Ko tebe tužbom, ti njega unijom

Da li je samo nedelju dana pre izjave da su zahtevom za reviziju presude BiH protiv Srbije odnosi između dve zemlje vraćeni 22 ili 25 godina unazad, premijer Srbije Aleksandar Vučić pokušao da te odnose pomeri 27 godina unazad inicijativom o formiranju carinske unije? Mogu li se loši odnosi na ovim prostorima stornirati carinskim savezom, i to u trenutku kada BiH ili barem predstavnici jednog njenog konstitutivnog naroda zahtevaju reviziju presude po tužbi te države protiv Srbije za genocid, a preti i usložnjavanje odnosa sa Makedonijom i Albanijom? Šta će Srbiji, ali i drugim državama buduće carinske unije, ovakav savez ako su već celu jednu deceniju članice sporazuma CEFTA? Ili inicijativa premijera Vučića, o kojoj je obavestio austrijskog kancelara Kristijana Kerna, albanskog premijera Edija Ramu i predsedavajućeg Saveta ministara BiH Denisa Zvizdića, ali ne i domaću javnost, zapravo znači da koncept slobodne trgovine kroz CEFTA nije uspeo? Ali, ako je to tačno, kakva je onda budućnost još veće integracije, poput one koju podrazumeva carinska unija? Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, objašnjava za NIN da je carinska unija viši nivo ekonomske integracije nego zona slobodne trgovine, jer „podrazumeva ne samo bescarinski režim, već i zajedničku carinsku tarifu i spoljnotrgovinsku politiku prema trećim zemljama, to jest ujednačavanje svih instrumenata koji se koriste u trgovini sa ekonomijama izvan carinske unije“. Čadež kaže da carinska unija doprinosi povećanju obima trgovine i proizvodnje, jeftinijoj nabavci sirovina, nižim cenama finalnih proizvoda i većoj konkurenciji, ali na pitanje kolikobi to povećalo promet i izvoz Srbije, odgovara: „Zaista je to teško odgovoriti bez dublje analize na osnovu više parametara. Prve računice, međutim, ukazuju da bi zemlje regiona ostvarile isti obim trgovine koji su imale u vreme Jugoslavije, a izvoz bi se najmanje udvostručio.“ Sa druge strane, Dušan Proroković, iz Centra za strateške alternative i Dejan Jovović, svojevremeno glavni pregovarač za sporazume o slobodnoj trgovini u regionu jugoistočne Evrope, tvrde da balkanskim državama nije potrebna carinska unija, jer već slobodno trguju u okviru CEFTA. Na desetogodišnjicu primene tog sporazuma jasno je da je ovaj koncept doneo ekonomsku korist za sve njene članice, a Jovović to ilustruje podacima da je izvoz Srbije za to vreme povećan sa 1,8 na 2,8 milijardi evra, odnosno da je suficit koji Srbija ostvaruje u trgovini sa drugim zemljama CEFTA 2,1 milijardu evra. „Samo prošle godine vrednost našeg izvoza bila je četiri puta veća od uvoza robe iz država CEFTA. Šest država sporazuma proširilo je svoja tržišta na jedno od oko 20 miliona ljudi, što je povećalo izvoz unutar regiona za oko 75 odsto. Ovaj sporazum se pokazao korisnim i zato ga je potrebno produbiti. Trgovina industrijskim proizvodima jeste liberalizovana u potpunosti, a samo su pojedini poljoprivredni proizvodi još uvek pod zaštitom, ali liberalizacija nije proširena na sektor usluga ili intelektualne svojine. Takođe, kroz sve ove godine slobodna trgovina u CEFTA ograničava se vancarinskim barijerama, od komplikovane procedure na graničnim prelazima, neusklađenosti rada carina i inspekcijskih službi, preko neusklađenih standarda, do nepriznavanja sertifikata o kvalitetu, korupcije i krijumčarenja. Zato je potrebno raditi na otklanjanju tih problema“, kaže za NIN Jovović. I dok baš ovim argumentima vlasti pravdaju potrebu za stvaranjem carinske unije, koja bi omogućila brzu i nesmetanu trgovinu između njenih članica, pa i manje zadržavanje na granicama, sagovornici NIN-a ističu da se ti zastoji mogu rešiti i u okvirima CEFTA, dok sa druge strane, carinska unije sa sobom nosi i potencijalne probleme za Srbiju. I Jovović i Proroković insistiraju na činjenici da bi formiranje carinske unije, s obzirom na to da ona zahteva ujednačenu spoljnotrgovinsku politiku unutar sebe, ali i prema celom svetu, dovelo do preispitivanja sporazuma o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa Rusijom, odnosno Evroazijskim savezom. „Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom i Evroazijskim savezom bi ostao na snazi samo ako bi se i ostale članice carinske unije Balkana, ali i Rusija, sa time saglasile. Ali, da li je njima u interesu trgovina sa Rusijom i da li je Rusiji u interesu da ima takav sporazum sa zemljama koje su članice NATO i uvele su joj sankcije. Nije carinska unija samo ekonomsko, već pre svega političko pitanje?“, pita Dušan Proroković. Predsednik PKS Čadež, opet, uveren je da će se pitanje sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije sa svim zemljama sa kojima ima takav ugovor rešavati tokom pregovora o carinskoj uniji. „Carinske unije ne nastaju preko noći. Potrebno je prvo obezbediti da sistem funkcioniše unutar sebe, a potom i rešavati odnose sa trećim zemljama. I posle formiranja Evroazijske unije sporazumi koje je Srbija imala sa nekim članicama ostali su na snazi neko vreme, a onda se pregovaralo o jedinstvenom sporazumu.“ Zagovornici carinske unije objasniće da je, i pored značajnog rasta izvoza tokom primene CEFTA sporazuma, izvozni potencijal zemalja ovog regiona znatno veći od izvoznog rezultata, pa neke procene govore da je izvoz pojedinačnih zemalja u EU od 27 do 40 odsto manji od njihovog potencijala. Tako Čadež podseća, baš kao i Jovović, na necarinske barijere kao kočnicu slobodne trgovine. „Suočene sa slabim kapacitetima svojih privreda, a u želji da zaštite domaće tržište i spreče ulazak konkurencije, zemlje CEFTA kratkovido ograničavajući druge zapravo ograničavaju i sebe. Umesto da omoguće slobodan protok robe, ljudi i kapitala, da podstiču međusobnu trgovinu i saradnju i kroz nju ojačaju svoje kompanije i privredu u celini.“ Ako je, pak, decenijsko iskustvo iz CEFTA pokazalo da postoje brojne prepreke kojima se pokušava narušiti slobodna trgovina, a Srbija je takve probleme imala uglavnom sa BiH i Makedonijom, kako će se onda dogovoriti carinski savez, koji zahteva prilično odricanje od dela suvereniteta i usklađivanje carinske politike i u okviru unije i prema ostatku sveta. Jer, ma šta govorio izvozni potencijal, političke tenzije, ali i bitno različiti interesi, teško mogu naterati ovdašnje političke lidere da sednu za jedan sto, a kamoli dogovore carinsku uniju. Dušan Proroković zato kaže da je koncept carinske unije teško ostvariv, iziskuje duge i teške pregovore i ratifikaciju u nacionalnim parlamentima. „Prema mojim saznanjima, ova inicijativa nije prošla instance u kojima se definiše spoljna politika zemlje, pa je nejasno otkud premijeru ingerencije da inicira nešto što nije razmatrano u nadležnim institucijama. Nismo videli tekst te inicijative i zbog toga je teško utvrditi da li i na koji način Srbiji odgovara ovakva unija, odnosno koji su njeni ekonomski, a koji politički interesi da bude deo ovog projekta“, kaže Proroković, uz opasku da mu se čini da je inicijativa o carinskoj uniji zapravo došla ne od Vučića, nego iz Brisela ili Berlina, koji pokušavaju da „kupe vreme na Balkanu, a ujedno i Srbiju udalje od Rusije“. Iz čije god kuhinje ona dolazila, carinska unija se pre čini kao lepo sročena želja, nego kao stvarnost.