Da, možda, ne

Pre nego što je ovih dana razgovarao sa šefom Misije MMF-a DŽejmsom Rufom, premijer Aleksandar Vučić se u januaru, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu sreo i sa šeficom Fonda Kristin Lagard i najavio da će „na proleće“ razgovarati sa MMF-om o novom aranžmanu, iako još važeći ističe tek u februaru 2018. „Srbija očekuje da će na proleće razgovarati o novom aranžmanu sa MMF-om“, rekao je Vučić. S obzirom na to da se u međuvremenu kandidodao za predsednika, on u maju - ako pobedi - neće ni biti u prilici da kao premijer razgovara sa MMF-om o sedmoj reviziji aktuelnog aranžmana, pa ni o novom. Iako u Srbiji ima dosta onih koji bi MMF-u rado videli leđa, ni Vučić nije usamljen u stavu da nam je, bar još neko vreme, potrebna kontrola. „Za ono što nam predstoji biće potrebne još tri-četiri godine, kako bi se ceo javni sektor potpuno oporavio i bilo bi dobro da MMF tu bude prisutan kao sidro da bi se te reforme i ostvarile“, smatra Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije. U autorskom tekstu za Kopaonik biznis forum (KBF) reviju, koju je za „srpski Davos“ u dogovoru sa Savezom ekonomista Srbije pripremio NIN, Petrović tvrdi da dobri trendovi iz 2015. i 2016. nisu razlog za opuštanje, već retka prilika za sprovođenje strukturnih reformi u nešto povoljnijem okruženju, bez neposrednog pritiska izbijanja krize. „Ukoliko se ukazana prilika sada propusti, iste reforme će se sprovoditi u nepovoljnijem okruženju i samim tim biće daleko teže. Sprovođenje tih reformi nije samo politički, već je i stručni izazov, zbog čega bi za Srbiju bilo veoma korisno da sklopi novi aranžman sa MMF-om, ovaj put usmeren na obezbeđenje fiskalne stabilnosti i održivo ubrzanje privrednog rasta, a ne, kao do sada, na gašenje već razbuktalog požara“, precizira Petrović. Za razliku od zvaničnika koji tvrde da Srbija raste brže od suseda, on podseća da smo prošle godine povećali BDP 2,7 odsto, Rumuni 4,8, Bugari 3,4 i Hrvati 2,8 procenata, a bivši guverner i profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić dodaje da imamo niži rast i od zemalja iz regiona koje još nisu u EU. I javni dug je još uvek previsok i neodrživ, a njegovo spuštanje u relativno bezbednu zonu od oko 50 odsto BDP-a trajaće desetak godina, procenjuje Petrović. Ako održimo ovako uspešne performanse do kraja ove godine, siguran sam da nam u delu monetarne i fiskalne politike već od 2018. neće biti nužan novi MMF program stabilizacije, navodi ministar finansija Dušan Vujović u autorskom tekstu za KBF reviju. „Ali, iskustvo pokazuje da je u definisanju i realizaciji ozbiljnih, strukturnih reformi korisno imati saveznike poput MMF-a, Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih organizacija, koje vas teraju da dobro pripremite sektorske programe reformi i konsekventno ih sprovedete u planiranim rokovima i u okviru planiranih sredstava.“ Za ministra finansija je, dakle, „manje važno“ da li će Srbija imati novi formalni aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om, ali je i te kako važno da se, u sklopu aranžmana ili bez njega, ta saradnja nastavi. Tim pre što Srbija već dve godine značajno premašujemo postavljene ciljeve. „Tokom prvih šest revizija, a sa sigurnošću mogu da kažem da će tako biti i posle sedme, stalno smo naviše revidirali očekivane stope ekonomskog rasta, povećanja potrošnje i kredita, a naniže nivo opšteg i primarnog deficita, inflacije, kamatnih stopa, a već posle januara postoji osnov da se naniže revidira fiskalni deficit za ovu godinu sa 1,7 na 1,4 odsto BDP-a“, navodi Vujović. Mada većinu građana prisustvo MMF-a automatski asocira na štednju, smanjenje plata i penzija, nije zgoreg primetiti ni drugu stranu iste medalje – kada nije imala aranžman sa MMF-om Srbija je imala rekordne minuse u državnoj kasi.