Tajne službe za jaču kontrolu

Promenama zakona o vojsci i odbrani, kao i zakona o BIA i policiji uvode se dramatično veća ovlašćenja bezbednosnih službi. Neskriveni cilj ovakvih promena prema rečima stručnjaka je znatno veća unutrašnja kontrola vlasti. Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je izmenama zakona o vojsci i odbrani predviđeno formiranje novog obaveštajnog centra, dok se istovremeno drastično širi krug informacija koje mogu biti vojna tajna. „Predviđeno je formiranje centra za predistražni postupak, što je mini obaveštajna služba. U praksi to bi značilo da prikupljate informacije o ljudima na još jedan način, a zakon predviđa da u vojsci to mogu samo VBA i VOA. Novim odredbama se predviđa da skoro bilo šta može da bude proglašeno tajnom, jer je navodno važno za bezbednost zemlje“, napominje Radić. On smatra da je ovakav korak očekivan jer se u pojedinim medijima objavljuju tekstovi koji neskriveno potiču iz obaveštajne zajednice. „Na primer, novinar je tražio podatke od vojske po Zakonu o dostupnosti informacija, a zatim se taj novinar u drugom mediju napada. Imamo slučaj kada je informacija o postavljanju slike predsednika Srbije u vojnim objektima naknadno proglašena za službenu tajnu“, podseća Radić. Predsednik UO Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Miroslav Hadžić ukazuje na promene Zakona o vojsci kojim se predviđa upotreba vojne policije van njene nadležnosti. „Ovo rešenje omogućava da vojna policija može biti upotrebljena van vojske. Uz već postojeće, dobijamo još jednu policijsku snagu, za koju se ne zna ni po čijoj naredbi, ni po kakvoj proceduri, ni u kakvim situacijama može da se koristi. Sve te izmene zakona o službama bezbednosti imaju za cilj da se velika moć koncentriše u rukama malog broja ljudi na vlasti“, zaključuje Hadžić.