Efikasna mera protiv sive ekonomije

Ova studija razlikuje aktivnu i pasivnu sivu ekonomiju, u zavisnosti od toga da li je platežna strana svesna ili nije da se konkretna transakcija ne prijavljuje. Artur Turemka, generalni direktor za tržišta Balkana, objašnjava industrijski presek sive ekonomije i obavezno uvođenje POS terminala kao jedne od mera za borbu protiv ovog problema.

Osmišljavanje odgovarajućeg mehanizma za rešavanje uzroka, a ne posledice problema, zahteva njegovu dublju analizu, zbog čega smo želeli da prvo otkrijemo u kojoj privrednoj grani je stepen neprijavljenih transakcija najviši. U našoj studiji fokusiramo se na industrijski presek po kriterijumu pasivne sive ekonomije u maloprodaji, gde su gotovinske transakcije obilne i predstavljaju izvor neprijavljenih transakcija. Brojke govore same za sebe. Sektor hrane, pića i cigareta zastupljen je sa čak 43,2% u pasivnoj sivoj ekonomiji, a za njim slede gorivo (8,6%), restorani, barovi i kafići (8%) i prevoz (8%).

Keš je veoma zastupljen u ovim segmentima, a oni istovremeno čine značajan deo MSP i korporativnog sektora. Tržišni trend rasta prihvatne mreže je prvenstveno zastupljen u korporativnom sektoru, gde veliki lanci uvode standardna i beskontaktna plaćanja u svoje objekte. Ovaj pozitivan trend rezultat je i našeg kontinuiranog rada sa partnerima iz bankarskog i maloprodajnog sektora.

MSP prate ovaj trend ali sporije. Kada uzmemo u obzir to da oni preovlađuju u privredi Srbije, njihov uticaj na ukupni nivo sive ekonomije postaje jasan. Razvoj MSP segmenta kroz promociju preduzetništva i konkurentnost je zvanično postavljen za strateški cilj zemlje, zbog čega je važno da se finansijski tokovi regulišu i učine potpuno transparentnim.

Naše iskustvo pokazuje da su javne politike koje stimulišu upotrebu elektronskih plaćanja, uključujući kartice kao dokazani mehanizam za smanjenje sive ekonomije, relativno jednostavne za implementaciju. Jedan od primera je regulativa koja obavezuje određene poslovne sektore da uvedu POS terminale. Malo ljudi je upoznato da ova regulativa već postoji u Srbiji. Ipak, manjak kazne za nepridržavanje ove regulative ograničava pozitivne efekte na unapređenje transparentnosti novčanih tokova. Naša studija je procenila da bi najveći finansijski efekat uvođenja terminala bio u sektoru hrane, pića i cigareta (smanjenje pasivne sive ekonomije za 0,39% BDP-a), a za njim sledi ugostiteljski sektor (0,15% BDP-a). Kada govorimo u apsolutnim ciframa, ukoliko bi se regulativa primenjivala na sve ove sektore, došlo bi do rasta budžetskih prihoda za 6,674 milijarde dinara.

Potpuno smo svesni da implementacija ove mere podrazumeva određene troškove. Ipak, benefiti nadmašuju troškove, a finansiranje se može sprovesti kao javni poduhvat ili javno-privatno partnerstvo, u zavisnosti od toga koji je model najpogodniji za tržište.

I na kraju, želeo bih da kažem nešto i o benefitima ove mere za trgovce. Kao prvo, mera uvođenja terminala trgovcima donosi povećanu efikasnost. Kao drugo, uvođenje terminala pruža fleksibilnost i nov način trgovcima da usluže potrošače, koji mogu da odaberu da plate odjednom ili na rate u zavisnosti od svojih potreba. Ova mera bi mogla da poveća obim poslovanja najnovije MasterIndeks Srbija istraživanje je pokazalo da korisnici kartica prepoznaju potrebu za većim prihvatanjem na lokacijama gde se trenutno ne prihvataju kartice kao što su pijace (24%), kiocsi (17%), male lokalne prodavnice (13%) i svi taksiji (11%). Pored toga, tu je i sigurnost garantovanih plaćanja sa karticama, trgovci uvek dobijaju novac na svoj račun, a uz smanjenje upotrebe keša u maloprodaji, smanjuju se i rizici od gubitaka u slučaju krađe, kao i troškovi čuvanja i transporta keša.

U tom pogledu postoji fleksibilnost za implementaciju ovih mera (obim, načini finansiranja, itd.), ali ono što je obavezno jeste spremnost svih tržišnih igrača i države da se uhvate ukoštac sa sivom ekonomijom.