Kralj Ibi u Skupštini Srbije

Prošle nedelje u Skupštini Srbije falio je samo Kralj Ibi da predstava bude potpuna. Govoreći pred poslanicima, verovatno svesna ranijih briljantnih nastupa Luke Kebare, Janka Langure, a pre njih i Zorana Babića, koji se predsedniku divio i mentalno i fizički, ni guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković nije odolela a da u superlativu – a kako drugačije – ne pomene Aleksandra Vučića. Iako je u parlament došla sa predlogom da Ana Ivković bude ponovo izabrana za viceguvernerku - što je trebalo da bude čista rutina, s obzirom na to da u parlamentu faktički i nema opozicije - Tabaković je u direktnom TV prenosu stranačkim kolegama podigla letvicu toliko da će je teško preskočiti i Marijan Rističević, Marko Atlagić, Srbislav Filipović i bivši de-es-es-ovac, sada jedan od viđenijih pesnika u redovima naprednjaka, Nebojša Bakarec. „Ja sam i tada pitala onog ko je za mene čovek koji se po hrabrosti i neproračunatosti ne može uporediti ni sa jednim od predsednika do sada - Aleksandre, da li te je dostojan ovaj narod“, rekla je Tabaković. Možda ga narod i nije dostojan, ali poslanici vladajuće većine jesu. To su i potvrdili. Glasno i jasno. Tog dana 64 puta pomenuli su Vučića, sve njegove zasluge za sve i svašta. Na toj istoj sednici, ako se izuzmu guvernerka NBS i predsednica Odbora za finansije, koje su govorile „po službenoj dužnosti“, ime Ane Ivković, koja je na kraju rasprave ponovo izabrana za viceguvernera - sa 173 glasa za, bez ijednog uzdržanog ili glasa protiv - pomenuto je samo šest puta, od toga jednom kada joj je predsedavajući čestitao što je izabrana. Treba li bolji dokaz da su poslanici SNS-a apsolutno dostojni svog šefa? Nedostajalo je samo da predsedavajući Skupštine na kraju sednice preko razglasa pusti rečenicu legendarnog Zorana Radmilovića iz Kralja Ibija: „Divan narod, prosto me obožavaju!“ Ili, s obzirom na Jorgovankinu dilemu, drugi deo tog monologa, u kome se Kralj Ibi pita: „Šta je to s tim mojim narodom? Zameniću ga za neki nov. Šta će mi polovni narod? Zamenim to, pa koliko dobijem, nije važno.“ I zaista više ništa u ovakvoj Srbiji, sa takvim parlamentom, nije važno. Uostalom, treba li bolji dokaz za to od priznanja same Jorgovanke Tabaković da je ona Vučića pitala da li ima podršku poslaničke većine za jedan od zakona iz nadležnosti NBS? Pa, zar nije mogla da pita šefa poslaničke grupe SNS, koja u parlamentu ima dvotrećinsku većinu? Doduše, sigurno bi ga pitala da se on išta pita. I dok se guvernerka pita da li je narod dostojan predsednika Vučića, premijerka Ana Brnabić se požalila voditeljki jutarnjeg programa Pinka Jovani Jeremić na cenzuru, da je za predstavnike vlasti zatvorena većina medija u Srbiji. Sigurno je mislila na sve televizije sa nacionalnom frekvencijom – Pink, Hepi, Prvu, B92 i RTS, na Informer, Alo, Srpski telegraf, Objektiv, Kurir, Večernje novosti, Politiku, na njihove portale. Sad još samo fali da zatraži od Tanje Fajon da omogući bolji tretman predstavnicima SNS-a u medijima uoči predstojećih izbora. A, opet, da li bi to ikoga iznenadilo od premijerke koja je, komentarišući svedočenje za NIN bivšeg predsednika opštine Vladimirci da je SNS 2016. koristio pripadnike kriminalne grupe Veljka Belivuka da spreči opoziciju da formira lokalnu vlast u toj opštini, kazala: „Ne znam ništa o tome i sigurna sam da to nije tačno“?! Pa, kako je sigurna, ako o tome ništa ne zna? Još veći problem je što je ona u to vreme bila ministarka državne uprave i lokalne samouprave i zbog toga je i bila ili je bar morala biti obaveštena o tom slučaju. Što znači da nije tačno da o tome ništa ne zna. A to je već mnogo veći problem nego da ne zna ništa ni o čemu. I tu ne pomažu ni njene lingvističke akrobacije kako, eto, ona pretpostavlja „da je to ta vladavina prava, pa pretpostavljam da će NIN i suditi“. Zna ona da NIN neće suditi. Ali, jednog dana, ako Srbija bude normalna zemlja i pravna država, za neke stvari će se možda i suditi. Pa i za skrivanje zločina i korišćenje kriminalaca u političke svrhe. Do tada, kao što i premijerka to dobro zna, ima otvoren poziv za intervju NIN-u kad god poželi. I, ako je zaboravila, da je podsetim da je nekoliko puta to i obećala. Zašto se predomislila, to valjda ona zna. I ovoga puta neće moći da kaže: „Ne znam ništa o tome i sigurna sam da to nije tačno.“ Prošle nedelje u Skupštini Srbije falio je samo Kralj Ibi da predstava bude potpuna. Govoreći pred poslanicima, verovatno svesna ranijih briljantnih nastupa Luke Kebare, Janka Langure, a pre njih i Zorana Babića, koji se predsedniku divio i mentalno i fizički, ni guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković nije odolela a da u superlativu – a kako drugačije – ne pomene Aleksandra Vučića. Iako je u parlament došla sa predlogom da Ana Ivković bude ponovo izabrana za viceguvernerku - što je trebalo da bude čista rutina, s obzirom na to da u parlamentu faktički i nema opozicije - Tabaković je u direktnom TV prenosu stranačkim kolegama podigla letvicu toliko da će je teško preskočiti i Marijan Rističević, Marko Atlagić, Srbislav Filipović i bivši de-es-es-ovac, sada jedan od viđenijih pesnika u redovima naprednjaka, Nebojša Bakarec. „Ja sam i tada pitala onog ko je za mene čovek koji se po hrabrosti i neproračunatosti ne može uporediti ni sa jednim od predsednika do sada - Aleksandre, da li te je dostojan ovaj narod“, rekla je Tabaković. Možda ga narod i nije dostojan, ali poslanici vladajuće većine jesu. To su i potvrdili. Glasno i jasno. Tog dana 64 puta pomenuli su Vučića, sve njegove zasluge za sve i svašta. Na toj istoj sednici, ako se izuzmu guvernerka NBS i predsednica Odbora za finansije, koje su govorile „po službenoj dužnosti“, ime Ane Ivković, koja je na kraju rasprave ponovo izabrana za viceguvernera - sa 173 glasa za, bez ijednog uzdržanog ili glasa protiv - pomenuto je samo šest puta, od toga jednom kada joj je predsedavajući čestitao što je izabrana. Treba li bolji dokaz da su poslanici SNS-a apsolutno dostojni svog šefa? Nedostajalo je samo da predsedavajući Skupštine na kraju sednice preko razglasa pusti rečenicu legendarnog Zorana Radmilovića iz Kralja Ibija: „Divan narod, prosto me obožavaju!“ Ili, s obzirom na Jorgovankinu dilemu, drugi deo tog monologa, u kome se Kralj Ibi pita: „Šta je to s tim mojim narodom? Zameniću ga za neki nov. Šta će mi polovni narod? Zamenim to, pa koliko dobijem, nije važno.“ I zaista više ništa u ovakvoj Srbiji, sa takvim parlamentom, nije važno. Uostalom, treba li bolji dokaz za to od priznanja same Jorgovanke Tabaković da je ona Vučića pitala da li ima podršku poslaničke većine za jedan od zakona iz nadležnosti NBS? Pa, zar nije mogla da pita šefa poslaničke grupe SNS, koja u parlamentu ima dvotrećinsku većinu? Doduše, sigurno bi ga pitala da se on išta pita. I dok se guvernerka pita da li je narod dostojan predsednika Vučića, premijerka Ana Brnabić se požalila voditeljki jutarnjeg programa Pinka Jovani Jeremić na cenzuru, da je za predstavnike vlasti zatvorena većina medija u Srbiji. Sigurno je mislila na sve televizije sa nacionalnom frekvencijom – Pink, Hepi, Prvu, B92 i RTS, na Informer, Alo, Srpski telegraf, Objektiv, Kurir, Večernje novosti, Politiku, na njihove portale. Sad još samo fali da zatraži od Tanje Fajon da omogući bolji tretman predstavnicima SNS-a u medijima uoči predstojećih izbora. A, opet, da li bi to ikoga iznenadilo od premijerke koja je, komentarišući svedočenje za NIN bivšeg predsednika opštine Vladimirci da je SNS 2016. koristio pripadnike kriminalne grupe Veljka Belivuka da spreči opoziciju da formira lokalnu vlast u toj opštini, kazala: „Ne znam ništa o tome i sigurna sam da to nije tačno“?! Pa, kako je sigurna, ako o tome ništa ne zna? Još veći problem je što je ona u to vreme bila ministarka državne uprave i lokalne samouprave i zbog toga je i bila ili je bar morala biti obaveštena o tom slučaju. Što znači da nije tačno da o tome ništa ne zna. A to je već mnogo veći problem nego da ne zna ništa ni o čemu. I tu ne pomažu ni njene lingvističke akrobacije kako, eto, ona pretpostavlja „da je to ta vladavina prava, pa pretpostavljam da će NIN i suditi“. Zna ona da NIN neće suditi. Ali, jednog dana, ako Srbija bude normalna zemlja i pravna država, za neke stvari će se možda i suditi. Pa i za skrivanje zločina i korišćenje kriminalaca u političke svrhe. Do tada, kao što i premijerka to dobro zna, ima otvoren poziv za intervju NIN-u kad god poželi. I, ako je zaboravila, da je podsetim da je nekoliko puta to i obećala. Zašto se predomislila, to valjda ona zna. I ovoga puta neće moći da kaže: „Ne znam ništa o tome i sigurna sam da to nije tačno.“