Zrno po zrno, eskadrila

MIG-ovi su se vratili kući. Posle toliko godina i decenija, a sasvim sigurno prvi put u novijoj istoriji, najzad ćemo moći bez ikakvog straha da Hrvatima kažemo: „Šta je, bre, Hrvati“? A doleteli su iz Rusije. Ne Hrvati nego MiG-ovi. Ne svojim krilima, doduše, već u ogromnom „antonovu“, ali to nije sprečilo jedan broj građana da im upriliče neformalni svečani doček na vojnom aerodromu. Ako ste tog ponedeljka popodne bili zaglavljeni u svom autu ili gradskom autobusu, ako ste satima putovali od tačke A do tačke B, a inače vam za tu relaciju treba dvadesetak minuta, ako ste zakasnili na posao, važan sastanak ili početak omiljene serije, to nije zato što su svi pohrlili da dočekaju MiG-ove, već zbog nekoliko službenih poseta stranih zvaničnika već dovoljno, pa i previše raskopanom Beogradu. Oni građani koji su želeli da dočekaju avione, već su uveliko bili tamo, strpljivo su čekali sa „zapetim“ prstima na kamerama mobilnih telefona i smišljali kakav patriotski komentar da napišu na Fejsu kad budu šerovali fotografije. Možda se pitate kako su uopšte ti spontano okupljeni građani znali kada će sleteti MiG-ovi, ali to niko ne pita ni fanove Epla dok danima unapred kampuju ispred prodavnica čekajući da „sleti“ novi model njihovog omiljenog telefona. Iako su mnogi očekivali da odmah mobilišemo oba aviona i iskoristimo ih za napad na nekog od brojnih komšija koji nam rade o glavi i teritorijalnom integritetu ili da makar prevoze Beograđane dok traju radovi i gužve, to se ipak neće desiti. MiG-ovi nisu stigli celi, već rasklopljeni, u delovima. Nešto poput Vulinovog keša iz Kanade. Ali hajde, poklonu se u zube ne gleda, bitno je da su tu! Dobro, nije to baš ni poklon, platićemo ih nekih 185 miliona evra, ali sve to postaje potpuno nevažno u svetlu činjenice da sada sa nama bukvalno niko više ne sme da se zajebava. Mislimo bar niko ko ima više od dva MiG-a. Dakle, ako se pokačimo sa Čadom, Sri Lankom ili Dominikanskom Republikom, dobijamo ih sigurno, dok bi sa Demokratskom Republikom Kongo bilo egal, ali mi smo oborili nevidljivi F117, što će reći da je iskustvo ipak malo na našoj strani. U međuvremenu, najmanje što možemo da uradimo je da priredimo MiG-ovima makar jedan mali, majušni svečani doček, takoreći dočečić ispred Supštine. Simbolični. Čisto da osete tradicionalnu srpsku gostoprimljivost. Jer nema toplijeg gesta od toga da im okupljeni građani otpevaju „Igra rokenrol cela Jugoslavija“ i da im dodelimo medalje. Posle toga mogu malo da obiđu grad, da probaju prave srpske ćevape u Skadarliji, da odu malo na splavove u provod, da se oduševe lepotom srpskih devojaka i da se zapitaju kako su to kafići u Srbiji puni čak i usred radnog vremena? Posle možemo da uspostavimo par gradskih i prigradskih avionskih linija, da malo rasteretimo saobraćaj dok ne dobijemo metro. Ili bar dok ne napadnemo Hrvate.