Nada, istrajnost i nebeska pitanja

Ako neko još nije gledao Patka Daču u dvadeset četvrtom i po veku odmah treba sebi da priušti tih sedam minuta radosti. A ako već jeste, neka ga gleda ponovo, jer crtać ima šezdeset sedam i po godina, i stari izvanredno, ako uopšte stari, kao i druga remek-dela Čaka DŽounsa, Mela Blanka i ostatka vesele družine. Zaplet je jednostavan – „NJegovo svemirsko herojstvo“ Patak Dača stiže na planetu Iks i u nju zabada Zemljinu zastavu. Koji sekund kasnije sa zastavom stiže i Marvin Marsovac. Obojica imaju jeziv arsenal, uključujući „dezintegrišuće pištolje“ – izvor najboljih fazona – što planeti obećava kataklizmu, a gledaocu smeh do suza. Zemljani se van ekrana još ne rvu sa vanzemaljcima oko svemirskih resursa, ali baš se na Marsu i u okolini ovih dana bore za svemirski prestiž. Letelica NASA je već na površini Crvene planete, a letelice Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata u Marsovoj su orbiti. Kineska se sprema da aterira u maju, dok će se arapska zadovoljiti razgledanjem sa visine. Sve tri su lansirane prošlog jula i srećno stigle u februaru. Kao i obično, (naš) svet najpažljivije prati američku misiju, ali nema sumnje da ta pažnju i zaslužuje. Na simpatičnog šestotočkaša po imenu „Istrajnost“ (Perseverance) – što će mu svakako biti potrebno dok bude mileo u negostoljubivom okruženju – NASA je natovarila sve svoje znanje i od njega očekuje da započne revoluciju. „Istrajnost“ je peto vozilo koje je NASA zakotrljala Marsom od 1997, kada joj je to prvi put uspelo. Evo šta će se od njega zahtevati u naredne dve godine: „Da ispita okruženje laserima koji dezintegrišu kamenje i radarima koji mogu da probiju tlo; da sluša zvuke Marsa i izveštava o vremenu; da isproba napravu koja izvlači kiseonik iz lokalnog zagušljivog vazduha; da lansira `marsokopter`, prvu letelicu sa rotorom koja bi krstarila tim stranim nebom“, prema opisu popularnog naučnog časopisa Sajentifik Ameriken. No čak i svi ti ordena vredni poduhvati, nastavlja Sajentifik Ameriken, sa male su scene. Na velikoj sceni ujedinjuje ih pokušaj da se utvrdi da li je na Marsu bilo, ima li i hoće li biti života. Mars je sada ledena pustinja, ali pre nekoliko milijardi godina bio je topliji i vlažniji, dakle podobniji za život, i „Istrajnost“ traga za ostacima tog života. Vanzemaljski život, makar i nama fizički nedostupan, makar i najjednostavniji, odavno je ozbiljna naučna tema. A koliko god nas zanimao, nastaće ozbiljna frka ako ga otkrijemo. „Većina naučnika smatra da na Crvenoj planeti ne može da se nađe ništa naprednije od fosilizovanih mikroba, ali bilo kakav aktuelni život, makar i jednoćelijski, izazvao bi zahteve da se Mars ostavi Marsovcima. Sterilna planeta bi možda bila najbolji ishod ako želimo da Mars istražujemo lično i na njemu se naseljavamo“, primećuje Li Bilingz, urednik Sajentifik Amerikena. Ni ljudske misije na Marsu, pa ni kolonizacija – jer čovek voli da kolonizuje, pa to ti je – ne pripadaju samo naučnoj fantastici. Upravo će zato „Istrajnost“ testirati već pomenutu spravu, koja bi – prema zabavnom poređenju NASA – trebalo da funkcioniše nalik mehaničkom drvetu. Uzela bi ugljen-dioksid iz atmosfere Marsa i isporučila nam kiseonik. A ta bi hemijska igra, u mnogo većim razmerama, bila nužna ako nameravamo da prošetamo nekim marsovskim korzom, i da se sa njega vratimo kući. Jer bez kiseonika nema ni disanja ni poletanja. Najzad, očekivanjima već preopterećeno vozilo trebalo bi da nas zakotrlja ka mogućnosti da sa Marsa donesemo suvenire. Homo sapijens je odličan dizajner, ali ipak mu nije moguće da spakuje sva svoja tehnološka čudesa u jedno vozilo, makar ga krstili „istrajnim“, pa nam ostaje da od Marsa malo odlomimo, i to ispitamo kod kuće. Zato će „Istrajnost“ pokušati da pokupi i pohrani uzorke, a onda će neka potonja misija - kada još malo napredujemo - to da donese na Zemlju. Nećemo baš sutra biti sposobni da ono što smo ka Marsu zavitlali odatle i vratimo, ali sledeće decenije ćemo možda biti, jer su i pripreme za to u toku. Rezultatima opita koje će „Istrajnost“ obaviti, služiće se možda i naučnici koji još nisu ni rođeni, zaključuje jedan sagovornik Sajentifik Amerikena iz NASA, što zvuči ozbiljno obećavajuće. Bilo bi, međutim, krajnje nepošteno ako ne bismo podsetili da istrajnosti ne bi bilo bez radoznalosti, i iskoristili priliku da srdačno pozdravimo i samu „Radoznalost“ (Curiosity) - slavno vozilo koje je na Marsu od avgusta 2012, i još nam odano šalje podatke uprkos tehničkim nedaćama. Sva pitanja na koja pokušavamo da odgovorimo marsovskim ekspedicijama imaju i filozofski aspekt, pa je sasvim prikladno to što je kineska misija počela poezijom. Ime „Tjanven“ (Nebeska pitanja) dobila je po istoimenom delu Ćua Juena. Taj se pesnik vekovima pre nove ere pitao o nebu i zvezdama, i njegovi daleki naslednici pokušaće da mu odgovore interplanetarnom misijom. „Tjanven-1“ je nakon sedmomesečnog leta 10. februara ušao u orbitu Crvene planete, i sada merka pogodno mesto za sletanje. Ako ga nađe, Kina će postati tek treća zemlja – posle SAD i SSSR – koja je uspela da spusti letelicu na Mars (i pritom je ne razlupa). A ako se „Nebeska pitanja“ potom i zakotrljaju, Kinezi će tu čast deliti samo sa Amerikancima. Budući da je reč o prvom samostalnom kineskom poduhvatu ovog tipa, i „Tjanven-1“ na točkovima nosi brdo očekivanja. Pre svega, treba da potvrdi da Kina ume da kontroliše nešto što je hitnula desetinama miliona kilometara u vazduh. Zatim mu sledi terenski posao – da razgleda i mapira površinu, otkrije mineralni sastav tla, potraži podzemni led, ispita atmosferu. Najzad – da potraži život i skupi uzorke, koje bi nova kineska misija u narednoj deceniji trebalo da pokupi. Čitalac se ne vara ako misli da je o svim ovim zadacima čitao pre nekoliko minuta. Nismo Patka Daču i Marvina Marsovca pomenuli slučajno. Nadamo se samo da će ljudski svemirski rivalitet biti manje destruktivan. Dobro je, onda, što smo ka Marsu hitnuli i nadu. Lep je običaj da svemirskim letelicama dajemo poetska imena, i nisu ga izneverili ni Ujedinjeni Arapski Emirati. NJihova „Amal“ (Nada) je 14. februara poslala prvu fotografiju - napravila je odličnu sliku Marsa iako je od njega bila 25.000 kilometara daleko. Letelica će otprilike na toj udaljenosti i ostati, ali zvanje prve arapske zemlje sa uspešnim svemirskim programom nije nimalo loše. Pogotovo zato što su u orbitu Marsa, pored pobrojanih, stizali još samo Indija i Evropska svemirska agencija. „Amal“ će, ukratko, proučiti lokalne klimatske prilike i pokušati da utvrdi kako atomi vodonika i kiseonika – ostaci nekadašnje vode – beže u kosmos. Čuveni neboder Dubaija Burdž Kalifa svetleo je odbrojavajući trenutke do ulaska „Amal“ u orbitu, potom se na ulicama slavilo, ali Emirati tvrde da Mars neće doveka gledati samo sa distance. NJihov (baš) dugoročni plan jeste da do 2117. godine tamo osnuju prvu naseobinu, u čemu nikako nisu usamljeni. Pravo je nebesko pitanje kako će tek to pobadanje zastava izgledati.