Greške plaćene životom

Tačno 12 godina i tri puta duže nego što je Mila živela, LJiljana Andrić je čekala na sudsku presudu protiv lekara optuženog da je greškom izazvao smrt njene ćerke. I jedna je od retkih koja je dočekala imajući u vidu našu neslavnu statistiku: za poslednje tri godine podneto je 235 prijava, osuđena je 21 osoba, od čega samo sedam na zatvorske kazne. Imajući u vidu da sporovi u proseku traju 10 godina, da se u većini slučajeva završavaju kada su optuženi lekari već uveliko u penziji i više ne leče nikog, jasno je do koje je mere sistem koji bi trebalo da nas štiti od lekarske greške loše postavljen.

Zato je predstavljalo iznenađenje kada je Zlatibor Lončar, koristeći ingerencije koje kao ministar zdravlja ima, naložio smenu direktorke lozničke bolnice i načel ni ka hirurgije samo nekoliko dana nakon smrti osmogodišnjeg dečaka Radenka Nikodinovića. Ova odluka je usledila nakon stručnog nadzora obavljenog u lozničkoj bolnici i saznanja da su načinjeni propustu prilikom lečenja. Policiji i tužilaštvu je dato da obave svoj deo posla, a o tome da li će lekar koji je lečio dečaka (ili, koji mu je otvoren prelom fiksirao gipsom i bez antibiotika ga poslao kući) nastaviti da poseduje licencu odlučivaće Lekarska komora Srbije. A šta će ministarstvo dalje da radi Lončar je objasnio na sastanku sa direktorima kliničkih centara, na kom je najavio da će iz svake ustanove jedan broj lekara ići u unutrašnjost i dodao: Otići će oni za koje važi da su najiskusniji, najbolji, provesti dva-tri dana, a onda odlaziti jednom nedeljno. Hoću izveštaj na svakih nedelju dana. Hoću da se poštuju pravila koja postoje.

E, tu već dolazimo do problema. U situaciji kada zdravstvo i te kako pati zbog manjka lekara i kada su u kliničkim centrima liste čekanja nepregledne, najbolji i najiskusniji će šetati po Srbiji umesto da se oforme specijalni timovi kojima bi to i samo to bio posao. Košta, nema sumnje, mere štednje nam i dalje vise nad glavom, ali ipak je jeftinije od smrti osmogodišnjaka ili četvorogodišnjakinje. I, naravno, ostavlja prostor za pitanje da li bi takav ministrov plan mogao da predupredi smrtnost ili bilo koju lekarsku grešku koja ostavlja ozbiljne posledice ili bi to pitanje moralo da se rešava na daleko opsežniji način.

Činjenica je da se lekarske greške dešavaju svuda, čak i u najrazvijenijim zdravstvenim sistemima i da će se dešavati uvek. Recimo, ne postoji bolnica, ma kako opremljena i ma koliko novca u nju da je uloženo, da se u nekom trenutku nije pojavila bakterija koja je odnela živote pacijentima oslabljenog imuniteta u postoperativnom postupku. Zbog toga je u Francuskoj osnovan Fond solidarnosti za neke specifične slučajeve, između ostalog i za pojavu infekcije u bolnici, koji automatski isplaćuje odštetu pacijentima bez da se ulazi u duge sudske sporove. Inače se ide na to da se izbegnu dugi procesi i da lekari ili ustanove za koje rade plaćaju odštetu, što je kod nas potpuno nepoznata kategorija.

U ovom trenutku osiguranje od profesionalne odgovornosti imaju lekari koji su se sami odlučili na to. LKS bi po planu i programu svog rada trebalo da do kraja godine ugovori osiguranje od profesionalne odgovornosti za sve svoje članove. U ovom trenutku se sprovodi procedura za izbor brokera i uveren sam da će do kraja godine LKS obezbediti ovo osiguranje svim svojim članovima, kaže za NIN direktor Lekarske komore Milan Dinić.

Ozbiljne zemlje vode ozbiljnu statistiku svih grešaka, bilo da se radi o propustima lekara ili ustanova, da bi se tačno znalo gde su slabe tačke i šta bi preventivno moglo da se uradi. Takva statistika je dovela do poražavajućih podataka u SAD jer je ustanovljeno da čak 440.000 pacijenata godišnje umire zbog greške lekara (pre pojačane kontrole se verovalo da se radi o 98.000 pacijenata), što je ovaj uzrok smrti dovelo na treće mesto po učestalosti. U Nemačkoj je ustanovljeno da se godišnje prijavi 40.000 slučajeva u kojima se sumnja na grešku a da se nakon kontrole utvrdi da je čak 28.000 zahteva bilo opravdano. U Hrvatskoj je, od početka kontrole, registrovano oko 1.600 prijavljenih lekarskih grešaka.

Međutim, u Srbiji statistike jednostavno nema. Ilinka Novaković Arambašić, majka devojke koja je umrla od zapaljenja slepog creva u februaru 2002, svojevremeno je iznela neverovatno izjavu nekadašnjeg ministra zdravlja, koji je na sastanku sa roditeljima koji su izgubili decu rekao da je naše zdravstvo u svetskom vrhu jer nijedan lekar nije osuđen za lekarsku grešku. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut iz 2014. u toku godinu i po dana ni u jednoj bolnici nije zabeležen slučaj lekarske greške.

Do sada je u ovoj oblasti vladala bukvalno konfuzija, a sudska praksa je bila neujednačena. Ipak, u tome se svi slažu, malo je onih koji su zbog svoje greške odgovarali, a za to je, osim propisa, kriva i profesionalna solidarnost. Veštaci određene struke mahom nisu hteli da svedoče na štetu kolega. Ovo je posebno izraženo kod lekara, rekao je tokom izrade Građanskog zakonika, koji bi trebalo da uredi ovu oblast, jedan od članova komisije Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije. Sa problemima solidarnosti suočava se i Lekarska komora Srbije koja je nadležna da lekarima oduzima licence, ali na osnovu izveštaja sudova časti. Doživotna zabrana rada je u 2015. godini primenjena kod jednog lekara (do sada je ukupno doneto tri rešenja i to nakon sudskih postupaka i presude da je učinjeno teško delo protiv zdravlja ljudi), dok je u istoj godini sudovima časti podneto više od 50 pritužbi.

Međutim, da bi se takva mera izrekla neophodno je ispitati sve činjenice, uraditi vanredni unutrašnji i spoljni nadzor, angažovati veštake i doneti odluku bez da su pre toga, od strane države, utvrđeni kriterijumi. LKS je više puta insistirala da se donesu protokoli na osnovu kojih bi mogle da se znaju utvrđene procedure, a na pitanje da li su doneti i ako nisu, kad će, dr Dinić kaže: Obavezujući protokoli lečenja nisu doneti. Nadamo se da će izmenom zakona o zdravstvenoj zaštiti čije donošenje se planira do kraja godine biti prepoznati. To je jedan od zahteva LKS radnoj grupi koja radi na izmeni zakona.

LKS nije jedina koja čeka građanski zakonik da bi se koliko-toliko utvrdila ova oblast rada. Da se radi o oblasti u kojoj svakako postoje brojni propusti (osim, naravno, pacijenata) slažu se Forum sudija Srbije i Udruženje pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo SUPRAM. A problem bi mogao da bude još veći ukoliko bi se prihvatio predlog komisije i iz zakonika izbrisala pretpostavka krivice kod medicinskih parnica, čime bi se teret dokazivanja lekarske greške prebacio na oštećene koji ne raspolažu nikakvim medicinskim znanjem. Broj presuda u kojima građani dobijaju protiv lekara je već izrazito nizak, a u borbi laik-profesionalac šanse bi bile daleko manje. I to ne bi bio izuzetak jer su mnoge zemlje takvu zakonsku odredbu prepoznale kao zamku pa je pretpostavka krivice opstala i u nekim drugim zemljama iz okruženja koje su pristupile EU, kao što su Slovenija ili Hrvatska.