Oročena pobeda evropske ideje

Brisel je na trenutak odahnuo kada se ispostavilo da je na predsedničkim izborima u Austriji pobedio Aleksander van der Belen i da efekat Tramp nije zahvatio EU, kako se strahovalo. Ili bar ne još. Nekadašnji lider Zelene partije dobio je 53,3 odsto glasova dok je protivkandidat krajnje desnice Norbert Hofer iz Slobodarske partije Austrije (FPO) dobio 46,7 odsto. Očekivanja su znatno premašena. Ovo su bili veoma uzbudljivi izbori. Razlika u glasovima u korist Van der Belena je u maju bila 30.000 glasova, a sada je 300.000, rekla je Sabine Krojsenbruner, ministar savetnik ambasade Austrije u Beogradu, na javnoj debati Predsednički izbori u Austriji, koju su u okviru projekta Godina izbora, organizovali Institut za evropske studije i NIN uz podršku Fondacije za otvoreno društvo. Za Hofera su glasali uglavnom muškarci, nižeg obrazovanja, kojima je pokazao da ima sluha za njihove probleme i obećao im promene. On je vodio jednu pesimističku kampanju, sa negativnim pogledom na budućnost Evropske unije. Sa druge strane, Belen je dobio većinu glasova žena (62 odsto). On je ponudio pozitivan pogled na budućnost, jasno istakao da je spreman da radi na jačanju Unije. Glasačima je bilo važno i to što su smatrali da bi bolje predstavljao zemlju u inostranstvu. Austrija je zapravo u izbornom ciklusu već skoro godinu dana, tačnije deset meseci i to je najduža kampanja u istoriji zemlje. Drugi krug izbora, održan u maju, poništen je zbog grešaka prilikom prebrojavanja glasova. Listići koji su poslati poštom na nekim biračkim mestima su prebrojani istog dana, dok je po zakonu trebalo sačekati dan posle izbora. Ustavni sud poništio je izbore, što je bez presedana. Sud nije ustanovio zloupotrebu već nepravilnost pri izborima koja daje mogućnost zloupotrebe, rekao je Željko Malešević, master politikologije iz Linca. Izlaznost je, inače, bila veoma velika, 74,2 odsto birača je glasalo, što je skoro 4,8 miliona ljudi. Što se kandidata vladajućih stranaka tiče oni su potpuno poraženi u prvom krugu, to dovoljno govori o tome šta građani misle o radu vlade i koliko su nezadovoljni. Van der Belen je, pak, nastupio kao čovek koji će vratiti ugled zemlji i koji će joj vratiti pozicije koje je kao neutralna zemlja nekada imala, kazao je Malešević Odlaganje izbora ponovilo se i u oktobru, tada zbog problema sa lepkom na kovertama koje su korišćene za glasanje poštom. Lepak nije bio dobar, pa je usledilo novo prolongiranje, što je dalo dodatno vreme Hoferovim protivnicima. Protiv njega su bili druge stranke centra, biznismeni, intelektualci, umetnici, mediji Građani su upozoravani da ne rizikuju, a nije bez značaja bila ni informacija da će ukoliko pobedi Hofer, Austrija postati prva evropska država od Drugog svetskog rata koja je na slobodnim izborima za predsednika države dobila ekstremnog desničara. Konačno, u tako napetim okolnostima održani su izbori. Van der Belen je pobedonosno uzviknu: Izbori se mogu dobiti i proevropskim pozicijama! To je dobar, snažan signal. Bio je to signal koji su priželjkivali i u drugim evropskim prestonicama. Jer proevropska agenda je u krizi, nezadovoljstvo je sve veće, a bregzit je samo dodatno prodrmao evropske države čija se vera u Brisel ionako drži na tankom koncu. Ovi su izbori doneli pobedu proevropske Austrije, a to je bilo neophodno ohrabrenje za evropske pristalice koje sa zebnjom iščekuju predstojeće izbore u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji. Analitičari se sada bave podacima koji bi mogli da pokažu koliko je glasača zaokružilo Van der Belena zato što zaista podržava njega, a koliko samo zato da bi Hofer bio pobeđen. Nije sporno da je strah bio prilično značajan motiv na ovim izborima, tu se svi slažu, a neizvesnost šta donosi budućnost, hoće li EU opstati, kako se nositi sa migrantima, ekonomskom krizom - teme su koje su u dobroj meri odredile rezultat izbora. Austrija je bila bila prva na udaru migrantske krize, oko 700.000 migranata je prošlo kroz zemlju, a država je primila 100.000 azilanata, uglavnom iz Sirije Avganistana i Iraka. To je pojačalo antimuslimanska osećanja, strah od novih naleta izbeglica i posledično zebnju kako će se to odraziti na ekonomiju zemlje. A dalo je i podstrek FPO, koja je optužila vladu da je otvorila zemlju za kriminalce i teroriste. Istovremeno, ni u ekonomiji nema dobrih vesti, BDP je porastao za manje od jedan odsto u 2014. i 2015, dok je nezaposlenost u oktobru porasla na 5,9 odsto. Sve to nije išlo u prilog vladi.
Možda je celoj Evropi pao kamen sa srca, kako je to izjavio Sigmar Gabriel, vicekancelar i šef nemačkih socijaldemokrata, ali Slobodarska partija nije pobeđena, niti je pobeđen osećaj nesigurnosti koji muči austrijske građane Uprkos porazu ona ostaje ubedljivo najjača stranka u Austriji, daleko ispred Austrijske narodne partije i socijaldemokrata koji čine veliku vladajuću koaliciju. Posmatrači ne isključuju mogućnost da već na proleće iduće godine budu održani novi parlamentarni izbori. Lider Slobodarske stranke Hajnc Kristijan Štrahe već poručuje da će zatražiti vanredne izbore ako vlada ne pojača kontrolu imigracije. Prema trenutnim istraživanjima Štrahe bi pobedio i našao se na mestu kancelara. Ali Belen je već više puta ponovio da ga, zbog njegovih antievropskih stavova, neće imenovati za kancelara, čak i ako FPO pobedi. Kao i da će učiniti sve da spreči da FPO vodi vladu. Ovi su izbori bili neka vrsta referenduma. Dosta se govorilo o pobedi radikalne desnice, krajnje desnice ili kakvi su već izrazi korišćeni, spominjala se i desnica posle Drugog svetskog rata. Ipak, teško mogu da poverujem da 46 odsto glasača u Austriji simpatiše fašistu. Ne bih rekao da je tako, kaže Miša Đurković, direktor Instituta za evropske studije. Ono o čemu sada toliko slušamo i što se naziva populizmom, nekada se nazivalo demokratijom. Građani imaju pravo da izaberu, da se sa nečim ne slože. Ovo je zapravo talas pobuna i reakcija na ignorisanje problema koji muče građane. Đurković napominje i da ne treba prevideti kontinuirane krize koje prolaze mnoge evropske zemlje, pa i Austrija. To je i politička kriza, kriza sistema vrednosti, ogroman pritisak migranata, pa u poslednih nekoliko godina i problem identiteta šta je danas Evropljanin, Austrijanac, da li je prihvatljivo biti hrišćanin, da li je levo liberalni diskurs postao donekle totalitaran i tako odgurnuo građane od sebe. Kada je posle Jerga Hajdera, koji je pokupio dovoljno glasova da obezbedi ulazak u vladu, FPO bio isteran iz vlasti i usledila zabrana delovanja od šest meseci i poseban nadzor, mnogi analitičari su upozoravali da to nije dobar pristup, da će ih guranje u izolaciju samo dodatno ojačati, kaže Đurković. Ali nije bilo sluha i to se upravo dogodilo. FPO se u međivremenu promenio, program i diskurs su drugačiji i nema više veze ni sa Hajderom ni sa neonacizmom. Za evropski establišment, međutim, poraz FPO je bio veoma važan, na mitinge Van der Belena su dolazili ministri nemačke kancelarke Angele Merkel, oglašavali se ljudi poput predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, mnogi iz briselske administracije su pružali podršku. Prosto, predsednički izbori u Austriji doživljeni su kao sudbinski. Ne treba zaboraviti da je Hofer osvojio gotovo polovinu glasova Austrijanaca. Upravo to, kao i pobeda Trampa na izborima u SAD i jačanje desnih stranaka u Evropi, svedoči da je na globalnom planu na delu zaokret u pravcu neokonzervativnog odgovora na krizu legitimiteta u koju je zapao globalni kapitalistički sistem, smatra Vladimir Vuletić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Postoje tri odgovora na tu krizu, koje reprezentuju tri sistemske političke opcije: levica, centar i desnica. Nijedan od njih ne dovodi u pitanje postojeći kapitalističi sistem, ali na različite načine mogu da ga modifikuju, tako što teret prevladavanja krize prebacuju na različite aktere. Oni ne dovode u pitanje, kako se ponekad misli, kapitalizam i globalizaciju, samo na različite način žele da povrate poverenje u sistem. Cilj desnog zaokreta je, pored toga da se ojača privredna moć zapadnih korporacija do nivoa koji bi mogao da konkuriše kineskim, jer u Kini takođe postoji savez države i kapitala u cilju ekonomskog prestizanja Zapada, zaključuje Vuletić. U tom prestrojavanju i borbi za nove pozicije Van der Belen je čovek koji je ulio nadu svojim istomišljenicima širom Evrope. Kako će oni koji su ga podržali iskoristiti ovaj uspeh videće se već na sledećim parlamentarnim izborima, a nije isključeno da oni sačekaju austrijske glasače već u godini koja dolazi.