Odbrana ili poslednji dani

Foto Siniša Pašalić

Dan pošto je 99,79 odsto birača u Republici Srpskoj zaokružilo odgovor da na referendumsko pitanje Da li podržavate da se 9. januar obeležava i slavi kao Dan Republike Srpske, iz Sarajeva, Vašingtona i Brisela stigle su pretnje sankcijama, izjave o nepriznavanju nezakonitog glasanja i potvrda Tužilaštva BiH da je otvoren predmet u vezi sa nepoštovanjem odluka Ustavnog suda. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik u međuvremenu je prestao da zasluge za referendum pripisuje isključivo sebi, čime je dodatno obesmislio svoju potencijalnu krivicu u predmetu Tužilaštva. Na referendumu koji je raspisala Narodna skupština RS, u skladu sa Zakonom o referendumu, glasalo je 55,77 odsto ili 680.116 birača, a konačni rezultati biće vraćeni Skupštini na potvrdu.

Pošto glasanje nije organizovano sa pristojnom vremenskom distancom, nego svega nedelju dana pre lokalnih izbora, teško je poverovati da Dodik sada želi da podeli referendumski kajmak sa opozicijom. Lider vladajućeg SNSD-a jednostavno ne želi da bude jedini krivac, iako je deo opozicije optuživao da nevoljno podržava i zapravo radi protiv referenduma. Nije, međutim, lako poverovati ni u to da se Dodik uplašio Zapada (sarajevski Dnevni avaz je, pozivajući se na nezvanične izvore iz zapadnih prestonica, najavio njegovu političku izolaciju) ili predmeta referendum u Tužilaštvu, s obzirom na to da se istog dana usudio nazvati Republiku Srpsku državom, a BiH državnom zajednicom. Nošen otporom Srba prema instituciji i ličnostima visokog predstavnika, koji su onoliko puta suspendovali njihovo pravo glasa sklanjajući demokratski izabrane političare, predsednik ovog bosanskog entiteta kao iz topa je odgovorio da će u slučaju da Valentin Incko povuče svoja bonska ovlašćenja i smeni ga - nastaviti da obavlja funkciju.

Ali vesti, za Dodika, nisu bile mile ni iz Srbije. Kao što se naizgled ogradio od glasanja o 9. januaru, a potom otvorio auto-put koji nosi ime po tom datumu, tako je i u ponedeljak srpski premijer kazao ništa više do da je zadovoljan što je referendum protekao u miru. Mi danas razmišljamo za koliko ćemo povećati plate i koliko ćemo novca imati da damo penzionerima, potkrepio je Aleksandar Vučić sumnje u mogućnost da se podrškom opozicionom Savezu za promjene odrekne Dodika na zadovoljstvo Zapada.

Retorika je već dovoljno oštra da politički Zapad ne može da se ponaša kao da se ništa nije desilo, pa će očekivati od Srbije da se odvoji od Srpske i izoluje Dodika, čijim bi nasilnim pokušajem privođenja, preko SIPA, na primer, stvorio ekskluzivnu situaciju, kaže politikolog Aleksandar Pavić. Srbija je podložna pritisku i popušta, ali Vučićevo biračko telo je specifično utoliko što nije anacionalno poput nekadašnjeg Tadićevog. Mnogi smatraju da on vodi lukavu miloševsku politiku i da bi još mnogo toga javno rekao, ali ne sme. Zato može da se desi da nekakav izveštaj Evropske komisije, na primer, upotrebi kao opravdanje pred biračima da pritiska RS. On sam već dobija posredne pritiske iz Rusije. Ambasador Aleksandar Čepurin kaže da još uvek nije utvrđena poseta Dmitrija Medvedeva Beogradu, kaže Pavić, koji referendum vidi kao jedino sredstvo odbrane stanovništva Republike Srpske nakon što su tom entitetu ukinute brojne nadležnosti.

Politika Srbije će, po Aleksandru Popovu, direktoru Centra za regionalizam, zavisiti od razvoja događaja unutar BiH. U ovom trenutku ne vidim da ima daljih prigovora prema Srbiji i Vučiću zbog toga što nije iskoristio uticaj da spreči referendum. Veća distanca prema unutrašnjim pitanjima BiH se očekivala kada je SNS došao na vlast i u prvo vreme došlo je do zahlađenja odnosa, ali kako je vreme odmicalo Dodik je više vremena provodio u Beogradu nego u Banjaluci. Popov ne isključuje mogućnost da bi izveštaj EK ili otvaranje narednih poglavlja u pregovorima sa EU mogli da budu sredstva pritiska. Vučićeva vlada je do sada imala dobre ocene što se tiče regionalne saradnje i on jeste preduzeo korake u pravcu stabilizacije u regionu, a pre svega prema Sarajevu. Moguće je da će se referendumska stvar pripisivati i Srbiji kao minus, ali ne znamo kako će se ona pakovati sa politikom prema Kosovu, koja je trenutno u plusu.

Nakon što je Savet za sprovođenje mira, s izuzetkom Rusije, stao protiv referenduma, Dodik je po običaju nekoliko dana pred glasanje posetio ruskog predsednika Vladimira Putina. EU je potom nagradila BiH prihvatanjem zahteva za članstvo u Uniji, iako je institucionalna nemoć, u sedmici pred referendum, bila očiglednija nego ikada. Zahvaljujući međunarodnim okolnostima, dramatično drugačijim u odnosu na 1995. kada je potpisan Opšti okvirni sporazum za mir u BiH, sumnja se da i Kancelarija visokog predstavnika više nije toliko moćna da silom skloni domaće političare.

Kad se predreferendumska retorika zaoštrila do pretnje ratom (Sefer Halilović), dr Nele Karajlić, hroničar bosanskog mentaliteta i prilika, izneo je tezu koje se politikolozi nisu dosetili - da je glasanje u Srpskoj bio poziv na dijalog. Mislio je, kako kaže, da se Sarajevo pozove na razum i dobru volju, jer je jedino rešenje za bosanski lonac razgovor između tri zainteresovane strane i bez uticaja međunarodne zajednice. Srbi su za taj korak spremni - pokazao je referendum. Ali, problem i jeste u tome što se Sarajevo poziva na međunarodnu zajednicu misleći da će im pomoći u ostvarivanju njihovih političkih ciljeva. Kao da ne znaju da od njih dolazi samo nevolja. Tako je bilo vjekovima, tako će biti od sad pa nadalje i ubuduće. Da nije bilo međunarodne zajednice, ne da ne bi bilo referenduma u Srpskoj, nego ne bi bilo ni rata. Jedini period kada je BiH zaista prosperirala bio je period komunizma, i to ne samo zato što je drug Tito uzimao kredite, već i zbog toga što je uticaj stranog faktora bio sveden na minimum. Drugim riječima, drug Čvorović iz čuvene drame Duška Kovačevića Balkanski špijun je bio u pravu!



Karajlić objašnjava da je u Bosni najteže iskoreniti nepoverenje među narodima. Podsjetio bih vas da su Radovan Karadžić i Alija Izetbegović stanovali ne više od sto metara jedan od drugog, da su između njihova dva stana postojale dvije kafane, jedna ćevabdžinica, odlična buregdžnica, i dvije slastičarne, ali da su se oni na pregovorima o budućnosti Bosne sastajali u Ženevi, Hagu, Lisabonu... Prvi je više vjerovao Holbruku nego komšiji, a drugi Cimermanu nego susjedu. Ako je tačna teza psihologa da je animozitet jači kod onih koji su bliski, a slabiji kod onih koji su udaljeniji, imamo pravo da se nadamo da će pregovori između Izetbegovića mlađeg i predsjednika Dodika teći lakše, s obzirom na to da su jedan od drugog udaljeni više od 200 kilometara.

Svojevremeno druženje u kafani sa Izetbegovićem mlađim danas je, naprotiv, jedan od argumenata kojima se želi dokazati da se na zavadi dva naroda političke karijere Dodika i predsedavajućeg Predsedništva BiH uspinju i traju. Te da će Dodik opstati u politici sve dok mu Izetbegović neprimereno predviđa sudbinu Miloševića, Sadama i Gadafija.

Nema dobrog scenarija ovde, kaže Aleksandar Popov. Amerikanci, kao dizajneri Dejtona, pa EU koja je preuzela brigu o Bosni, ispustili su da od nje stvore funkcionalnu državu, što je moglo da se uradi do 2005. godine. Incko je prvi visoki predstavnik koji je odlučio da odgovornost spusti na domaće političare. Kada bi sad i pokušao da smeni Dodika, pitanje je ko bi sproveo tu odluku. Stvar je već predstavljena tako da se on želi kazniti zato što je branio srpski narod, a ne zato što je prekršio Ustav. Referendum je bio skupa i nepotrebna igra kojom Dodik preti još od 2006, a kojom je ovog puta uspeo da navede ljude da razmišljaju da li će biti rata, a ne o tome da se živi loše.

Popov je mišljenja da danas ne bi bilo tako krupnih problema u Bosni da neki raniji predmeti protiv Dodika nisu sklonjeni u Tužilaštvu, što je, pored posledičnog uspeha na lokalnim izborima, bio još jedan od njegovih motiva da organizuje referendum. Naterao je opozicione lidere da igraju na tu kartu narušavajući ugled Srpske i nanoseći joj štetu. Odluka Ustavnog suda kakva god da je ne sme da se prekrši.. Upitan, međutim, šta je mogao biti pametan odgovor na odluku Ustavnog suda da zabrani proslavu 9. januara, Popov kaže da je mogao Incko ili Ustavni sud da je stavi van snage.

Ustavni sud BiH, podsećamo, odlučio je da Dan RS vređa osećanja nesrpskih građana (zbog toga što pada na pravoslavni praznik) i zabranio obeležavanje 9. januara, po apelaciji Bakira Izetbegovića. Sudije (po dva iz reda konstitutivnih naroda i tri iz inostranstva odluke donose većinom) imale su priliku da se predomisle 17. septembra, kada je sud odbacio apelaciju RS i pride zabranio održavanje referenduma. U petak, 30. septembra, kada ovaj broj NIN-a bude pred čitaocima, odlučivaće o nepoštovanju te zabrane, ali Pavić ne očekuje povlačenje suda. Ustavni sud je 2006. godine proglasio tadašnji zakon o praznicima neustavnim, nakon čega je Skupština Srpske donela novi. Sud je, dakle, čekao političku odluku da se bavi ovim zakonom, kaže Pavić koji je, inače, bio i politički savetnik predsednika RS 1996-1997, od kada tvrdi da su počeli pritisci na srpske predstavnike da čine ustupke na račun Dejtonskog sporazuma.

Politički vrh Srpske i predstavnici Srba u institucijama BiH sumnjaju da je ovaj praznik, neosporavan 24 godine (njime se obeležava odluka Skupštine srpskog naroda BiH o stvaranju Republike srpskog naroda, 1992) postao sporan, jer se osnivanje RS želi staviti u ratni, pa time i zločinački kontekst. Dodik nije jedini koji najavljuje seriju referenduma, kao odgovor na pokušaje da se smanji nivo samostalnosti Srpske. Mladen Ivanić, član Predsedništva BiH, zapravo je prvi u diskrurs uveo pojam državnosti pokušavajući da objasni sarajevskoj strani da će problematizovanje određenih pitanja ili simbola uvek biti kontraproduktivno.

Provladini mediji u Srbiji su u prvi mah insistirali na maloj izlaznosti birača na referendum i na problemima koje Dodik, svojim drčnim držanjem, pravi Srbiji, koja bi uskoro mogla da postane talac Srpske, kao što je donedavno bila talac Kosova. Ali, teret je Vučiću veći zbog razlike u odnosu biračkog tela u Srbiji prema ova dva srpska pitanja. Za jedno se veruje da je najveći poraz, a za drugo da je jedina pobeda Srbije u gubitničkim ratovima.