokreću traktore ili dronova koji prate iz vazduha useve, do promena u primeni veštačkih đubriva, kako bismo smanjili troškove, ali i povećali naše prinose“. Govoreći o novim investicijama, privrednici regiona složili su se da je svaka pojedinačna zemlja na Balkanu suviše malo tržište da bi velike domaće kompanije mogle da rastu radeći samo u matičnim zemljama, što je Miroslava Miškovića ponukalo da progovori o neophodnosti reorganizacije CEFTA sporazuma, kako bi on efikasnije funkcionisao, a neke druge da istaknu značaj regionalnog povezivanja, kroz projekat „mini Šengena“ ili neki drugi oblik saradnje. O petogodišnjem investicionom planu vrednom 500 miliona evra govorili su i predstavnici MK grupe, Miodraga Kostića, navodeći da će njihove buduće investicije biti usmerene u tri glavna sektora ove kompanije - bankarstvo, hotelijerstvo i agrar. Dušan Radičević, finansijski direktor ove kompanije kazao je da ga novi investicioni plan nimalo ne brine. „Naprotiv, raduju me. Naš godišnji profit je između 150 i 200 miliona evra, što nam omogućava da i dalje investiramo, kako u zemlji, tako i izvan nje, a sa druge strane, mi planove o novim ulaganjima donosimo oprezno i nakon detaljnih analiza. Nikada nećete čuti kako je MK grupa u jednoj godini izvršila više od jedne velike akvizicije, dakle prvo učvrstimo jedan biznis, pa tek onda idemo na sledeći“. Govoreći o iskazanoj nameri da učestvuju na tenderu za kupovinu Komercijalne banke, Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK banke, kao dela MK grupe, kazala je da je dugoročna strategija ove banke širenje tržišnog učešća, odnosno njeno veće prisustvo i u Srbiji, ali i u regionu, te je trka za kupovinu Komercijalne upravo dokaz te namere. „Mi smo pre dve godine sproveli akviziciju Alfa banke u Srbiji, da bismo kupovinom Gorenjske banke otišli i izvan tržišta Srbije. Odluka da to bude Slovenija, kao članica EU, doneta je zbog činjenice da je zakonska regulativa na našem i tržištima EU gotovo identična, te je stoga bilo najlakše svoje širenje upravo započeti u zemlji koja je članica, to jest u Sloveniji“, kazala je Galićeva, navodeći kako smatra da konsolidacija bankarskog sektora na našem tržištu nije pri kraju, odnosno da prodaja Komercijalne banke neće biti završetak tog procesa. „Uverena sam da će promena na tržištu biti i dalje, pogotovo što su kamatne stope izuzetno niske i ostaće takve još neko vreme, što znači da nema mnogo prostora za organski rast banaka. U takvoj situaciji, akvizicije su rešenje za one banke koje žele rast i širenje, a to jeste naša strategija“. Mohan Šresta, direktor Karneksa, ukazao je na neophodnost prilagođavanja mesne industrije potrošačima koji iz bilo kog razloga ne jedu meso, te najavio da su Karneksovi humusi samo prvi korak u proizvodnji hrane za one koji menjaju svoje potrošačke navike. On je istovremeno ukazao i na činjenicu da veliki trgovinski lanci pojedine svoje proizvode prodaju po damping cenama, to jest da su skloni da na nekim proizvodima ne ostvaruju zaradu, kako bi kupce privukli da kupuju i druge proizvode te robne marke, na kojima se onda ovaj gubitak nadoknadi. Na problem nedostatka kvalifikovane radne snage i trend sve ubrzanijeg odlaska mladih ljudi u inostranstvo osvrnuo se i Branko Milutinović, direktor kompanije Nordeus, vodeće gejming kompanije u Srbiji i to zanimljivom opaskom da „mladi ljudi trenutno nemaju razlog za napuštanje zemlje, barem ne onaj egzistencijalne prirode“. On kaže da za razliku od generacije koja je devedesetih godina prošlog veka napuštala zemlju, ali i onih koji su to radili polovinom 2000-ih, današnje generacije imaju bezbroj opcija da se ostvare u sopstvenoj zemlji. „Za razliku od nas koji nismo imali od koga da učimo, danas postoje ljudi i kompanije koji su već nešto postigli, a dostignut je i određeni nivo znanja. Ovo što mi radimo, pre deset godina skoro da nije bilo moguće. Šanse su ogromne, tri milijarde ljudi u svetu danas igra igrice i oni su tržište za sve nas“, kazao je Milutinović, dodajući da je pre izvesnog vremena morao da objašnjava poreskoj politici razloge zbog kojeg Gugl ili Epl uplaćuju velike svote novca na račun njegove kompanije. „Činjenica je da nam nedostaje znanja, pogotovo u državnim institucijama. Ti poreznici nisu loši ili zlonamerni ljudi, ali jednostavno nisu razumeli o čemu se radi. U međuvremenu, napredovala je i zakonska regulativa u ovoj oblasti“, kaže direktor Nordeusa. „Zato kažem da se državna pomoć u ovoj oblasti može posmatrati dvostruko - sa jedne strane korisno je da država ne smeta, odnosno da nema prepreka za razvoj, a sa druge strane, mnogima je potrebna i podrška u znanju, umrežavanju, pa i u kapitalu“. Nove tehnologije, odnosno veštačka inteligencija kao budućnost bila je i tema obraćanja Nebojše Bjelotomića, generalnog direktora kompanije Saga, koji smatra da će ključna konkurentska prednost kompanija biti obraćanje samom potrošaču na osnovu podataka o njemu koje je moguće naći u različitim bazama na internetu. „Izvor prednosti leži u veštačkoj inteligenciji. Radne snage je sve manje, a za razliku od čoveka koji obrađujući neke podatke greši u osam odsto slučajeva, mašina greši u manje od jednog procenta“. Majk Mišel, generalni direktor Telenora, najavio je nove investicije ove telekomunikacione kompanije na našem tržištu, ali i istakao činjenicu da Prvom samitu privrednih lidera regiona prisustvuje oko 40 odsto kreatora srpskog bruto domaćeg proizvoda. Na kraju, odnosno na samom početku ovog privrednog skupa okupljenim privrednicima koji stvaraju, kako to reče direktor Telenora, gotovo polovinu ovdašnje ekonomije, na značaj podrške privrednika društvenoj zajednici, odnosno onima kojima je pomoć neophodna, ukazala je Vesna Savić Đukić, šefica odseka za saradnju sa privatnim sektorom Unicefa u Srbiji. Podsećajući da je 50-ih godina prošlog veka upravo ova međunarodna organizacija razvila u Srbiji mlekarsku industriju, jer je uvidevši pogodno tlo za takvu proizvodnju donela u našu zemlju opremu za pasterizaciju i flaširanje mleka, ona je istakla da je Unicefu koji pomaže deci saradnja sa biznisom od izuzetnog značaja. „Želim vam da vaši biznisi budu održivi, ali da istovremeno donesu dobre promene društvu i dobrobit celoj zajednici. Imajte u vidu da kompanije koje su posvećene dobrobiti zajednice u kojoj posluju imaju više uspeha i samo su one održive na duže staze“.