Od partijske vojske do državnih neprijatelja

O hapšenju grupe Veljka Belivuka - Velje Nevolje govorkalo se nezvanično već mesecima, od kada je oktobra 2020. predsednik Aleksandar Vučić najavio još jedan rat mafiji. Odgovor na to šta se desilo da se grupa Belivuka, o kojoj su godinama izveštavali profesionalni mediji, nađe sada na udaru države možda se krije u tome da su ucenjivali i pretili ljudima bliskim SNS-u. Na TV Pink su nedavno emitovani video i tonski dokazi protiv ove grupe. Tako i telefonski razgovor Belivuka, kako je rečeno, sa nekim iz uprave Partizana. Belivuk poručuje da će zato što mu se Ostoja Mijailović, direktor KK Partizan i član glavnog odbora SNS, ne javlja na pozive, doći do njegove firme Britiš motors i uzeti mu vozila. Belivuk je delovao u Pančevu, gde je bio u rukovodstvu FK Dinamo, a nezvanično se čuje da se sukobio sa tamošnjim moćnim poverenikom SNS-a Brankom Malovićem.       Za Belivuka se čulo još 2007, kada je kao šef obezbeđenja splava Blejvoč napao dvojicu mladića. Tada je osuđen  na pet meseci i 15 dana zatvora. Postaje poznat širim navijačkim krugovima kada je do kraja 2013. grupa Janičari koju je predvodio sada pokojni Aleksandar Stanković, koga su zvali Sale Mutavi, a čiji je Belivuk bio zamenik, preuzela navijanje na tribini. Stanković koji je ranije navijao za Zvezdu sa grupom Janičari, koju su činili navijači koji su bili prethodno u drugim klubovima, nasilnim metodama preuzima tribinu. Sa Stankovićem i Belivukom na tribinama do pre neku godinu navijanje je predvodio Nenad Vučković, koji sve vreme radi u Žandarmeriji. Na tribinama Partizana upražnjeno mesto je bilo od oktobra 2010, kada je pokrenuta istraga zbog ubistva Brisa Tatona protiv nekih od vođa Alkatraza. Stanković decembra 2013. demolira kafić Holivud na Karaburmi, čiji je vlasnik Aleksandar Vavić, jedan od vođa Alkatraza. Policija je uhapsila počinioce, među njima i Belivuka, ali je krivičnu prijavu protiv njega tužilaštvo odbacilo jer je uplatio 100.000 dinara u humanitarne svrhe. Da bi zadržali preimućstvo, fizički su maltretirali konkurenciju, o čemu svedoče brojni video-snimci, koje su oni puštali preko društvenih mreža i na kojima se vidi i Belivuk. Zbog toga nije vođena istraga. Od 2013. ova grupa, koja je u međuvremenu pod vođstvom Belivuka promenila ime u Principi, svoju premoć na tribinama koristi i da fizički napadne sve koji su uzvikivali parole protiv Vučića i vlasti, o čemu svedoče brojni video-snimci sa utakmica. Da ova grupa prerasta huliganske okvire potvrdio je 2015. snimak iz kluba Titl, na kome se vidi da Stanković sa saradnicima prebija Zorana Jakšića, označenog kao jednog od vođa klana Amerika, koji je kasnije osuđen u Peruu zbog šverca kokaina. Stankovićeva grupa često je viđana sa rukovodstvom Partizana, a i kako utišava druge navijače kada su vikali „Uprava napolje“. Međutim, odnosi nisu bili uvek prijateljski. Aprila 2016. objavljen je snimak prebijanja saradnika direktora Partizana Miloša Vazure na parkingu ispred stadiona. Vidi se kako Belivuk oborenog čoveka šutira u glavu, ali je Vazura na suđenju svedočio da nije video ko ih napada. Belivuk je sklopio sporazum sa tužilaštvom i osuđen je na godinu dana kućnog zatvora bez elektronskog nadzora. Stanković se takođe vidi na snimku, kao i da je svestan kamera od kojih se ne krije. Abolirao ga je pre okončanja istrage tada premijer Vučić rekavši: „Nikog nije dotakao.“   Marta 2010. Stanković je uhapšen i osumnjičen da je predvodio devetočlanu grupu koja je trgovala drogom. Pravosnažno je osuđen 2013. na pet godina i 10 meseci zatvora zbog droge i oružja. Međutim, kaznu su mu odlagali čak 12 puta – zbog navodnih zdravstvenih problema, a dobio je i posao kao trener u Partizanu. Nije otišao u zatvor. Ubijen je oktobra 2016. u vozilu ispred Centralnog zatvora u Beogradu. Sa njim je bio kao obezbeđenje zatvorski čuvar Milorad Đ., koji je ranjen. NIN je već ranije pisao da je dva telefona koja su bila kod ubijenog Stankovića, pre veštačenja preuzeo Nenad Vučković iz Žandarmerije, koga režimski mediji upadljivo izostavljaju od kada poslednjih meseci izveštavaju o Belivuku i Dijani Hrkalović. Pre nego što je postao mandatar Vlade 2016, Vučić je na pitanje o borbi protiv huligana odgovorio: „Ako me pitate zašto nemamo dovoljno snage za to... pa nemamo dovoljno snage zato što je potreban društveni konsenzus za neke stvari.“ Belivuk je uhapšen zbog ubistva Vlastimira Miloševića u centru Beograda 30. januara 2017. Prvo je bio osumnjičen kao izvršilac, zatim je tokom istrage optužen kao pomagač. Međutim, na suđenju je došlo do retkog obrta, kada su veštaci promenili prvobitni nalaz DNK tvrdeći da je kontaminiran. Nakon toga su on i Marko Miljković, koji je sada osumnjičen da je sa Belivukom vođa grupe, pravosnažno oslobođeni. Zanimljivo je da na suđenju nisu izvedeni dokazi Belivukove telefonske komunikacije, iako su bili najavljeni. Na inauguraciji Vučića 2017. Krik je identifikovao među obezbeđenjem Borka Aranitovića, koji je bio deo ekipe ubijenog Stankovića i Belivuka, kako fizički napada novinare i građane. Aranitović se vidi i na snimku od 2015. kao obezbeđenje Titla, kada je prebijen Zoran Jakšić. Insajder je na inauguraciji identifikovalo navijača Partizana Marka Todorova koji je pretio njihovoj novinarki. Pripadnici ove grupe su više puta fotografisani kada su se družili sa Danilom Vučićem, punoletnim sinom predsednika. Na svetskom prvenstvu u fudbalu u Rusiji 2018. sin predsednika je fotografisan sa Borisom Karapandžićem, koji je tada i pored presude za ubistvo bio na slobodi. Karapandžić je sada uhapšen kao deo Belivukove grupe. Vučić junior je više puta fotografisan i sa Aleksandrom Vidojevićem - Acom Rošavim. Novinarki Krika su saradnici Vidojevića oduzeli telefon kada ga je fotografisala u restoranu sa Danilom Vučićem.   O posebnom tretmanu Stankovićeve i Belivukove grupe svedoči i krivična prijava Vojnog sindikat Srbije iz februara 2017, kada je ministar odbrane bio Aleksandar Vulin, sadašnji ministar policije. Podneli su je protiv brigadnog generala i potpukovnika zbog sumnje da su zloupotrebom službenog položaja omogućili Stankoviću, Belivuku i njima bliskom žandarmu Vučkoviću da koriste strelište i municiju Vojske Srbije u kasarni u Pančevu. Pripadnike ove huliganske grupe su snimili posetioci beogradskog kluba Komitet kada su ga demolirali oktobra 2018, zbog čega se vodi sudski postupak. O neobičnom tretiranju ove grupe svedoči sudbina beogradskog inspektora Dejana Jovića, koji je vodio istrage za ubistvo Miloševića protiv Belivuka i za upad u Komitet. Jović je bio pod obradom nakon što je od 28. maja 2018. istraživao ubistvo Dragoslava Miloradovića, kuma Luke Bojovića, navodno bliskog škaljarcima. Inspektor je uhapšen 12. decembra 2018, jer je navodno zloupotrebio položaj. Tada su režimski mediji vodili kampanju protiv njega. Jović je oslobođen, ali je 2020. umro od korone i na njegovoj sahrani su bili policajci koji su najavili da će nastaviti njegov posao. Krik je ranije objavio da Belivukova grupa sarađuje sa kavčanima koji se obračunavaju sa škaljarcima. U ovom mafijaškom ratu je ubijeno više od 50 osoba. Belivuk je sa Miljkovićem pre poslednjeg hapšenja boravio u Crnoj Gori gde se navodno sreo sa Radivojem Zvicerom, koji je označen kao jedan od vođa kavčana. Crnogorski mediji su objavili da su uhapšene osobe koje su spremale ubistvo Belivuka. On i Miljković su privedeni u Srbiji posle dolaska iz Crne Gore 29. januara, a uhapšeni su sa još 18 saradnika 4. februara. Osumnjičeni su za ubistva Milana LJepoje, kome se sudilo kao članu Pink pantera zbog pljački, kao i za ubistva navijača Gorana Veličkovića i Zdravka Radojevića. Terete se za dve lovačke puške, dva pištolja CZ 99 i jedan glok 19, kao i za posedovanje 100 grama kokaina, heroina i marihuane. Deo oružja je nađen u ne baš tajnom šteku - prostorijama Partizana koje ova grupa koristi od kada je preuzela tribinu. Svi osumnjičeni su se branili ćutanjem, a neke od njih zastupa Dejan Lazarević, branilac Darka Šarića. Među istražiteljima su Bogdan Pušić, novi načelnik UKP koji je rehabilitovan nakon smene 2014, i Saša Ivanić, zamenik tužioca za organizovani kriminal. Oni su bili meta režimskih medija. Ti mediji doskora, kada je osuđen Darko Šarić protiv koga je Ivanić vodio postupak, nisu prestali da emituju fotografiju ovog tužioca iz evidencije svih građana. To su radili iako je poverenik za informacije pre šest godina podneo krivičnu prijavu protiv N. N. počinilaca iz BIA, koji su je dostavili medijima. Međutim, do danas po prijavi nije postupano.   Ti mediji i vlast sada vode kampanju predstavljajući hapšenje Belivukove grupe kao verziju akcije Sablja i čak spominju ubistvo premijera Zorana Đinđića, iako za sada nisu osumnjičeni da su spremali atentat na predstavnike vlasti. Ono što zaobilaze jeste da odgovore kako je jedna huliganska grupa koja je bila uhapšena 2010. i čiji su pripadnici morali da budu u zatvoru, narasla do ozbiljne kriminalne organizacije. Ne objašnjavaju ni brojne sporne kontakte, od inauguracije, žandara Vučkovića i predsednikovog sina. Da bismo poverovali da se zaista vodi rat protiv mafije, istraga treba da se nastavi i protiv mafijaških organizacija od kojih je ova grupa prema operativnim podacima bila samo deo. Videćemo da li će biti tako i kada nova grupa preuzme tribinu. Zebnju da neće biti tako izaziva i to što je odmah nakon što su po Beogradu osvanuli grafiti da se „ne hapse migranti već navijači Partizana“, ministar Vulin objavio da je uhapšena grupa migranata.