Povratak neotpisanog

Objava rata mafiji koju je predsednik Srbije nedavno ponovo proglasio, dobila je hitro odjek na naslovnim stranama tabloida pod kontrolom vlasti, a potom i konkretan izraz u višestrukim promenama u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Prema rečima ljudi koji su život proveli radeći policijski posao, ovakve objave rata kriminalu, nalik na one iz 19. veka, koje nisu praćene jednovremenim akcijama policije po već okončanim istragama, nisu od velike koristi. One služe više kao upozorenje i najava promena, ne toliko samih pravila igre, koliko promena konkretnih igrača na polju monopola sile. Jedna od tih važnih promena je i ponovno imenovanje četrdesetjednogodišnjeg pukovnika policije Veselina Milića na mesto načelnika Policijske uprave za grad Beograd. Na toj poziciji u prethodnom mandatu proveo je pet godina u periodu od 2013. do 2018. Veselin Milić je rođen 1979. godine, u Priboju. Po završenoj Srednjoj školi unutrašnjih poslova i Policijskoj akademiji u Beogradu, zaposlio se 1998. u policijskoj stanici Užice, gde se ističe i brzo stiže do funkcije pomoćnika komandira odeljenja. Veliki skok u karijeri mladog policajca dogodiće se 2003. godine, kada prelazi u Beograd, i to direktno na mesto pomoćnika komandira Policijske stanice Savski venac. Tri godine kasnije, početkom 2006, imenovan je za komandira stanice, ali se tu zadržava svega 10 meseci. U novembru iste godine, postavljen je na mesto načelnika Jedinice za obezbeđenje u Upravi policije za grad Beograd. Nekadašnja Uprava za obezbeđenje ličnosti i objekata – danas Jedinica, formirana je manje od mesec dana po ubistvu premijera Zorana Đinđića, u aprilu 2003. sa ciljem zaštite ličnosti i objekata, koja obezbeđuje sve ključne državne institucije. To je takođe mesto na kome se uspostavljaju potencijalno važni kontakti između perspektivnih policajaca i političara, gde se Milić zadržava do 2013. godine, kada je prvi put imenovan za načelnika Policijske uprave za grad Beograd. Brz napredak u službi bio je, kažu upućeni izvori, posledica Milićevih vanserijskih sposobnosti, a prema istima nisu odmogle ni kumovske veze sa nekadašnjim moćnim direktorom srpske policije - Miloradom Veljovićem. Juna 2014. Milić bio je, pored drugih državnih zvaničnika, domaćin glumcu Stivenu Sigalu, ugovarao njegove programe obuke borilačkih veština za Specijalne jedinice policije, i bio mu čak vodič po Beogradu. Sigal je nedavno u Americi priznao krivicu i platio novčanu kaznu za učešće u kampanji međunarodne prevare za koju je osumnjičena grupa IT stručnjaka iz Niša. Poznat kao čovek koji ništa ne prepušta slučaju i svuda stiže, načelnik beogradske policije bio je među prvima na uviđaju u kamenolomu Rakovica, gde je u rano jutro 20. juna 2015. pronađen mrtav Radomir Nerandžić, nekadašnji načelnik odeljenja u Sektoru unutrašnje kontrole MUP. Mediji su izveštavali o navodnom odbijanju Nerandžića da potpiše prijavu protiv žandarma za prebijanje Andreja Vučića i Predraga Malog na Paradi ponosa 2014. godine. MUP je demantovao da je Nerandžić radio na slučaju prebijanja Vučića i Malog, ali je u nekoliko navrata odbio da odgovori na upite Balkanske istraživačke mreže BIRN, zbog čega je inspektor Nerandžić iz Sektora unutrašnje kontrole prebačen u Sektor za vanredne situacije i da li se na tu odluku žalio u nedeljama pred smrt. Pored brojnih mafijaških ubistava, period od 2013. do avgusta 2018, žigosan je i dvema likvidacijama beogradskih advokata - Vladimira Zreleca i Dragoslava Ognjanovića, kada je i laicima u sektoru bezbednosti bilo jasno da su neke granice zauvek pređene. Advokat Vladimir Gajić podseća da je njegov prijatelj i kolega, pokojni Zrelec u danima neposredno pre no što je 1. decembra 2015. na njega pucano ispred kancelarije na Vračaru, razgovarao sa tadašnjim, i sadašnjim načelnikom beogradske policije tražeći zaštitu i pomoć: „Tada je Miliću jasno ukazao od koga mu konkretno preti opasnost. On nije preduzeo ništa da ga zaštiti. Rekao bih da je ovo imenovanje loša vest najpre za Zvonka Veselinovića i sve druge suparnike Andreja Vučića. To je danas Milićeva najvažnija uloga u Beogradu, kao i eliminisanje ljudi koji su nekada bili pod zaštitom ovog režima, a sada su izvan svake kontrole“, kaže advokat Vladimir Gajić. Koliko će se ovaj put Veselin Milić zadržati na svom novom-starom poslu nije sigurno, pošto je prema obaveštenim izvorima u bliskoj budućnosti „viđen“ na poziciji direktora policije. Sigurno je međutim da Veselin Milić nije čovek koga je lako smeniti, još manje degradirati. Bar ne onim ljudima koji se danas u Srbiji identifikuju sa državom. U to se direktno uverio nekadašnji ministar policije Nebojša Stefanović, čije rešenje o premeštaju u Policijsku upravu Kragujevac iz avgusta 2016, Milić je odbio da prihvati. „Taj dokument nadređenog ministra on je jednostavno pocepao i to je učinio teatralno, pred čitavim kolegijumom. Siguran sam da pre tog dana, ovakav slučaj nije zabeležen u istoriji srpske policije, od njenog osnivanja“, govori za NIN nekadašnji visoki funkcioner srpske službe bezbednosti. Kada poredi taj postupak sa nekim prošlim vremenima, sagovornik NIN-a nema dileme: „Da je to uradio pre 2000, u boljem slučaju bi istog tog dana bio otpušten sa posla po osnovu teške povrede radne discipline bez mogućnosti da ikada nastavi rad u bilo kom bezbednosno osetljivom sistemu, a u gorem bi verovatno bio likvidiran.“ Prema nezvaničnim informacijama, interna komunikacija između sada već bivšeg ministra policije Stefanovića i novog-starog načelnika beogradske policije bila je u narednom periodu još direktnija i eksplicitnija. Neobična elegancija i skupa odela načelnika beogradske policije stoje u blagom kontrastu sa skromnom imovinom koju je 2019. prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije i koja se sastoji od garsonjere od 28 kvadrata u Beogradu, automobila golf iz 2011. godine i mesečne plate u iznosu od 142.000 dinara. Sa druge strane, njegov temperament je, kažu upućeni, u potpunom skladu sa vrelinom arene u koju ovih dana ponovo ulazi. Kada je država prethodni put objavila rat mafiji, bilo je to u oktobru 2016. godine neposredno nakon ubistva Aleksandra Stankovića - navijačkog vođe sa vezama na visokim mestima i imunitetom od pravosnažnih sudskih presuda. Dve nedelje po Stankovićevoj likvidaciji, policija je pronašla veću količinu oružja u blizini porodične kuće tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, što je interpretirano kao priprema za atentat na predsednika Vlade. Pola godine kasnije, u maju 2017. godine, policija je osujetila još jedan pokušaj atentata. Ovog puta upravo na mladog načelnika beogradske policije - Veselina Milića. Ubistvo policijskog službenika je, prema navodima iz istrage, pripremao jedan od dva zakrvljena crnogorska klana, koji već godinama ratuju na beogradskim ulicama. U neočekivanom epilogu osuđen je samo Nemanja Zurovac iz Herceg Novog, jedan od pet osumnjičenih atentatora koji su iznajmili stan u blizini Milićevog, u beogradskom naselju Rakovica. Zurovac je osuđen na dve godine zatvora za krivično delo - nedozvoljeno posedovanje oružja. Prethodni Milićev boravak na mestu prvog čoveka beogradske policije obeležili su mnogi burni događaji, poput slučaja Kantrimen - saobraćajne nesreće u kojoj je 25. jula 2014. godine na Brankovom mostu stradao Luka Jovanović (21), ali i suspenzija države u noćnom rušenju u Hercegovačkoj ulici u Savamali, kada policija nije reagovala na pozive građana da spreče maskirane rušitelje. Sa mesta prvog policajca prestonice Milić odlazi 2018, posle serije brutalnih i nerazjašnjenih mafijaških ubistava, koja je kulminirala ubistvom drugog poznatog beogradskog advokata, Dragoslava Ognjanovića. Ipak, i ova promena u karijeri mladog i perspektivnog oficira policije bila je - nabolje. Tada je imenovan za savetnika predsednika Republike i pomoćnika direktora policije: „Veselin Milić je mlad, ozbiljan i odgovoran čovek. Još mnogo važnog posla i velikih izazova je pred njim. Uveren sam da ćemo imati odličnu saradnju i u okviru poslova iz nadležnosti Kabineta predsednika Republike“, rekao je tada Vučić.