Srbež

Sufiksi se dodaju osnovi reči da bi joj izmenili značenje (rat – rat-nik), ili i vrstu reči (rat-ovati). Posebno su zanimljivi afektivni sufiksi, oni koji izražavaju neko osećanje, najčešće ljubav (duš-ica, muž-ić) ili mržnju, gađenje i slično (ruč-erda, bab-uskera, lop-uža). Zanimljiv primer za ove poslednje nalazimo u feljtonu koji ovih dana objavljuje u „Politici“ akademik Vasilije Krestić. On tu citira Eugena Kvaternika, jednog od osnivača Hrvatske stranke prava, koji je besneo što je 1867. godine neka druga stranka priznala „da imade na svetom hrvatskom zemljištu, osim narodnosti i jezika hrvatskoga, neki još drugi, srbski narod i jezik“. „Zar ti patrioti ne uviđaju još“, pita se on, „da srbež kroz ruštinu zastupa barbarstvo bizantinsko?“ Biće da je Kvaternik izmislio reč „srbež“ jer ga je podsećala na svrbež, svrabež i grabež. Sufiks -ština može naprosto da označava jezik, kao u hrvaština ’hrvatski jezik’, slovenština ’staroslovenski jezik’, pa i u danas zastareloj reči ruština ’ruski duh, ruska kultura’, ali je ipak mnogo više reči u kojima taj sufiks ima pejorativno značenje (budalaština, prljavština, magluština itd.). Pređimo sad vek i po unapred, sa (nažalost jednako aktuelne) hrvatske srbofobije na odnose šefova dveju najvećih sila u naše doba. Po prevodiocu nekog dokumentarca na Televiziji B-92, Tramp je, govoreći o Putinu, izjavio da je on „po svojim sklonostima blizak srednjoj buržoazijskoj klasi“. Francuska reč bourgeoisie izvedena je od bourgeois, građanin, što se izgovara „buržoa“. Da smo ovu drugu reč pozajmili direktno iz francuskog, imali bismo grdne muke s njom, jer je imenicu na -oa muškog roda praktično nemoguće menjati po padežima. Na sreću našu, zajedno s marksističkom i komunističkom terminologijom, primili smo je preko ruskog, gde se izgovara buržuj. Od buržuja pridev je buržujski, a od buržoazija – buržoaski, nikako „buržoazijski“. Ovde je „ski“ dodato direktno na osnovu, odbacujući imenički sufiks -ija. Tako se postupalo sa imenima zemalja, onih starijih i dobro poznatih (Španija – španski, Rumunija – rumunski, holandski, beloruski, etiopski i sl.), dok je danas sve više u modi zadržavanje „ij“ (sirijski, libijski, kalifornijski itd.).