Ima li tajni među prijateljima

Otprilike u ovo vreme protekle godine evroparlamentarci su, kao potencijalni posrednici u dijalogu, o još uvek mogućem učešću cele opozicije na izborima, upriličili sastanak sa predstavnicima medija iz kog je trebalo da čuju o problemima medijskih uslova za izbore. Na njega su, međutim, Vladimir Bilčik i Tanja Fajon, po svemu sudeći, došli već formiranog stava, jer je slovenačka poslanica u Evropskom parlamentu na samom početku razgovora svojim sagovornicima kazala: „Videćete šta ćemo o stanju u medijima reći na konferenciji za novinare“. Konferencija je usledila odmah po završetku tog dvadesetominutnog susreta. Na slične narativne načine se jednom godišnje i u Delegaciji EU u Srbiji s predstavnicima medija drže sastanci iz kojih bi trebalo da proistekne jedno celo poglavlje za izveštaje Evropskog parlamenta - ali metod kojim evropredstavnici dolaze do podataka o medijskim problemima sve očiglednije je neprecizan i nedefinisan. Ovaj podsetnik je prikaz karaktera procesa, od kojih se jedan i poslednjih dana vodi u učestalim telefonskim i internet sastancima između srpskih i evropskih parlamentaraca, koji kao da se srode sa prirodom srpskog sistema, koji inače kritikuju, čim o njemu dobiju zadatak da brinu. Tako se i o budućem posredovanju Evropskog parlamenta u razgovorima vlasti i opozicije, ovoga puta o izbornim uslovima, za naredni ciklus 2022, „do juče“ znalo jedino to da bi trebalo da se dogodi u Narodnoj skupštini. Opozicione stranke još uvek licitiraju učešćem, jedne vape za evropskim posredovanjem, druge ga odbijaju, treće mrsko pristaju, ali to već uobičajeno femkanje opozicije, ovog puta, fer bi bilo njima poslednjim stavljati na dušu. Jer istina je da se glavne bitke trenutno vode između dva snažnija aktera – ovdašnjih vlasti i EP. Zlu ne trebalo, deo opozicije - Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka i Pokret slobodnih građana – pisao je evropskim poslanicima zatraživši što skorije pokretanje sledeće faze međustranačkog dijaloga, jer odlaganja umanjuju šanse za postizanje svima prihvatljivog sporazuma. Pošto je predsednik Skupštine Ivica Dačić saopštio da je „novi početak dijaloga“ dogovoren za 1. mart nakon razgovora sa šefom Spoljnopolitičkog odbora EP, Dejvid Mekalister je, u pisanoj izjavi upućenoj medijima u utorak pozvao vlasti, donosioce odluka i političke aktere u Srbiji da iskoriste međustranački dijalog kao „platformu za postizanje dogovora o spornim pitanjima o izbornom procesu u zemlji“ i kazao da je EP spreman da nastavi posredovanje zajedno sa Narodnom skupštinom. U pokušaju da stavi tačku na spekulacije, Mekalister je deo izjave posvetio poslovičnoj ljubaznosti nakon koje neki „štap“ uvek mora da ostane na stolu: „Imao sam dobar razgovor sa Ivicom Dačićem i pozdravio sam njegovu podršku međustranačkom dijalogu. Čvrsto verujem da Narodna skupština i predsedavajući imaju ključnu ulogu u stvaranju prostora za razgovor“, započeo je, a potom, kako piše u dostavljenoj izjavi, „naglasio“ da je nastavak međustranačkog dijaloga u najboljem interesu Srbije „tim pre jer je direktno povezan sa sveobuhvatnim procesom pridruživanja EU“. Unapred spremljenim stavovima i nejasnim mehanizmima za odabir relevantnih informacija iz Srbije, evropski predstavnici ne mire, nego naprotiv, stvaraju nove linije podele - na postojeće pitanje svrsishodnosti njihovog posredovanja otvara se i pitanje njihovog motiva za posredovanje. Ako, na primer, insistiranjem na tome da je nastavak dijaloga praktično nemoguć bez posrednika, Evropska unija podstiče određivanje takvo da, na kraju, svi učesnici u unutrašnjem sukobu zahtevaju da se u njega umeša spoljni faktor i sve manje teže samostalnom rešavanju problema. U načelu sve tri strane „dobrovoljno“ tvrde da dijalog žele i da su za njega spremne, a dobro obavešteni izvori da je u redovnim razgovorima sa šefom Spoljnopolitičkog odbora EP predsednik Skupštine Ivica Dačić insistirao da pre prvog koraka - slanja zvaničnog poziva evroparlamentarcima za posredovanje - Tanja Fajon bude sklonjena iz pregovora, iako zna da je ta misija nemoguća. Prema izveštavanju nekih medija, navodno je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno zvanično tražio njeno izuzimanje, što je Evropski parlament odbio. Fajon je u razgovoru za srpske medije kazala da ne zna za Vučića, ali da joj je Mekalister preneo Dačićev zahtev koji nije moguće ispuniti zbog internih pravila predstavljanja u Uniji. Tanja Fajon je u septembru 2019. imenovana za predsedavajuću delegaciji EP pri parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje za Srbiju, a potom je izabrana i za člana delegacije za posredovanje u međustranačkom dijalogu. Pojedinačno je poslanica sa najviše glasova iz Slovenije, iako partija koju vodi ima svega 10 odsto glasova, deo je socijaldemokratske grupacije u EP i njeno imenovanje je rezultat dogovora sa grupacijom evropskih narodnjaka, Evropske narodne partije, koju u ovoj situaciji, predstavlja Vladimir Bilčik, izvestilac EP za Srbiju. Ako bi, primera radi, Mekalister uslišio Dačićev zahtev, na mesto Tanje Fajon bi svakako došao drugi socijaldemokrata, a ne poslanik iz narodnjačke grupacije, čija članica je i Srpska napredna stranka. Nezadovoljstvo imenovanjem Tanje Fajon koje se očitava u oštrim ličnim kritikama od predstavnika srpskih vlasti, a poslednja među njima je Dačićeva izjava da ona nije objektivna i da podržava Nebojšu Zelenovića i Dragana Đilasa više nego njihovi iz koalicije, sama evroposlanica u poslednjoj izjavi za srpske medije tumači kao posledicu toga što je viđena kao „simbol opozicije“ ili možda što je socijaldemokrata. Ali, dodaje, ne uzima to za zlo, jer je to deo političke borbe kako u Srbiji tako i u Sloveniji. Slovaku Bilčiku se, s druge strane, učitava preterana blagost, koja se naročito objašnjava stotinama amandmana koji su upućeni na njegov poslednji izveštaj o napretku Srbije. Mekalisterovo pismo medijima unelo je i novu dramu u evropskom posredovanju zvaničnom potvrdom spekulacije da će se u njega uključiti i bivši poslanici, „veterani“ medijatori u unutrašnjim pitanjima Eduard Kukan i Knut Flekenštajn. Krizni duo, stranački takođe neizostavno usaglašen u EP, Kukan iz Evropske narodne partije i socijaldemokrata Flekenštajn, već su učestvovali u razgovorima 2019, pre i tokom, takođe, nedovršenih sastanaka organizovanih na Fakultetu političkih nauka. „Slovak Kukan i Nemac Flekenštajn su zajedno sa slovenačkim poslanikom iz liberalne grupe ALDE Ivom Vajglom činili trojku Evropskog parlamenta koja je 2015. odigrala ključnu ulogu u sklapanju Pržinskog sporazuma između najvećih stranaka u Makedoniji, što je dovelo do održavanja parlamentarnih izbora u decembru 2016. godine, na kojima su učestvovali svi akteri”, podseća portal Europien Western Balkan koji je u danima pre Mekalisterove izjave ovu vest prvi objavio. Sa Dejvidom Mekalisterom, u Albaniji 2017, Flekenštajn je, podsećamo, bio angažovan i na deblokiranju parlamenta i pripremi novih izbora u toj zemlji. Malo pre izbora za izvestioca za Srbiju, u svom prvom mandatu u EP, Bilčik je izabran za predsedavajućeg Delegacije Evropskog parlamenta u Odboru za stabilizaciju i pridruživanje između EU i Crne Gore. U svom prvom mandatu, 2009, i Fajon je postala izvestilac za viznu liberalizaciju balkanskih zemalja baš kada je otpuštanje viza usledilo redom - od Srbije do Albanije. Zbog toga je postala počasni doktor Američkog univerziteta u BiH, a 2019. i počasna građanka Sarajeva. Poslednja zvanična prilika za razgovor bila je pre samo nedelju dana održana sednica Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje (POSP) između EU i Srbije. Zamišljen da se održava redovno, dva puta godišnje, sastanak između srpskih i evroparlamentaraca u ovom formatu kasnio je više od godinu dana. I premda su druge redovne teme bile na agendi, poput Kosova ili procesa pridruživanja, u kome po oceni EP, Srbija zaostaje jer je za poslednjih godinu dana otvoreno samo jedno pregovaračko poglavlje, međustranači dijalog dominirao je u potonjim izjavama evropskih predstavnika. Vladimir Orlić, kopredsedavajući tog odbora, saopštio je tek da mu je drago da su otklonjene nedoumice u vezi sa legitimitetom Narodne skupštine izabrane juna 2020. A predsedavajuća Tanja Fajon da je situacija u vezi sa međustranačkim dijalogom frustrirajuća, možda čak i neprihvatljiva i da od dogovora nema ništa. Ali EP nije odustao, kao uostalom ni posle prethodnog, bojkotom dela opozicije završenog pokušaja. Nakon tri runde koje su prethodile odlaganju izbora za jun, brojnih poruka koje liče i na današnje da vlasti u Srbiji jesu napravile pomak u izbornim uslovima, ali nedovoljno - jer bi se u suprotnom i posao evropskih parlamentaraca morao oceniti neuspelim - usledio je poziv evroposlanika opoziciji da na izborima učestvuje. Da li je limit EP za taj trenutak dosegnut samim organizovanjem razgovora, za ovu priču je sporedno, tek kritike na izborne uslove i iz Brisela su se posle upadljive tišine nastavile po okončanju izbora u junu. Druga najveća grupa u EP, Progresivni savez socijalista i demokrata, već krajem juna je ocenila da je novi saziv Narodne skupštine „ruganje demokratiji“ i pozvala države članice da ne otvaraju nova poglavlja u pregovorima sa Srbijom dok se dovoljan nivo demokratije ne povrati u državi. Iz daljih citata saopštenja dvoje evropskih pregovarača zbunjivalo je da li kritikuju nezastupljenost partija čiji programi imaju uporište u stavovima građana, nereprezentativnost uopšte ili samo izostanak onih kojima je članstvo u EU prioritet u programu. „Odsustvo proevropskih parlamentarnih partija u opozicionom bloku ne sme da podriva proevropsku odlučnost Srbije i njene aspiracije ka EU“, pisalo je u zajedničkoj izjavi evropskih poslanika Fajon i Bilčika. „Monolitan parlament, bez opozicije, znači da nema ni potrebe za konsenzusom”, kritikovala je dalje Fajon, koja je mesec dana ranije - jednoglasnom odlukom Predsedništva slovenačkih Socijalnih demokrata - izabrana za predsednicu te stranke. Izbor je, u oktobru, doduše potvrđen u utakmici sa jednim protivkandidatom. Brojnim neuspesima narušenom spoljnopolitičkom ugledu Unije, još jedno posredovanje u Srbiji dobro je došlo više nego što se odavde, zabavljenima o svom jadu, može činiti. U zajedničkom i dugoročnom interesu, međutim, uspehom će se ispostaviti samo dosledno postupanje u dobroj nameri, naspram, na propast osuđenih, pritisaka ili nedoslednosti, što pokazuje i prošlogodišnje iskustvo u Srbiji.