Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   20.10.2017. 12:39
 НАСЛОВНА    АРХИВА    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА   НИН трибина   КОНКУРС 
 
Уводник
Колоне, стенограм и Ердоган

Председници Србије и Турске су разговарали о сарадњи. Делује да су се добро разумели. Треба ли да се забринемо?

У овом броју НИН-а можете прочитати подробна објашњења Саше Јанковића и Драгана Шутановца о начину изласка опозиције на београдске изборе. Прича се углавном врти око фамозних „колона“ у којима би се наступило против СНС и њених сателита - једна, две, 22... Међутим, то је лажна дилема, коју су јавности наметнули опозициони губитници председничких избора, они са три до шест одсто из априла, који би сада да опораве свој кредибилитет или, једноставније речено, који покушавају да некако политички преживе. Само је једна опозициона опција из председничких избора изашла са несумњивим ауторитетом и легитимитетом, који сада на гласању за власт у престоници треба да преточи у још бољи резултат. То је листа Саше Јанковића, његовог покрета и Демократске странке. Ова листа, у припремама за београдску утакмицу, прву за протеклих пет година с реалним шансама да опозиција порази напредњаке и Александра Вучића, има обавезу не само према својим бирачима већ према целокупној демократској јавности да се што пре изнова удружи, да се договори о заједничком плану и програму, о носиоцу изборне листе и кандидату за градоначелника, и да се представи и постави као једина одржива грађанска алтернатива напредњачкој власти. Какве црне колоне, најшире коалиције, спајања неспојивог, чамац за спас десних екстремиста, политички пропалих каријериста, индивидуа за које ни комшије не гласају... Покрет слободних грађана и Демократска странка имају обавезу, али пре свега политички рацио и гласови Београђана из априла то говоре, да се и за ове изборе обједине, да оставе за собом све губитнике и екстремисте, а онда, након обављеног гласања и избројаних резултата, у односу на постизборну математику да одлучују о евентуалним коалицијама и неизбежним компромисима. Са онима који градске изборе на јесен или зиму уопште преживе.

Још више од опозиционих „колона“, седмицу за нама обележила је прича о српској премијерки Ани Брнабић и стенограму који је предала руском амбасадору Александру Чепурину. Следи кратко подсећање уз указивање на шупљине у званичној верзији ове неславне сторије: америчка медијска мрежа Блумберг је прошлог уторка објавила интервју с Брнабићевом у којем се наводе њене речи да би Србија, у случају опредељивања између тесних веза с Русијом и уласка у ЕУ, изабрала ово друго. Изјава је изазвала буру и конфузију, како у најширој јавности, можда још више у владајућим структурама. Прва 24 сата протекла су у коментарима, прилично збуњени интерпретирали су премијеркине речи Ивица Дачић, Зорана Михајловић, Александар Вулин... Она је ћутала. Потом је из Москве пристигао штури коментар портпаролке Министарства спољних послова Марије Захарове да је Брнабићева дала „контроверзну изјаву“ и да очекују објашњење. Председница Владе је наставила да ћути. Званичних активности Брнабићеве што се тиче, медији су били обавештени да ће примити амбасадора САД Кајла Скота и представнике малинара. После нова 24 сата поново се огласила Захарова, обавестивши јавност у Србији да се српска премијерка састала и с амбасадором Чепурином, којем је објаснила да је Блумберг њене речи погрешно пренео и да му је чак предала стенограм интервјуа као доказ. Подигла се нова бура, а Ана Брнабић је и даље ћутала. Све док у интервјуу Блицу, неколико дана касније, није потврдила да је дала стенограм, уз нагласак да то не сматра понижењем и да се није извињавала.

Аутор овог уводника је редовни пратилац Блумберга, интернет-портала и ТВ станице највишег квалитета и реномеа, и заиста не памтимо да је ико икада тврдио да су га новинари те мреже погрешно, камоли злонамерно цитирали. Али и то на страну. Ако премијерка говори истину, зашто је ћутала данима? Зашто се није одмах огласила демантијем и прекинула политичку буру коју је изазвала? Зашто је пустила своје министре да их медији „роштиљају“? Због чега је примила Чепурина инкогнито, без уобичајене званичне најаве и саопштења после састанка, већ су Руси о свему обавестили и јавност и политичаре у Србији? Да ли је Ана Брнабић сама од себе направила овај низ грубих грешака или је у томе имала нечију „помоћ“? Шта све ово говори о капацитетима и ауторитету премијерке, али и о међународном угледу наше државе?

Трећи догађај који је печатирао протеклу недељу је посета председника Србије Александра Вучића турском колеги Реџепу Тајипу Ердогану, евроазијском владару који је по степену аутократије, мада би тачније било рећи - тираније, надмашио чак и Владимира Путина. Ердоган и Вучић су разговарали о политичкој и привредној сарадњи двеју земаља. Делује да су се добро разумели. Треба ли да се забринемо због размењених искустава?



Никола Томић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар



Коментари


Овде можете додати свој коментар
 
Ваше име и презиме
{COMMENT::EMAIL}
Ваш коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Ана Брнабић премијерка Србије

Компанија Фијат широм света не разговара са синдикатима док је штрајк у току.

Прочитајте све мисли
bg