Odlaganje normalizacije

Malo oduška doživeo je Aljbin Kurti ovog vikenda kada je, primoran na dužu pauzu u zagovaranju Velike Albanije sa funkcija kosovskog premijera, dobio priliku da tu zemlju nazove „otadžbinom“ i pozove joj sunarodnike na vernost. Prva u istoriji zajednička sednica prištinskog i albanskog parlamenta upriličena za nacionalni praznik, Dan zastave, centralnom i pratećim aktivnostima u Tirani, pa i u susretu Kurtija sa „prijateljem“ Aleksandra Vučića - Edijem Ramom, odisala je brojnim aspiracijama ka ujedinjenju tog „jednog naroda u dve države“, a i po Kurtijevom opisu u jednom od svojevremenih intervjua NIN-u. Albansko nacionalno pitanje zagovaralo se otvorenije nego ikada tokom pregovora u Briselu. Odata je počast tvorcima OVK, koji su dali ogroman doprinos ostvarenju „sna o etničkoj Albaniji“, čiji sledeći korak je ujedinjenje „dve nezavisne države“. U međuvremenu, Srpkinje su protestovale u Kosovskoj Mitrovici, grafiti OVK nastavljaju da niču severom, a Petar Petković i Besnik Bisljimi dogovorili su se o odlaganju kazni za srpske vozače, na koje se Priština bila nameračila. Po običaju, predstavnici vlasti požurili su da dogovor predstave kao pobedu ne ponudivši odgovor na pitanje - kako će se registrovati tek kupljeni automobili, ako je Beograd pristao da ne izdaje nove, nego samo produžava stare registracije i nije li to samo sporiji put do cilja koji je Priština zacrtala. Zvaničnoj interpretaciji dobro dođe što je Priština popustila pod pritiskom Vašingtona, pa u skladu sa dosadašnjom praksom tajnosti razgovora i slobodnih interpretacija pregovarača kod kuće može da se kaže da je Kurti „prihvatio i manje nego što mu je bilo ponuđeno nekoliko dana ranije“ i da to čini zbog krize vladavine koju može da izazove pomeranje odluke o viznoj liberalizaciji Kosovu, uprkos obećanjima da će se dogoditi pre, za početak 2024. Kurti, naravno, tvrdi drugačije. Da crnogorska novinarka Tamara Nikčević, poznata po intervjuima s Milom Đukanovićem, nije Aljbinu Kurtiju dozvolila da u satu razgovora razrađuje glavne teze svoje pregovaračke pozicije o međusobnom priznavanju i normalnosti kosovske države, javnost u Srbiji ne bi usput čula da je navodno prva tačka dogovora koji su u Briselu postigli niže rangirani pregovarači - da odmah počinju razgovori o normalizaciji odnosa u skladu sa planom Berlina i Pariza. Srpski pregovarači nikakav početak nisu pominjali, iako ne negiraju nametanje tzv. francusko-nemačke ideje, koju su oni pak navodno odbili. Upitan drugom prilikom zašto je odluku promenio po pozivu američkog ambasadora, ni sam Kurti, svega nekoliko dana ranije, doduše nije kazao - zbog konačnog sporazuma, nego zato što je američki ambasador imao navodne informacije o ugroženoj bezbednosti na severu, koje on, premijer „normalne države“, nije imao. „Na proleće sledeće godine očekuje se konačni sporazum o normalizaciji, a u međuvremenu Kosovo ne nastavlja sa kaznama za ilegalne tablice iz vremena Slobodana Miloševića“, kazao je Kurti za crnogorski medij. Češće od svog tamničara Miloševića Kurti danas više pominje jedino ruski uticaj na Srbiju, i jedno i drugo u pokušaju da sačuva i oživi etikete koje bi potkrepljivale njegovu diskreditujuću interpretaciju Srbije kao nenormalne države. U stvaranju iluzije da je „država“ koju on vodi prosperitetna, zdušno mu pomažu međunarodni tink-tenkovi i anonimne organizacije spremne da spinuju sopstvene nalaze, npr. o vladavini prava, da bi se on njima hvalio. Naročito komični bili su nalazi izvesnog World Justice Project po čijoj proceni je na Kosovu najveći stepen vladavine prava na Zapadnom Balkanu i drugi najveći napredak u celom svetu ili tzv. Balkan Barometer koji pokazuje da najveće poverenje građana, u regionu, ima upravo njegova vlada. U malo drugačijem obliku, to čini i Evropska komisija koja u svojim izveštajima o Kosovu prenebregava status ljudskih prava Srba, jedne od najugnjetavanijih manjinskih zajednica u Evropi i etnički motivisane napade, i to na isti način na koji je to činila sa Hrvatskom tokom procesa pridruživanja. Kada je kao pobednik izbora 2019. lider Samoopredeljenja, u intervjuu za NIN kazao da ne priznaje SL kao legitimnog predstavnika Srba, jer je sredstvo pritiska i zato što smatra da „srpska zajednica na Kosovu treba da se prestroji iza umerenijih stranaka“, upitan je kad donosi odluku da će pregovarati samo sa onim Srbima koji njemu odgovaraju, ponaša li se poput Slobodana Miloševića kome je spočitavao da bira „svoje Albance“? Odgovorio je da to nije tačno, jer je „on socijaldemokrata koji se bori za slobodu, a Milošević je bio rasista i šovinista koji je vodio ratove“. I takođe, indikativno za susret s Ramom: „Nas nije plaćala niti nama upravljala Tirana“. Ali Kurtijevi postupci više liče na Miloševićeve nego što bi želeo. Po izlasku Srba iz institucija, sudije i neki policajci zamenjeni su albanskim kolegama, a nekim drugim Srbima trebalo je da budu zamenjeni i na izborima izabrani predstavnici. Nakon što je novih devet poslanika Srpske liste položilo zakletvu na kosovski ustav, a mandat u skupštini dobio i jedan od opozicionih poslanika sa liste GI Sloboda, pravda i opstanak, Beograd je izgleda pretekao Kurtija, pa je Cvetković u roku od dva dana napustio listu Nenada Rašića i po svemu sudeći stao na stranu SL iako tvrdi da će nastupati kao nezavisni poslanik. Izbori će se za četiri opštine sa srpskim većinskim stanovništvom čiji su predstavnici napustili organe vlasti, održati 18. decembra, a prijavu za učešće, ni nakon što je CIK pomerio rok, uprkos očekivanjima opozicionih stranaka, nije podnela Srpska lista. Mala neizvesnost da bi to moglo da se dogodi ukoliko se dogovorom u Briselu garantuje formiranje Zajednice srpskih opština, ugasila se i pre nego što je predsednik Srbije kazao da „nema ništa protiv“ da ispunjenje te stare obaveze bude garantovano novim sporazumom. Za sve četiri opštine - Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok - Demokratska partija Kosova i Samoopredeljenje prijavili su kandidate za gradonačelnike. Na izborima u Leposaviću prijavljen je i Aleksandar Jablanović, koji predvodi Partiju kosovskih Srba, na izborima za Zvečan nezavisna kandidatkinja Slađana Pantović, a za Severnu Mitrovicu Betim Osmani iz Mitrovačke građanske inicijative i Aleksandar Arsenijević iz GI Srpski opstanak, koji je ranije najavio da neće učestvovati na tim izborima. Zajednica srpskih opština godinama je u praksi razvlašćivana u odnosu na početnu ideju i obećanje koje je Srbima dato da bi pristali na učešće u kosovskim izborima, 2013. Ali i takva je ostala bazični uslov povratka u institucije i obaveza iz prethodnog sporazuma, koju bi izgleda pritisnuti Beograd i zapadni pregovarači koji se bore za prevlast nad procesom, rado preneli u narednu fazu. Žrtvu koju su podneli srpski predstavnici to čini većom i istovremeno manje vrednom, tim pre što iz Prištine ne stiže nijedan signal da će ZSO ikada biti. Dragana Pejović