Najopasnija žena Nemačke

Nema tog osmeha na evropskoj političkoj sceni o kome se više piše i od koga se više zazire, od osmeha Frauke Petri. To „nasmejano lice nemačke desnice“, kako je često nazivaju, uspelo je da svoju Alternativu za Nemačku (AfD) dovede do najvećeg uspeha jedne desne partije od Drugog svetskog rata i to za samo godinu i po dana koliko je na njenom čelu. Početkom prošle godine stigli su do 15 odsto podrške, više nego što je nemačka desnica, koja nije prelazila pet odsto, uopšte mogla da zamisli. A novu podršku dobili su u istraživanjima koja su rađena odmah posle nedavnog napada u Berlinu. Iz AfD je iste večeri stigla poruka da su berlinske žrtve „Merkelini mrtvi“, a Petri je iskoristila priliku da upozori da „Nemačka više nije sigurna“. Tako je „Adolfina“ ili „Firerina“, kako je nazivaju, zaigrala na pravu kartu – na strah i odmah dobila nove potencijalne glasače. Frauke Petri je rođena u Drezdenu 1975. godine. Otac, inženjer, više puta je pokušao da prebegne u Zapadnu Nemačku, ali to mu je pošlo za rukom tek nešto pre nego što je pao Berlinski zid. Uskoro mu se pridružila. Tako je Frauke svoje tinejdžerske dane provela u gradiću Berkman pored Dortmunda. I tu upoznala svog budućeg supruga Svena Petrija. On je završio teologiju i postao pastor, a ona je doktorirala hemiju. Dobili su četvoro dece. U međuvremenu, 2007, osnovala je hemijsku kompaniju sa majkom, koja je takođe hemičar. Ali stvari nisu išle baš najbolje i pet godina kasnije morale su da proglase bankrot. Kako je izašla iz dugova, a, kako se dogovorila sa kreditorima, kako se i da li se finansijski oporavila sada je intrigantna tema za medije, ali Frauke se ne osvrće mnogo na to šta o njoj govore i pišu. Uostalom, rizikovala je svoj imidž porodične žene, majke, naučnice, pravog uzora za mesto lidera konzervativne stranke kakva je AfD, još prošle godina kada je objavila da se razvodi. I to, kako se ispostavilo, zbog veze sa partijskim kolegom Markusom Precelom. Pre mesec dana stigla je još jedna vest, par je objavio da se venčao i da očekuju prinovu. A na čelo partije došla je prilično brzo. Pre tri godine priključila se grupi intelektualaca, uglavnom ekonomista, koji su se pre svega bavili sudbinom evra. Godinu dana kasnije, posle oštre unutarpartijske borbe iz koje je Frauke izašla kao pobednik, stranka više nije bila samo anti-evro grupa, ona je postala oštar kritičar imigracione politike Angele Merkel i borac protiv „islamizacije Zapada“. Na tom talasu AfD je pre dve godine osvojila svoja prva mesta u regionalnim parlamentima, a Frauke je ušla u parlament Saksonije. I tako se ukazala prilika da se promoviše politika koja brani „tradicionalne hrišćanske vrednosti“, koje su, kako tvrdi, ozbiljno ugrožene prilivom muslimanskih imigranata. Partija se, moglo se do sada saznati od Frauke, zalaže za zatvaranje granica i pucanje na imigrante koji pokušavaju da je pređu, za promenu školskih programa u kojima se previše govori o nacističkoj prošlosti, za izbacivanje savezničkih trupa koje su tu od 1945. godine, za zabranu pokrivanja glave. „Islam ne pripada Nemačkoj, nema mu tu mesta“, izjavila je ona. Optužujući Angelu Merkel da je svojom politikom otvorenih vrata dozvolila da zemlju okupira 1,1 milion izbeglica, Petri poručuje, ne bez zluradosti: „Može se reći da smo mi deca Merkelove.“ Ovaj nacionalistički fenomen, kako ga nazivaju analitičari, tek treba da pokaže svoje kapacitete. A ambicija ne nedostaje. „Naš cilj za 2017. je da postanemo jaka opozicija u nemačkom parlamentu. Za 2021. želimo više. Svesni smo da to možda zvuči ambiciozno, ali želimo da postanemo najjača partija.“ Ivana Janković