Dimenzije intimnog

Velika hrvatska umetnica Jagoda Buić predstavila se rimskoj publici svojom retrospektivnom izložbom L’Equilibtio asincrono u muzeju MAXXI i izložbom skulptura u galeriji Atelier. Jedno od najvećih imena savremene hrvatske umetnosti, ali i svetski priznata pionirka savremene tapiserije, Jagoda Buić je karijeru započela eksperimentom u savremenoj tapiseriji, a odvojivši tapiseriju od zida i stvorivši od nje prostornu formu privukla je veliku pozornost na svetskoj sceni. NJen prvi rad tog tipa otkupio je Stedejik muzej u Amsterdamu još šezdesetih godina i nalazi se u njihovoj stalnoj postavci. Nastavivši tim putem etablirala se izlagavši u najelitnijim svetskim muzejima, pa tako i velikom retrospektivom izložbom u Musee d’art Moderne de la ville de Paris 1975. a neposredno nakon te izložbe izlaže na Bijenalu u Sao Paulu, gde osvaja jednu gran pri nagradu. U svojoj bogatoj karijeri izlagala je više puta u muzejima u Diseldorfu, Stokholmu, Montrealu, Buenos Ajresu, Bordou, Parizu, Amsterdamu, Pragu, Trstu, a na venecijanskom Bijenalu čak tri puta. NJena veza sa Rimom i Italijom je posebna – studirala je pedesetih godina na Cinecitta u Rimu, zatim u Veneciji gde i živi poslednjih 30 godina. Kustos izložbe akademik Tonko Maroević, istoričar umetnosti i likovni kritičar, povodom postavke u Rimu napisao je: „Jagoda Buić se ovom zgodom vraća zavičajnom ishodištu djelima intimnijeg i dimenzijama suzdržanijeg karaktera, no nipošto manjega kreativnog dometa. Dokazujući naročitu radnu znatiželju i neporecivu vitalnost okrenula se drugačijim tehnikama i novim zadacima. U prvome redu to su skulpturalni izazovi u kombinatorici nađenih predmeta iz željeza, a zatim dolaze apartni, jasno individualizirani crteži u kojima iskušava i provjerava svoja viđenja. Jednim i drugim aspektom značajno obogaćuje svoje motivske i morfološke raspone, dajući opusu aspekt veće otvorenosti i nekonvencionalnosti“.