НИН online

Уводник

Више од игре

Вучић је из Осла поручио да „само у једном од четири-пет кључних јавних предузећа није неопходна промена руководства“. А 2014. је обећао да ће „до краја августа променити 70 одсто“ директора. Они који су тад поверовали сад се сигурно осећају као Глупи Август

Душанова рачуница (тадашњег министра финансија Душана Вујовића) јесте да се смањењем плата и пензија за 10 одсто може уштедети 515-520 милиона евра годишње. Па толико ћемо да „поједемо“ кроз губитке ЕПС-а или Србијагаса, ако их не реформишемо. Зато нас тек чекају велике промене у јавним предузећима, јер она највећа… нисмо ни пипнули.
Овако је у јулу 2014. за НИН говорио актуелни председник, тада премијер Александар Вучић. А на примедбу да је обећао да ће директори јавних предузећа бити бирани на јавном конкурсу, а да већ годину дана траје конкурс за директора ЕПС-а, лаконски је одговорио: „Када бисте видели листу са именима 81 кандидата, све би вам било јасно.“
И заиста, свима је све постало јасније годину и по касније, када је у марту 2016. за в. д. генералног директора ЕПС-а поставио Милорада Грчића. У међувремену је, али тек након што је Мића ЕПС потопио више од поплава из 2014, и њему изгледа постало све јасно. Па је у понедељак из Осла грађанима поручио да нас очекују „велике промене у јавним предузећима“, јер су му стручњаци из Норвешке рекли да „само у једном од четири-пет главних предузећа у области енергетике није неопходна промена руководства“.
Ма, хајде. Као да је због тога морао да иде у Осло. Па знао је он то врло добро. Јер да није, не би 28. јула 2014. за РТС рекао да ће Влада „до краја августа променити око 70 посто менаџмента у јавним предузећима“! Бројао сам августе до девет и - ништа. Осим што се они који су му тада поверовали сада осећају као Глупи Август.
Најављивао је он радикалне резове и пре него што је на месту премијера заменио Ивицу Дачића. Као ППВ 10. децембра 2013. обећао је „хитне смене“. „За викенд смењујемо лоше директоре из СНС-а“, поручио је. Да ли је могуће да за ових девет година није могао ниједан викенд да одвоји за то. А баш воли да ради и викендом.
„Ко не буде добро радио биће смењен, и ништа му неће помоћи, чак ни пријатељство са мном. Нико неће бити поштеђен“, грмео је 23. октобра 2015. „Сви директори који нису испунили очекивања биће смењени“, припретио је и 7. јула 2016, да би 30. октобра исте године по ко зна који пут поновио: „Биће смењени готово сви директори јавних предузећа која лоше раде, и то веома брзо, пре Нове године“. Па, ето, можда и испуни то обећање уочи Нове 2023. Ако буде струје да се одштампају решења о отказима.
Копка ме само ко је директор за кога Норвежани мисле да није крив за лоше резултате. И да ли би српска јавна предузећа била већ сређена само да је Вучића неко пре девет-десет година послао у Норвешку. Или, не дај Боже, шта би било да је решио да уместо у Осло, у понедељак отпутује у Катар, на утакмицу Србије и Камеруна. Срећа, па није. Чак је норвешким стручњацима понудио да нам помогну и да преузму управљање неким јавним предузећима. „Тиме смо желели да покажемо да, за разлику од других, нама та предузећа нису место за отимање пара и партијску касу. И то је велика разлика у односу на све оно што смо имали до јуче“, рекао је Вучић.
Ма свака му је ка` Његошева. Ево, да се зна, и ја сам пре за Норвежане него за неког новог Мићу. А, као и он, такође мислим да је свака власт, ма буквално до јуче, јавна предузећа третирала као партијски плен и да се новац из њих извлачио и за страначке потребе. Биће да пара за то више нема и да је ђаво дошао по своје. Него, шта ће бити са запосленима ако у јавна предузећа дођу професионалци. Како ће власт њима објаснити да осим добрих пословних резултата морају за сваке изборе да им обезбеде и „капиларне гласове“.
Хмм, ако је СНС освојио власт у мају 2012, а Вучић крајем новембра 2022. схватио погубне последице страначког управљања јавним предузећима, колико ће времена бити потребно да се она суштински реформишу? Или је и ово само нека нова игра, у којој морамо да се спремимо и за поразе. Па и фудбалере у Катар смо испратили као да ће сигурно играти бар у четвртфиналу Светског првенства. Можда и хоће, ако 2. децембра, после пораза од Бразила и ремија са Камеруном, победе Швајцарску. Другачије тешко да је и могло у земљи у којој су неки провладини таблоиди на плећа фудбалера Србије натоварили терет да тамо иду да бране - православље. А они су, ваљда, тамо отишли само да покажу да ли умеју да играју фудбал или не.
Џаба, кад је у овој земљи и фудбал више од игре. А о политици да се и не говори.

Милан Ћулибрк

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар