Gotov je ili nije?

Naizgled večitog predsednika Belorusije, Aleksandra Lukašenka, odavno bije glas da je poslednji evropski diktator - mada bi se, iz ovog balkanskog zakutka posmatrano, argumentovano mogla osporiti osnovanost onog poslednji - ali prizori koji ovih dana stižu iz zemlje kojom 26 godina vlada kao vlastitom prćijom to baš i ne potvrđuju. Jeste, policija je nemilosrdno tukla i na druge načine torturi podvrgla mnoge od onih 6.700 ili koliko već uhapšenih demonstranata koji, zajedno sa stotinama hiljada drugih, na ulicama Minska i drugih gradova iz dana u dan osporavaju regularnost očigledno pokradenih izbora, na kojima je jedini šef države koga je zemlja ikada imala kobajagi osvojio više od 80 odsto glasova (dobar deo privedenih je, kad se vlast suočila s punim razmerama narodnog gneva, ubrzo oslobođen). I jeste Lukašenko ove sedmice, obraćajući se radnicima jedne fabrike traktora - prva ljubav zaborava nema: ipak je njegov uspon, još u sovjetskoj eri, počeo s mesta direktora farme svinja - poručio kako je samo preko njega mrtvog moguće organizovanje novih, za promenu poštenih izbora, kao što to traže demonstranti. Ali kakav je to diktator koji na kontramitingu okupi desetak puta manje pristalica od broja onih koji su u isto vreme na drugom kraju Minska tražili njegov odlazak s vlasti; a onda sutradan, u pomenutom obraćanju fabričkim radnicima - koji su, kao i mnogi drugi širom zemlje, u međuvremenu stupili u štrajk - bude izviždan, ismejan i na kraju nateran da utekne s bine? Kome su, o užasa, čak i mnogi od zaposlenih na nacionalnoj televiziji otkazali poslušnost i priključili se protestima? Lukašenko sad pokušava da proteste zaustavi - i sebi stvori manevarski prostor - nudeći održavanje referenduma o ustavnim promenama, posle kojih bi bili održani novi izbori a on se povukao s čela države, što deluje kao krupan zaokret za nekog ko se nekoliko sati ranije zaklinjao da će morati da ga ubiju da bi ga makli s vlasti. Ali Belorusi, narod koji je konačno ponovo pronašao svoju dušu, na te trikove više ne padaju; oni Lukašenkov odlazak zahtevaju odmah. Čija će biti poslednja?