Pod okupacijom

Živeo je u vreme rešavanja pitanja Kosova. Kakva moćna odrednica! Za vreme, i za prostor. Taj građanin, sumnje nema, živi u Srbiji. I sasvim je svejedno koliko mu je godina. Kad god da se rodio, i koliko god dugo živeo, umreće u veku rešavanja pitanja Kosova. Jer, kosovski vek je duži od ostalih vekova. Niko zapravo ne zna koliko se vekova u tom veku krije. Ali, ono što nije nepoznanica jeste činjenica da zbog enormnog suficita prošlosti, građani Srbije nemaju budućnost. Koliko god živeo taj građanin, rođen u dugom veku rešavanja pitanja Kosova, teško da će doživeti prijem Srbije u EU. Ako se nastavi postojeći trend iseljavanja mladih i obrazovanih, sve manje će biti onih koji su sposobni da izgrade institucije, a bez institucija nema uređenog društva. Populacija izluđenih i hipnotizovanih građana u Srbiji biće sve veća na dobrobit vladajuće kaste kriminalaca i njihovih vazala, koje od milja zovemo političari. Već tri decenije građani Srbije žive pod okupacijom. Pokušaj prvog demokratski izabranog premijera Srbije da nakon 5. oktobra 2000. stvori normalnu državu završio se njegovim ubistvom. Duboko je već u srpskoj tradiciji da reformatore ubijaju. To često ide naruku interesima neke velike sile. Trenutno je na sceni poslednja faza restauracije jahača apokalipse iz devedesetih godina prošlog veka. Sprovodi je naprednjačka vlast, i sama vinovnik katastrofe u godinama kada je nosila radikalsko ruho. Slobodni mediji su ugušeni, državne institucije su obesmišljene, a korumpirano sudstvo ponovo aktuelizuje slučajeve političkih ubistava koja su davno stavljena ad acta. Nova suđenja bi trebalo da dokažu nevinost ubica i njihovih nalogodavaca. Pod naprednjačkim skutima okupljaju sa aveti iz Miloševićevog vremena, svakojaki bašibozluk koji članstvom u SNS neutralizuje kriminalnu prošlost. Naravno, naprednjaci i bez tih pridošlica nisu deficitarni u moralnom talogu. Zbog navodnog nedostatka dokaza, svakodnevno se donose oslobađajuće presude za pronevere i korupciju. Takvih slučajeva je unedogled. Najsvežiji primer je Mihalj Kertes, šef carine u vreme Miloševića, koji je po treći put proglašen nevinim – ovog puta za nezakonitu dodelu drugog stana. Prethodno je oslobođen optužbi za šverc cigareta i iznošenje deviza na Kipar. Po vlastitom priznanju 49 puta je izneo novac, što je više nego duplo od Vulinovih transfera tokom poseta tetki u Kanadi. Mihalj Kertes je svojevremeno nabavio zamenu za „kamion smrti“, kojim je ubijeno četvoro ljudi iz SPO-a na Ibarskoj magistrali, kako bi se zametnuo trag izvršiocima atentata. I tako, taj čovek, koga zovu Bracika, sada može mirno da spava, i da se posveti radu u glavnom odboru SNS-a. Vreme prolazi. Srbija tone sve dublje. Sasvim je svejedno gde ova zemlja ide – da li više prema EU, ili prema Rusiji – kad je vodi postojeća ekipa. S njima se jedino stiže u nigde. Zar je važno da li će Srbija u NATO ili ne, dok je Vulin njen ministar vojni? Sa naprednjacima pravog puta nema, niti će ga biti. Ono što je izvesno jeste da smo svakoga dana od pravog puta sve udaljeniji. Naša zemlja je politički provizorijum, čija suverenost je samo u natruhama. Mafija i službe bezbednosti drže Srbiju na sigurnom odstojanju od evropske perspektive. Klackalica sa EU će da potraje, jer to je strategija koja odgovara obema stranama. Ipak, kako vreme bude prolazilo, šargarepe će biti sve kraće, a batine sve duže. Tamo gde beli magovi leče, a vračare zamenjuju analitičare, normalno je da se i male boginje vraćaju. Vakcina je u Srbiji metafora. A sada nešto sasvim drugo, kako bi rekli montipajtonovci. Pre mesec dana na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom prikazana je reportaža o poseti grupe domaćih novinara rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu. Pred očima gledalaca su poluprazne hale i kancelarije, dok glas iz off-a sugeriše da tu nikakvih špijunskih uređaja nema. Ekspertiza očito namenjena onima sa kvocijentom inteligencije ispod osamdeset. Zašto neko misli da je to većina građana Srbije? Uostalom, svi znamo da je namena rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu da reaguje u vanrednim situacijama, npr. kod gašenja velikih požara. Što naravno, ne isključuje iniciranje istih.