Srbija u fokusu

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), u saradnji sa organizacijama Asocijacija lokalnih nezavisnih medija Lokal pres i Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, razvilo je projekat „U fokusu“ koji unapređuje kapacitete lokalnih novinara i medija za proizvodnju istraživačkih priča iz oblasti transparentnosti javnog finansiranja i zaštite ljudskih prava, s posebnim fokusom na radna prava. Ekološka bomba u Prijepolju Kada je porodica Gojak sedamdesetih godina prošlog veka napravila kuću u prijepoljskom naselju Zalug računali su da je to idealna lokacija - blizu Lima i grada, imanje pogodno za bavljenje poljoprivredom. Muke počinju 1999, nakon odluke lokalne samouprave da se nadomak njihove kuće formira privremena lokacija za nesanitarnu deponiju Stanjevine. Od tada, čim padne kiša počinju problemi. Sead Gojak uzrok problema vidi u pomeranju toka Lima, jer odavno deponija Stanjevine nema kapaciteta da primi novi otpad, zbog čega smeće često završava u reci. I bez toga, živeti pored smetlišta, na koje se sedmično odloži i do 250 tona smeća, svakodnevna je muka. „Smrad je nesnošljiv. Odlaže se i životinjski otpad. Ovde uveče ne može da se spava, ne mogu prozori da se otvore“, dodaje Sead. Po rečima Gorana Belojevića, higijenologa i profesora na Medicinskom fakultetu u Beogradu, divlja deponija smeća na obali Lima rizik je prvog reda za zdravlje stanovništva. Zatvaranje deponije Stanjevine poslednji put bilo je izvesno 2008. godine kada je Glavni projekat sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije komunalnog otpada opštine Prijepolje uradilo preduzeće „Velika Morava“ iz Beograda. Tada se računalo da će se završiti projekat Regionalne deponije Banjica, međutim, zastojem na tom projektu, smeće nije otišlo dalje od Stanjevina, a urađeni projekat nije ničemu poslužio. I tada kao i danas, održavanje Stanjevina na godišnjem nivou košta građane Prijepolja oko sedam miliona dinara. Priča o Projektu izgradnje Regionalne deponije „Banjica“ počela je pre 13 godina, kako bi se rešio dugogodišnji problem skladištenja komunalnog otpada u opštinama Prijepolje, Priboj, Nova Varoš i Sjenica. Ukupna ulaganja u izradu glavnog projekta, rešavanje imovinskih odnosa, geodetske usluge koštale su tri opštine blizu 108.000 evra. Građevinski radovi na izgradnji tela deponije počeli su 2007. i iste godine su prekinuti zbog odrona zemljišta na levoj strani deponije. A sve aktivnosti na izgradnji deponije prekinute su 2009. godine, jer je u međuvremenu došlo do suštinske promene zakonske regulative. Planirana zapremina deponije nije bila dovoljna za odlaganje otpada iz četiri opštine, za period od 20 godina, što je takođe ukazalo na potrebu izmene projekta. U pomoć su pritekle EU i Vlada Švajcarske 2013. godine, preko programa evropskog partnerstva sa opštinama – EU PROGRES, donirajući sredstva u iznosu od 193.000 evra u preprojektovanje glavnog projekta. Ukupna predračunska vrednost nastavka radova procenjena je na 779.500.000 dinara. Najavljivano je da će Regionalna deponija „Banjica“ već 2015. godine biti u funkciji. Međutim, sva urađena dokumentacija još uvek čeka konačnu odluku nadležnog ministarstva i opština. U avgustu 2013. godine je formirano i Regionalno preduzeće za upravljanje izgradnjom Regionalnog centra za upravljanje otpadom. Smatralo se da će time konačno biti stavljena tačka na niz pogrešnih i traljavih koraka iz prethodnih 10 godina. Ali, od tada do danas, preduzeće ima samo jednog zaposlenog – direktora. Opštine su 2014. godine uplatile na račun preduzeća ukupno milion dinara. Najviše je utrošeno na platu direktora, u bruto iznosu blizu 700. 000 dinara, a za rad članova Skupštine preduzeća 213.000 dinara. Nijedan dinar nije uložen u infrastrukturu deponije. Prethodna, kao i aktuelna vlast opštine Prijepolje, sudeći po svemu, odustala je od Banjice. Naime, prethodna vlast rešenje je videla u odvoženju smeća na regionalnu deponiju Duboko u Užicu, a nova vlast u izgradnju transfer stanice u Strugovima, odakle bi se smeće takođe odvozilo na deponiju u Užice. Foruminfo.rs – Prijepolje Požar u pravo vreme Vrednost nelegalne seče šuma u Srbiji iznosi oko četiri miliona evra, dok dugoročna šteta nastala pustošenjem šumskog fonda košta i nekoliko milijardi, pokazuje studija profesora Šumarskog fakulteta u Beogradu Branka Glavonjića. Međutim, prema tvrdnjama anonimnog izvora iz JP „Srbijašume“, postoje slučajevi koji nisu obuhvaćeni zvaničnom statistikom, jer se pokrivaju ekološkim akcidentima poput požara. Ovakve situacije po nepisanom pravilu vezane su za državne šume gde se u određenom vremenskom periodu obavlja nelegalna seča, koja se zatim „pokriva“ izazvanim-kontrolisanim požarom. Kada se požar ugasi, manjak drvne mase opravda se uvećanom štetom od požara. Požar na obroncima planine Cer 5. decembra 2011. godine, jedan je od takvih sumnjivih događaja. Prema raspoloživim podacima, gorelo je preko 30 hektara šume, desio se u netipičnom terminu, ugašen je za 24 časa. U arhivama se navodi da je tog dana maksimalna temperatura na planini Cer iznosila 9 stepeni Celzijusa, a da se u toku noći i jutra spuštala i do ispod nule. To znači da je gotovo nemoguće da je požar izbio bez uticaja ljudskog faktora. U Šumskom gazdinstvu „Boranja“ nemaju zapisnik sa ovog događaja, ali su novinarima dostavili tačnu procenu požarom zahvaćene površine – 30,63 hektara. U jedinom zvaničnom dokumentu Sektora za vanredne situacije stoji, međutim, da se „ukupna površina zahvaćena požarom kretala između 30-50 hektara“. Direktor ŠG „Boranja“ Milan Stojanović nije odgovarao na pozive i SMS poruke, a pred samo objavljivanje ovog teksta, stigao je dopis iz JP „Srbijašume“ u kojem se navodi da se u stvari radilo o dve lokacije na kojima je požar gašen. Prema podacima iz MUP- a požar je lokalizovan istog dana oko 17 časova, što znači da je požar koji je „besneo“ na 30 hektara šume, ugašen sa samo sedam vatrogasnih vozila bez pomoći iz vazduha, za 24 časa sa neverovatno skromnih 35 kubnih metara vode. Naša redakcija uspela je da stupi u kontakt sa Milunom Ristanovićem koga evidencioni list Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije navodi kao osobu koja je prijavila požar. „Gotovo sam siguran da je period kada sam ja prijavio požar bio negde u julu mesecu, znam zato što su mi deca iz Beograda bila u gostima jer su u tom periodu na odmoru. Nema govora da je požar izbio u decembru“, kaže Milun Ristanović čiji opis lokacije požara odgovara onim iz izveštaja nadležnih. Podatke o požaru prikupljali smo paralelno od JP „Srbijašume“ i Sektora za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije, a zanimljivo je da se čak podaci iz istih izvora u različitim dokumentima ne poklapaju. Pa tako JP „Srbijašume“ u odgovoru kažu da je prilikom požara došlo do oštećenja drvne mase u bruto iznosu od oko 5.900 kubnih metara, da bi u narednom dokumentu naveli da je u postupku sanacije posečeno ukupno 6.012,40 metara kubnih drveta. Dana 18.06.2013. godine ŠG „Boranja“ sprovodi javnu licitaciju za prodaju drvnih sortimenata na panju sa opožarene površine u GJ „Cer-Vidojevica“ na osnovu koje je sa kupcem UUIŠ „Nategići“ iz Brštice zaključen kupoprodajni ugovor. ŠG „Boranja“ štetu procenjuje na 10 miliona dinara, a potom sa panja prodaje nešto više od 6.000 kubnih metara drva procenjene minimalne vrednosti preko 20 miliona dinara. U Statističkom listu o evidentiranim događajima Sektora za vanredne situacije međutim stoji da „materijalna šteta ne postoji“, ali od Sektora nismo uspeli da dobijemo odgovor šta se u njihovom izveštaju tumači kao šteta. Procenjena vrednost štete prema navodima ŠG„Boranja“ iznosila je 10 miliona dinara. Dodatno zbunjuje podatak iz Evidencionog lista Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije da je u požaru na Ceru bilo ugroženo 10.000 ari (100 hektara), da je spaseno 6.000 ari, a da je požarom uništeno 4.000 ari. Iz istog dokumenta vidi se da uprkos evidentiranoj šteti, za ovaj događaj nije rađena operativna karta, kao ni analiza, nije utvrđeno kako je događaj izazvan, dok je uzrok događaja takođe neutvrđen. Pored svega navedenog u izveštaju Sektora za vanredne situacije stoji da uviđaj nije izvršen. Izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović smatra čudnim što nije rađena istraga o uzroku požara uzimajući u obzir činjenicu da je gorelo 30ha šume a požar se desio u decembru što sasvim očigledno isključuje mogućnost njegovog (samo)izbijanja. Iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije nisu želeli da odgovore na pitanje zbog čega nije rađena istraga za požar koji se desio u decembru mesecu.