Alek, pazi metak!

Ostalo je nedorečeno - da li bi trebalo da se čudimo onome što je naprednjački poslanik Nebojša Bakarec izgovorio na prošlonedeljnoj sednici Skupštine Srbije, ili odsustvu reakcije predsednika parlamenta, Ivice Dačića? Ili više i nema mesta čuđenju zbog bilo koje pojedinačne manifestacije političkog i moralnog sunovrata, zbog koga smo, tri decenije nakon povratka višestranačja, ponovo na početku borbe za osnovne preduslove demokratskog života? I još smo u toliko jadnom stanju, da je potrebno čak i međunarodno posredovanje u „dijalogu“ vlasti i opozicije, koji bi trebalo da dovede do bar minimalnog poštovanja zakona, a time i uslova u kojima bi se glasanje moglo smatrati izborima. Da se, ipak, podsetimo kakav je to ispad napravio jedan od istaknutijih u žestokoj konkurenciji preletača koji ne biraju sredstvo za dokazivanje novom (trenutnom) vođi. Na sednici posvećenoj izboru sudija, Bakarec se, „ratujući“, kao i obično, sa kritičarima voljenog predsednika, pozvao na fotografiju objavljenu u nekom od tabloida na kojoj se, između ostalih, vide Dragan Đilas i bivši šef BIA Saša Vukadinović kako piju kafu, sasvim javno, u bašti kafića u Trstu. Zajedničku fotografiju lidera opozicione stranke i čoveka koji sada – kao što je poznato – radi u njegovoj firmi, tretirao je kao dokaz „kovanja zavere“ protiv predsednika Aleksandra Vučića, ali mu ni taj misaoni slalom nije bio dovoljan, pa je nastavio: „To što je uradio bivši šef BIA je krajnje neprofesionalno i nedopustivo u profesionalnim obaveštajnim odnosima. Inače, zamislite da se bivši šef FSB-a (Federalne službe bezbednosti) sastaje sa Navaljnim. Znate kako se to rešava u Rusiji, pa, to se rešava u Rusiji tako što te više nema!“ U slučaju da sam nije uspeo da zaključi šta znači tvrdnja da se „to rešava tako što te nema“, predsednik parlamenta je dobio priliku da još jednom razmisli o incidentu: Đilasova Stranka slobode i pravde optužila ga je da je „ugrozio“ nastavak međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstvom EU, jer nije reagovao na „poziv na likvidaciju“ Đilasa i Vukadinovića. Dačić se nije dao uznemiriti: „...sada neki kažu da je pretio smrću i da je rekao da opoziciju treba pobiti kao u Rusiji. Da je tako bilo svakako da ne bismo dopustili da takve stvari izgovara“, rekao je iskusni lider socijalista, propustivši da iznese svoje tumačenje izjave Bakareca. Možda je Dačićevo odsustvo reakcije posledica činjenice da je Bakarec samo jedan od izvršilaca radova za koje je, u trenutnoj, do sada najmorbidnijoj etapi „zlatnog doba“, očigledno zadužen jednoumni parlament: da neumereno hvali Vučića i njegovu vladavinu i jednako neumereno napada opoziciju, personifikovanu, pre svega, u potpuno satanizovanom Đilasu, ali i nekoliko drugih lidera, prema trenutnoj potrebi i proceni efekata. Osim što su to, suštinski, potvrdili i naprednjački poslanici masovnim javnim izražavanjem podrške Bakarecu, zaključak o korišćenju parlamenta u propagandne svrhe u interesu vladajuće partije proizlazi i iz analize rada aktuelnog skupštinskog saziva, koju je, krajem januara, objavio Otvoreni parlament, pod naslovom „Šta god da je na dnevnom redu, poslanici pričaju o predsedniku Vučiću“. U periodu od 22. oktobra do 29. decembra, pokazala je ta analiza, od svih učesnika političkog života ali i drugih javnih ličnosti, upadljivo najčešće je pominjan Vučić (1.604 puta) – i sve to iako se nijedan zakon o kome se raspravljalo nije odnosio na dužnost predsednika ili bilo šta u njegovoj direktnoj nadležnosti. Sledi Đilas, o kome je bilo reči čak 1.030 puta, iako je, ističu istraživači, njegova SSP bojkotovala prethodne parlamentarne izbore, pa osim retkih istraživanja javnog mnjenja, nikad nije izmeren njen rejting. I pritom, Đilas je u prethodnoj vlasti bio gradonačelnik Beograda, a ne predsednik ili premijer, odgovoran za stanje čitave nacije – za šta ga poslanici vlasti uporno optužuju. Zanimljivo je i da su poslanici SNS Đilasa pominjali duplo češće nego svoju stranku (659 puta), a predsedavajući su propustili svaku od skoro dve hiljade prilika da govornike prekinu i kažu da Vučić i Đilas nisu tema sednice. Jasno je da je, u takvim okolnostima, poslanik Bakarec morao baš ozbiljno da se potrudi ako želi da bude primećen i eventualno nagrađen – jer, reč je o čoveku koji je, pre no što je sreću potražio pod okriljem SNS-a, umeo da javno reklamira knjigu Predraga Popovića Moralni portret Aleksandra Vučića: Politička fukara. Bilo je to, doduše, dok je branio boje Demokratske stranke Srbije, čiji je bio jedan od osnivača, dugogodišnji poslanik i predsednik Izvršnog odbora, potom i zamenik predsednika beogradske opštine Stari grad, ali i ovlašćeno lice DOS-a pred izbore u septembru 2000. Kada je, 2017, preleteo u SNS, ovako je obrazložio odluku da poništi sopstveno uverenje da su „Vučić i Nikolić odlučili da ispune ono zbog čega su ih Vašington i Brisel stvorili – da izdaju Kosovo i Metohiju, a da Srbija bez problema proguta izdaju“: „Pre dve i po godine sam izbačen iz DSS-a bez ikakvog obrazloženja, iako sam osnivač stranke. Zatim je osnovano udruženje Samostalni DSS, ali ono nije imalo sadržaj, niti političke aktivnosti. S obzirom na to da sam se kao član DSS dugo borio protiv Demokratske stranke, što je i razlog nastanka moje bivše stranke, prirodno je da se priklonim naprednjacima, koji se takođe bore protiv DS“. U toj borbi, pokazalo se, Bakarec je spreman da koristi sva raspoloživa sredstva ali i da se, ne uvek najsrećnije, pozove na citate iz literature ili filma. Tako je, recimo, usred gromoglasno najavljene naprednjačke akcije borbe protiv kriminala, uspeo da dođe na ideju da citira „velikog mudraca“ Duška Radovića: „Kada lopovi počnu da brane ono što su stekli, neće biti ljućih boraca za poštenje, a protiv lopova.“ Govorio je o liderima opozicije, da ne bude zabune. Navodna „zavera“ protiv Vučića jedna je od omiljenih tema poslanika koji je nekada znao da skrene pažnju javnosti pisanjem poezije i pokazivanjem tetoviranog anđela na ramenu. A zna se – „zaveru“ kuju politički protivnici, nikako članovi SNS-a za koje je sada i sam Vučić rekao da su učestvovali u neovlašćenom prisluškivanju njega i njegove porodice. I to ne samo opozicija, već i drugi neposlušni elementi, među kojima i naš nedeljnik. Tako je, recimo, 9. februara, uspeo da „mrtav ozbiljan“ postavi pitanje MUP-u i ministru Vulinu „da li je moguće da je mafijaški klan Belivuk vojno krilo političke mafije koja već pet godina preti predsedniku Vučiću i članovima njegove porodice“, odnosno, „da li je moguće da je mafijaški klan Belivuk pripremao atentat na predsednika Vučića po nalogu svog političkog krila“. I onda je nastavio: „U skrovištima mafijaškog klana Belivuk, podsetiću vas, pronađene su dve snajperske puške. Sve to i suviše liči na atentat koji je izveden na predsednika Vlade Srbije 2002. godine, Zorana Đinđića. Setimo se oružja pronađenog u Jajincima u blizini kuće oca Aleksandra Vučića. Setimo se pokušaja ubistva predsednika Vučića u Srebrenici. Setimo se snajper naslovnica i targetiranja predsednika Vučića u NIN-u, Danasu i drugim Đilasovim medijima. Setimo se kako Đilas i bratija pripremaju teren od 2018. godine, kada počinju da govore o Vučićevom fašizmu, a šta je to nego priprema terena? Setimo se silnih pretnji ubistvima Vučiću i članovima njegove porodice. Setimo se silnih pretnji đilasovaca, uglednih, navodno, javnih ličnosti, koje već tri godine prizivaju nasilnu promenu vlasti u krvi na ulici“... Pa onda pojačano: „Da li je Đilas, to je pitanje vrlo važno, da li je na čelu naručilaca i finansijera pripremanog atentata na predsednika Vučića? Da li je Đilasova stranka SSP političko krilo mafije?“ Nakon još nekoliko minuta ispaljivanja sličnih, u najmanju ruku neodgovornih tvrdnji, Bakarec je govor završio podsećanjem na još jednu veliku ličnost iz prošlosti: „Da parafraziram za kraj velikog pesnika Vladislava Petkovića Disa, koji baš kao da je o Đilasu pisao u svojoj kultnoj pesmi Naši dani - pokrao je sve hramove i ćivote, ismejao sve vrline i poštenje, ponizio sve grobove i živote, uprljao i opelo i krštenje, pokrao je sve hramove i ćivote.“ I druge prilike da se obrati kolegama u parlamentu, ali i gledaocima direktnih TV prenosa, Bakarec je najčešće koristio za neku vrstu stilskih vežbi na istu temu. Na sednici 26. januara uspeo je da „napravi kopču“ sa jednom od tačaka dnevnog reda (potvrđivanje sporazuma sa Rusijom o saradnji u borbi protiv terorizma) pa je ocenio da „mi imamo da razmenimo različite informacije o iskustvima sa unutrašnjim političkim terorizmom“. U svojoj „analizi“, govorio je o „anarhoterorizmu“ u Srbiji, za šta je, naravno, optužio lidere opozicije („Đilas, Nogo, Mlađan Đorđević, Obradović“). Prešao je, potom, na tvrdnje o „pozivanju na nasilnu promenu vlasti“, što je stavio na teret nizu ličnosti („Obradović, naravno Nogo, Jovo Bakić, Goran Marković, Dragan Velikić, Snežana Čongradin, Sergej Trifunović, Mlađan Đorđević itd.“). Pozabavio se i navodnim medijskim terorizmom („...skandali sa naslovnih stranica NIN-a i Danasa, gde su snajper novinari gloduri Ćulibrk i Petrović objavili niz fotografija i karikatura na kojima pozivaju odstreljivanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića“). Po uzoru na šefa koji „prijatelje“ ima na svim stranama sveta, Bakarec nije primere za ugled tražio samo u Rusiji, već i na Zapadu: zgodno mu je poslužio nasilni upad u zgradu američkog Kongresa od 6. januara. „Samo da podsetim šta je povodom upada u Kongres rekao novi predsednik SAD DŽozef Bajden. Citiram ga, kaže – da se niste usudili da ih nazivate demonstrantima, to je vandalska rulja, pobunjenici, i ključna stvar, kaže DŽozef Bajden, domaći teroristi. Dakle, da li je to čula gospođa Tanja Fajon, i mnogi drugi iz EU, koji su u julu 2020. podržali teroriste u Beogradu i napad na Skupštinu i nazvali ih mirnim građanima, a u januaru 2021. godine, samo pola godine kasnije su osudili upad u Kongres kao teror. Hajde da verujemo predsedniku SAD da je upad u najviše zakonodavno telo domaći terorizam. Slažemo se s njim“, rekao je Bakarec i poentirao: „Kao što vidimo, terorizam ne podrazumeva samo ubistva, atentate i bombe, već i ono što rade Đilas, Nogo, Mlađan Đorđević, Obradović i njihovi sledbenici.“ I šta sad? Aktuelni poslanički mandat mogao bi, raspisivanjem najavljenih prevremenih parlamentarnih izbora, biti prekinut već za nekoliko meseci - a nema garancije da će biti obnovljen, o nekoj „jačoj“ funkciji da i ne govorimo. Brojnim dosadašnjim, a naročito poslednjim nastupom, Bakarec je sam sebi visoko postavio letvicu ispoljavanja spremnosti da za vođu učini sve. Da li će i ubuduće biti u stanju da taj standard makar očuva, ako ne i prevaziđe ga, kako bi skrenuo pažnju na svoju personu... i svoje potrebe? Teška je to bitka. Naprednjački inkubator izbacio je nova lica, neopterećena istorijom „pljuvanja“ po Vučiću. Konkurencija je jaka, neizvesnost raste. Nije lako biti u toj koži. Baš.