Sila Boga ne moli

To što su slava grada Beograda Spasovdan i početak Ramazana ove godine delila dva dana svakako jeste puka slučajnost. Međutim, u ta dva dana bilo je još čudnovatih poklapanja koja se teško mogu pripisati neuhvatljivoj volji sudbine. S jedne strane, patrijarh Irinej osveštava hram Svetog velikomučenika Dimitrija u Bajčetini, čiji je ktitor odlazeći predsednik Srbije Tomislav Nikolić, govoreći da je hram „nova zvezda na srpskom duhovnom nebu“. S druge strane, pod ovim običnijim, svetovnim dnevnim nebom, brojni muslimanski vernici u Zemun polju, mahom Romi i Aškalije proterani s Kosova, isprva su sprečili rušenje dela džamije u izgradnji koja nije imala sve potrebne dozvole. Za narednu nedelju su bili dogovoreni i pregovori s gradskim vlastima kojima je trebalo razrešiti sudbinu bogomolje. Do rušenja je ipak došlo, istog dana, ali kada se stuštio mrak, između tri i četiri sata izjutra, uz pojačano prisustvo žandarmerije. Tu već nema govora o slučajnosti – na osnovu iskustva u Mostarskoj i Hercegovačkoj od pre godinu dana, gradske vlasti su zaključile da se nelegalne radnje ipak najuspešnije završavaju kad nastupi noć. Nema sumnje da set zakona čija je kruna Zakon o ozakonjenju objekata, jasno predviđa rušenje nelegalno izgrađenih objekata. Nema sumnje ni da rešenje o rušenju nije doneto u slučaju nelegalno izgrađenih vikendica čiji su vlasnici iz porodice Tomislava Nikolića. Isto važi i za nelegalnu vikendicu bivšeg ministra Milana Bačevića, stambenu zgradu na Dedinju čiji je investitor Maksim medija, vlasnik Studija B, i nebrojeno drugih, manjih građevinskih poduhvata čija je pravna osnova upitna, a čiji su vlasnici bliski vlastima. Zakon u ovom slučaju važi samo za muslimanske izbeglice, građane Srbije čija je prošlost ostala na Kosovu i čija je budućnost nažalost svedena na preživljavanje. Dok je spasovdanski moleban od 3.000 ljudi krstario beogradskim centralnim ulicama, muslimani su ramazansku molitvu obavili na ulici, pored svoje razvaljene džamije. Muftija sremski i glavni imam Mejdžlisa Zemun Emin Zejnulahu je najavio da će vernike povesti da klanjaju namaz ispred Skupštine grada. Dakle, čak je i vernicima postalo jasno da ispunjenje verskih potreba prevashodno zavisi od vrhuške države, kao žiriju ka bogu kojem se klanjaju. A u Starom dvoru - stara priča. Zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović lako je usvojio manire svog nadređenog Siniše Malog, što ukazuje da govorkanja o tome da će ga naslediti na čelu grada nisu bez osnova. Čak i kada je imao zakonsko opravdanje za rušenje – o legitimitetu se može raspravljati – samouvereno je izjavio da „ne može da pojasni šta se desilo“ i još je samouverenije lopticu prebacio na teren Sekretarijata za inspekcijske poslove i sada već čuvenih nadležnih službi. Nadležne službe su mnogo puta do sada zatajile. U slučaju džamije u Zemun polju, situacija je jasna – njena izgradnja je počela 2014. godine na placu koji je Islamska zajednica Srbije kupila pre 12 godina. Međutim, proces pribavljanja svih neophodnih dozvola bio je otežan činjenicom da na zemljištu nisu bili do kraja regulisani imovinski odnosi. Gradske vlasti su, prema rečima muftije beogradskog Mustafe Jusufspahića, do pre nekoliko meseci imale razumevanja za muslimanske vernike, kada su počeli prvi pritisci. Bivši muftija Mešihata Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić je takođe osudio rušenje dela džamije u Zemun polju, ali ni izbliza militantnim rečnikom po kojem se delom bio proslavio. Možda da bi sačuvao 700 metara kvadratnih nelegalne nadogradnje na Fakultetu za islamske studije na glavnom novopazarskom trgu koji ne samo da nisu taknuti, već su u martu ove godine bili i svečano otvoreni za javnost. Taj prostor nije džamija, već je ispunjen komercijalnim sadržajima. Inače, Islamska zajednica Srbije sa sedištem u Beogradu i Islamska zajednica u Srbiji sa sedištem u Novom Pazaru su se podelile 2007. godine.