NIN-ova nagrada za dva slogana

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, posredno i Vlada Srbije koju personifikuje, još jednom su pokazali koliko zaista cene kulturu. Za njih pisac najboljeg romana u ovoj godini, budući dobitnik 65. NIN-ove nagrade vredi duplo više od autora čak dva pobednička slogana „LJubav i beba - prvo što nam treba“ i „Rađaj ne odgađaj“, kojima je Vlada htela da promoviše novu populacionu politiku. Elem, svakom od autora ta dva slogana, od kojih je Vlada zbog negodovanja javnosti odustala i konkurs poništila, trebalo je iz budžeta da bude isplaćeno po 75.000 dinara. Ukupno, dakle, 150.000. Isto toliko je Ministarstvo kulture ovih dana namenilo i budućem dobitniku NIN-ove nagrade! Pa sad neka zli jezici kažu da država ne ulaže u kulturu. Pre nego što je ministar „odrešio kesu“, stručna Komisija je procenila da je ta nagrada „od posebnog značaja za nacionalnu kulturu i sa izrazitim ugledom u široj kulturnoj javnosti, tako da postoji usklađenost sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa“. Iskreno, bilo bi mnogo bolje za sve da su na tom objašnjenju stali i rekli da u budžetu nema para, da mora da se štedi, da će novca za takve stvari biti kada javni dug padne ispod 50 odsto BDP-a, da nema para i za kulturu i za novo, rekordno povećanje penzija i plata, da... Bilo koje od tih objašnjenja lakše bih „progutao“ od tih 150.000 dinara. Pa, znaju li ministar Vukosavljević i njegove kolege da su pre samo dva meseca stranoj firmi, koja ima godišnji promet veći od BDP-a Srbije, iz budžeta dali 1.125.750.000 dinara. Da, to mu dođe 7.505 puta više nego što su namenili piscu romana godine. Ne znam zašto, ali kad sam video rešenje ministra, kroz glavu mi je proleteo lik Dragana Markovića Palme i kao u haotičnom snu čuo sam njegove reči: „Za gospodina 150.000 dinara“. I, kao što bismo rekli Palmi, tako kažemo i Vukosavljeviću - ne, hvala lepo, ne treba! Snaći ćemo se i bez vas. Ima, srećom, kompanija, institucija i pojedinaca kojima je do pravih vrednosti u kulturi više stalo nego Ministarstvu kulture. Verujem da će sada svima biti lakše. Ministru što nije dao novac magazinu koji, eto, kritikuje Vladu, pa bar neće morati da se pravda onima koji, kao, ne čitaju NIN, ali zato sa njim stalno polemišu. I još će moći, tamo gde treba, da uhvati muštuluk da će suficit u budžetu biti za 150.000 dinara veći od planiranog, a to znači još veće plate i penzije. Nama će, takođe, biti lakše. Nećemo morati poput seoskog dobošara da svima „dajemo do znanja“ da je NIN-ovu nagradu „delimično“ podržalo Ministarstvo kulture - dve prethodne godine obezbeđivalo je po 400.000 dinara, a ukupni trošak bio je osam-devet puta veći. Više se nećemo igrati žmurke, jer ni kompletni idiot za 150.000 dinara, za dvadeset peti deo potrebne sume, ne bi na svakom koraku promovisao Ministarstvo kulture kao partnera. Neće moći. Bila bi to i strašna nepravda prema pravim sponzorima, koji pokrivaju više od 90 odsto troškova, a zauzvrat ne traže ništa. Ruku na srce, kao neko ko vlast kritikuje kako troši novac poreskih obveznika, nikada se ne bih usudio da od države tražim bilo kakvu pomoć. Tim pre sam se iznenadio kada mi je u januaru 2015. tadašnji ministar Ivan Tasovac rekao da u srpskoj kulturi samo tri stvari, uključujući NIN-ovu nagradu, zaslužuju podršku države. A samo dva dana ranije, na 80. rođendan najstarijeg magazina na Balkanu od svih članova prve Vučićeve vlade došla je samo ministarka poljoprivrede, Snežana Bogosavljević Bošković, da bi dve sedmice kasnije, na promociji prvog broja NJuzvika, pre Rodićevog „Izvini, Srbijo“ Vlada imala kvorum. Ta podrška je, eto, trajala dve godine. I to je izgleda bilo previše. Jer su se u međuvremenu iskristalisali novi kulturni prioriteti. Samo ne bih voleo da me sad ubeđuju da Ministarstvo i beogradski Sekretarijat za kulturu nemaju nikakve veze i da je neprimereno poređenje sa modnom kreatorkom, koja je za svoj projekat „Jubilej – 20 godina Suzane Perić“ dobila 400.000 dinara. Ili sa Grupom 8 koja je za „Trk u biblioteku“ dobila 700.000 dinara. A ko je nama kriv što se nismo setili projekata „Jubilej – 65 godina NIN-ove nagrade“ ili „Trk u biblioteku po NIN-ov roman godine“? Ili da zamolim članove žirija da naprave radionicu za farbanje uskršnjih jaja, jer to država podržava sa 550.000 dinara. Ma, lepše je sa kulturom. I bez Ministarstva kulture.