Led sve deblji

Nakon majskog samita Grupe sedam u Hirošimi američki predsednik DŽo Bajden izjavio je kako očekuje „otopljavanje“ u odnosima s Kinom. Ali uprkos nedavnim zvaničnim bilateralnim kontaktima - i tome što ministarka finansija DŽenet Jelen izražava nadu da bi uskoro mogla da poseti Kinu - odnosi dve zemlje ostaju zamrznuti. Zapravo, ne samo da nema otopljavanja, nego novi hladni rat postaje sve hladniji, a samit G7 je samo uvećao zabrinutost Pekinga da Sjedinjene Države sprovode strategiju „sveobuhvatnog obuzdavanja, okruživanja i suzbijanja“ Kine. Za razliku od prethodnih okupljanja, kada su lideri G7 uglavnom samo pričali a malo toga preduzimali, za ovaj samit se ispostavilo da je jedan od najvažnijih u istoriji grupacije. SAD, Japan, Evropa i njihovi prijatelji i saveznici sada su jasnije nego ikada pre stavili do znanja da nameravaju da udruže snage kako bi parirali Kini. Povrh toga, Japan se, kao zemlja koja trenutno drži rotirajuće mesto predsedavajućeg grupacije, potrudio da na samit pozove ključne lidere Globalnog juga, ne na poslednjem mestu indijskog premijera Narendru Modija. Obraćajući se silama srednjeg ranga i zemljama u usponu, članice G7 žele da i druge ubede da im se pridruže u naporima da se odlučnije odgovori na uspon Kine. Indija, koja trenutno predsedava Grupi 20, zauzela je neutralan stav po pitanju ruskog rata u Ukrajini, ali je zato s Kinom odavno u klinču strateškog rivalstva, jednim delom uzrokovanog okolnošću da dve zemlje dele dugu granicu, oko čijeg dobrog dela se i dalje spore. Stoga će Indija, čak i ako formalno ne postane američki saveznik, nastaviti da se pozicionira kao nezavisna, globalna sila u usponu čiji su interesi saglasniji s onima Zapada nego s onima Kine i njenih de facto saveznika (Rusije, Irana, Severne Koreje i Pakistana). Osim toga, Indija je zvanična članica Kvadrilaterale, bezbednosne grupacije u kojoj su još SAD, Japan i Australija, i čija je eksplicitna svrha odvraćanje Kine; dok s Japanom gaji dugoročno prijateljstvo i zajedničku istoriju rivalskih odnosa s Kinom. Japan je na sastanak G7 pozvao i Indoneziju, Južnu Koreju (s kojom radi na otopljavanju diplomatskih veza, takođe podstaknutim zajedničkom zabrinutošću zbog postupanja Kine), Brazil (kao još jednu od ključnih zemalja Globalnog juga), predsedavajućeg Afričke unije Azalija Asumanija i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Poruka je bila jasna: kinesko-rusko „prijateljstvo bez granica“ imaće ozbiljne posledice po to kako će druge sile percipirati Kinu. Odlazeći još dalje, G7 je značajan deo svog završnog kominikea posvetila objašnjavanju kako će se u godinama koje dolaze suprotstaviti Kini i odvraćati je. U dokumentu se, između ostalog, osuđuje kineska politika „ekonomskog iznuđivanja“ i ističe važnost indo-pacifičkog partnerstva za neutralisanje kineskih nastojanja da uspostavi dominaciju u Aziji. U dokumentu se kritikuje kineski ekspanzionizam u Istočnom i Južnom kineskom moru, i Pekingu upućuje jasno upozorenje da ne pokušava da napadne ili zauzme Tajvan. Preduzimajući korake za „smanjenje rizika“ u odnosima s Kinom, zapadni lideri su se odlučili za frazu koja je tek marginalno manje agresivna od „rasparivanja“. Ali nije se promenio samo diplomatski žargon. Sudeći po kominikeu, zapadne aktivnosti na suzbijanju Kine biće praćene politikom pridobijanja Globalnog juga velikim investicijama u energetsku tranziciju, ne na poslednjem mestu, kako bi se sprečilo da ključne zemlje iz tog dela sveta potpadnu pod kinesku sferu uticaja. Nije ni čudo da Kina nije mogla da obuzda gnev. Osim što se preklapao sa sastankom Kvadrilaterale, samit G7 u Hirošimi usledio je u trenutku kad NATO počinje da se fokusira na Aziju, a AUKUS savez (u kome su Australija, Velika Britanija i SAD) ulaže dodatne napore kako bi se Kini suprotstavio na Pacifiku. Za to vreme tehnološki rat između Zapada i Kine nastavlja da eskalira. Japan je uveo ograničenja za izvoz poluprovodnika u Kinu, koja nisu ništa manje drastična od onih koje sprovode SAD, a Bajdenova administracija pritiska Tajvan i Južnu Koreju da tako i one postupe. Kineski odgovor na to bio je zabrana uvoza čipova kompanije Mikron, sa sedištem u SAD. Kako drugi američki proizvođač čipova, Envidija, ubrzano izrasta u korporativnu supersilu - usled naglo povećane potražnje za naprednim čipovima ove kompanije, koji se koriste za aplikacije veštačke inteligencije (AI) - verovatno je da će se i ona suočiti s ograničenjima kad je reč o izvozu u Kinu. Američki zakonodavci su već jasno stavili do znanja da im je namera da Kinu drže u zaostatku od najmanje jedne generacije kada je reč o trci za supremaciju na polju AI. Prošle godine usvojenim zakonima (kolokvijalno poznatim kao) CHIPS i Science Act uvedeni su veliki podsticaji koji za cilj imaju vraćanje proizvodnje čipova u SAD. Rizik se sada sastoji u tome da će Kina, u nastojanjima da smanji tehnološki zaostatak za Zapadom, iskoristiti svoju dominantnu ulogu u proizvodnji i rafiniranju retkih metala - koji su od ključnog značaja za zelenu tranziciju - da uzvrati na američke sankcije i trgovinska ograničenja. Kina je izvoz električnih vozila u poređenju s 2019. povećala za skoro 700 odsto, a sad već počinje i da uvodi u flotu komercijalne avione domaće proizvodnje kojima želi da parira Boingu i Erbasu. Ako, dakle, G7 namerava da Kinu odvrati a da istovremeno izbegne eskalaciju hladnog rata s njom, način na koji se na to gleda u Pekingu sugeriše kako zapadni lideri nisu uspeli da uspostave taj delikatni balans. Sada je, više nego ikada ranije, jasno da su SAD i Zapad u celini posvećeni tome da obuzdaju uspon Kine. Naravno, Kinezi bi voleli da zaborave kako je dobar deo aktuelne eskalacije podjednako velikim, ako ne i većim delom posledica njihovih agresivnih politika, a ne samo američke strategije. U intervjuima koje je nedavno dao povodom svog stotog rođendana, Henri Kisindžer - arhitekta američkog „otvaranja“ prema Kini 1972. - upozorava da će, ukoliko ne nađu novi način za strateško razumevanje, dve zemlje ostati na kursu koji ih vodi ka koliziji. Što je dublje zamrzavanje, to je veći rizik od nasilnog pucanja leda. Autor je profesor emeritus na Stern poslovnoj školi pri Univerzitetu NJujork © Project Syndicate, 2023.