Реч из подрума


Термини нарација, наратор и придев наративан, све од латинског narrare (приповедати), одавно се употребљавају код нас. Именица наратив, насупрот томе, тек је недавно дошла из енглеског. Нема је код Вујаклије, ни код Клаића. нити у новијем хрватском речнику страних речи Анића и Голдштајна из 2002. Тек се Милан Шипка, у речнику страних речи који смо он и ја издали 2006, сетио да је унесе с дефиницијом „причање, приповедање, прозни текст“. Дата је и у Матичином једнотомнику из 2011, објашњена као „приповедачки начин излагања, казивања у књижевном делу“.

Слушајући дискусије о актуелним догађајима на радију, телевизији и интернету, стално чујем да се коментарише нечији „наратив“. Значи ли то да су се наши политичари нагло заинтересовали за књижевност и стил? Не, нажалост. Готово увек, испостави се да један дискутант одбацује или пориче наратив оног другог, тј. његову „причу“, јер сматра да се ствари уопште нису одиграле онако како их је овај представио. У том смислу боље би било рећи „опис догађаја“, „приказ“ или „интерпретација“, или бар те речи унети у будуће речнике као другу дефиницију англицизма наратив.

Неке речи као да су провеле векове у подрумима дипломатске или церемонијалне терминологије, па онда изненада искрсну у свечаним приликама и нико их не разуме. Тако се десило када је Николић предавао председничку дужност Вучићу, па је у „Политици“ изашла фотографија с потписом „предаја председничке стандарте“, док је у чланку било објашњено да је бивши председник новом предао „државни печат, симбол ове функције и председничку заставу-стандарту.“ Читатељка Милена Рибар, која ми је послала овај исечак, сматра да је то „бесмислица недостојна листа ’Политика’“.

Именицу стандарта наћи ћете само у неким речницима страних речи, нема је у Матичиним речницима ни у Правопису. Долази од немачког Standarte, а ово од француског etendard, што је касније у енглеском дало standard, данас међународну реч чија значења сви знамо. Што се тиче стандарте, она је у француском и немачком означавала краљевску или царску заставу, посебно у рату, као симбол владарског достојанства. Будући да ми имамо синониме застава, барјак и стег, мислим да би неки од њих (с додатком епитета председнички) могао мирне душе да се употреби и за нашег владара.



Иван Клајн