Ponavljači

Jeste li primetili kako se funkcioneri vladajuće koalicije sve češće vraćaju u prošlost? A do sada su prstom uglavnom upirali u budućnost. Pokazivali su nam plate od 500 evra koje nas čekaju. Pokazivali su nam bolju budućnost i strahovit rast BDP-a. Pokazivali su nam med i mleko, po standardima EU, naravno, koji evo samo što nisu, za dve, najviše dve i po godine. Dok sve to čekamo i usput još presabiramo koliko su plate i penzije smanjene, a koliko „povećane“ i koliko se zvanična verzija poklapa sa verzijom u novčaniku, političari su rešili da nas malo opuste i razgale laganim pričama o istoriji. Najpre je predsednik Srbije Aleksandar Vučić podsetio kako su gradovi Kenigsberg i Prag nekada pripadali Nemačkoj, a danas više ne, pa Nemci žive i razvijaju se bez obzira na taj gubitak. Na njegovu priču nadovezao se ministar inostranih poslova Ivica Dačić. On nam je objasnio kako smo 1915. propustili istorijsku priliku da uzmemo teritorije koje su nam ponuđene Londonskim ugovorom, a umesto toga su Nikola Pašić i Aleksandar Karađorđević odlučili da prave zajedničku državu sa Hrvatima i Slovencima. Najzad, funkcioner Srpske napredne stranke Miroslav Lazanski naveo je da kosovski problem ne datira od juče, te da seže čak do 1389. i da sada na naplatu stiže činjenje i nečinjenje iz prethodnih perioda. Možda deluje kao da su se političari naglo zainteresovali za istoriju, jer žele da obnove gradivo iz škole. Možda tako deluje, ali to, ipak, nije slučaj. Svi znamo o čemu se ovde radi. Znamo da ovaj veliki povratak u prošlost nije slučajan. Svi znamo da nas političari pripremaju za nešto što je, izgleda, neizbežno i što će se desiti vrlo brzo. Znamo da je ovo sistem „kuvane žabe“, pomoću kojeg će nas polako dovesti do svršenog čina, a da i ne primetimo šta se dešava. Da, u pitanju je ono najgore - počeli su da čitaju. I to istoriju. Motivisani stalnom Vučićevom pričom o čitanju, njegove kolege funkcioneri počeli su da se interesuju za knjige. Za sada su u pakao istorije pala dvojica, ali u opasnosti su bukvalno svi. Zlo čitanja se širi brzo, a posledice mogu biti nesagledive. Pojedini ministri već su primećeni kako noću obilaze zatvorene knjižare i gledaju šta će sledeće da kupe. Više poslanika sprečeno je da u Narodnu skupštinu unese opasne pakete sa knjigama. Neki političari su takođe na društvenim mrežama objavljivali kako noću, pre spavanja, čitaju „laganu literaturu“ o genocidima. Ako se ovaj trend nastavi, neće proći još mnogo vremena pre nego što bude otvoreno pokrenuto pitanje priznanja ove jednostrano proglašene pošasti. Moraćemo da priznamo i prihvatimo nezavisnost političara da čitaju kad hoće, šta hoće i koliko hoće. Iz međunarodne zajednice sve češće se mogu čuti glasovi koji kažu da moramo poštovati pravo političara na samoopredeljenje kako će trošiti svoje vreme, iako dobro znaju da oni to vreme troše na protivustavno čitanje knjiga. Još nam samo fali da se neko, daleko bilo, seti da raspiše referendum o tome.