НИН online

In memoriam Веселин Симоновић

Пратити Весу било је тешко. У послу још и некако, а ван тога... Ноћне авантуре са њим, викенд журке у Kрчедину и рафтинзи Таром остаће непоновљиви. И то је једна од тајни Весиног успеха, држање људи на окупу. Просто је уживао у томе

Лично је био скроман, држао је реч, умео да чува тајну и професију. Није робовао клишеима, није се клањао пред „величинама“, његов свет су биле вести и чињенице. И слобода.
Веселин Симоновић један је од последњих великих новинара и уредника на овим просторима. Знао је шта хоће, шта и са ким треба чинити. Kо је желео да прави новине, портале, за тај посао тражио је Весу.
Kао млад уредник, нашао је начин да удахне живот посусталој Борби, умео је да препозна жеље читалаца Времена, у једном периоду успешно је водио и НИН. Заслуге му припадају и за велике тираже Блиц жене, магазина који је узео публику сличним издањима.
Наравно да је највећи печат оставио у Блицу који је као главни уредник водио 17 година. Био је то најтиражнији и најцитиранији лист, не само у Србији. Симбол озбиљних, поузданих и породичних новина. Три у један. Лака композиција, али тешка за изведбу.
Последње две године није скривао задовољство због сопственог најмлађег чеда, портала Нова.рс и истоименог дневног листа. Ретке оазе у пустињи режимског информативног отпада. Створио је младу екипу која ће, надам се, наставити онако како их је учио.
Умео је да мобилише сараднике, да их држи у ниском старту. Његова порука редакцији, само неколико сати пре него што ће га „срце откуцати“, гласила је: „Могли бисмо да урадимо причу о томе колико смо у свему далеко од ЕУ, од владавине права, изборних крађа, корупције, криминала, слободе медија, телекомуникација, заробљених институција... Повод, председникова изјава да ће свом снагом у ЕУ“.
Веса је надрастао оквире једне редакције, професије, а могу слободно рећи да су му и републичке границе биле узане. Његове процене тражиле су колеге, бизнисмени, политичари, инвеститори. Сећам се како је у време НАТО бомбардовања убедио тадашње власнике Блица да се не повлаче, да не затварају новине. После рата им је објашњавао да ће Милошевић пасти и да не смеју да продају редакцију. Убедио их је, а нама је касније причао како и није баш имао избора: „Шта сам могао да им кажем, да продају новине некој будали за ситан новац. Где бисмо онда радили?“
После пада Милошевића, на једну годишњицу Блица дошао је Герхард Шредер. Питао је Весу шта Европа може да учини на корист свих грађана Србије. Добио је одговор да хитно укине визе. Недуго потом визе су и укинуте.
Многима се Веса нашао кад је тешко. Некоме је пружио могућност да заради за хлеб, другима да објаве оно што нико неће, трећима да извуку живу главу. Није о томе јавно говорио, али знам да је и некадашњег уредника НИН-а Тијанића, који је у једном тренутку морао да се склони из Србије, ставио на платни списак – „да човек преживи“.
Није био банкар а дружио се с банкарима, није био дипломата а амбасадори су га посебно звали на разговор. Није био глумац а глумцима је значило његово мишљење. И глумио је, прилично успешно у комаду који је изведен на његовом Дорћол плацу. Његовој другој кући за коју је живео као и за новинарство.
Пратити Весу било је тешко. У послу још и некако, а ван тога... Морали сте узети слободан дан (а он то не да) или боловање, што је још горе. Ноћне авантуре са њим, викенд журке у Kрчедину и рафтинзи Таром остаће непоновљиви.
И то је једна од тајни Весиног успеха, држање људи на окупу. Просто је уживао у томе. На тај његов лепак многи су се ухватили, па је тако један Немац, Уве Дулиас, довео комплетну породицу и педесети рођендан прославио у коноби на Врачару. Други Немац, Марио, и даље долази у Београд.
Веселин је имао две отаџбине које је подједнако волео, Црну Гору у којој се родио и Србију у којој се афирмисао, скућио, и са супругом Љиљом подигао две дивне девојке, Исидору и Аниту.
Његов одлазак из живота и с јавне сцене Србије је велики губитак. Јер, Веса је био брана свему примитивном, паланачком и шићарџијском. Био је препрека за шовинисте, преваранте, лажне патриоте и хушкаче. За хвалисавце и растураче мржње. За покварене ликове разних фела.
Хвала му бескрајно на свему.
Миленко Васовић

Миленко Васовић

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар