Dosijei u službi vlasti

U obračunima sa neistomišljenicima i kritičarima, ali i običnim građanima, dosijei i lični podaci ne plasiraju se više samo preko provladinih medija već ih neretko vlastodršci iznose sami bez obzira što je to krivično delo. Primeri da predstavnici vlasti koriste lične podatke, za šta je zaprećena kazna do tri godine, brojni su, a posebno zabrinjava što to konstantno prolazi bez posledica. Tako je svojevremeno u emisiji na provladinoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom objavljen psihijatrijski dosije novinara Aleksandra Kornica, koji je kritikovao tadašnjeg premijera i Vladu. Predvodnik poslanika SNS Aleksandar Martinović u Skupštini mahao je papirom za koji je tvrdio da sadrži lične podatke iz vojnog i policijskog dosijea opozicionog poslanika Zorana Živkovića. Najprizemniji je bio poslanik SNS Marijan Rističević koji je koristio zdravstvene podatke bolesne jednogodišnje ćerke opozicionog poslanika Dejana Nikolića. Objavljivani su podaci o primanju socijalne pomoći osoba koje su učestvovale u demonstracijama u Požegi, podaci iz radnog dosijea supruge akademika Dušana Teodorovića, podaci iz poreskog dosijea doskorašnjeg predsednika DJB Saše Radulovića, članovi SNS propagirajući svoju stranku dolazili su do stanova građana sa spiskovima stanara... I predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je sa svakom promenom funkcije selio i političku moć, od početka je kršio pretpostavku nevinosti, a u poslednje vreme se učestalo poziva na podatke iz dosijea. Najpoznatiji primeri kada je kršio pretpostavku nevinosti su u slučajevima Miroslava Miškovića i Dragoslava Kosmajca, protiv koga je čak i istraga počela tek nakon izjave Vučića. Poslednji primer je sa Stojankom Stojanović, osumnjičenom za ubistvo građevinskog investitora Zorana Trifunovića u Beogradu. Ne samo da je Vučić osumnjičenu nazvao ubicom, što je kršenje pretpostavke nevinosti, već se pozvao i na njen dosije: „Hoćete li da vidite dosije šta je ta baba radila i koga je pokušala sve da ubije?“ Naravno, kao i više puta do sada, već uigrano, nakon izjave predsednika, navodne delove dosijea osumnjičene žene su objavljivali provladini tabloidi. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kaže, za NIN, da je u više postupaka nadzora utvrđeno da su službena lica zloupotrebljavala pravo pristupa službenim evidencijama i upotrebljavala lične podatke u svrhu za koju nisu namenjeni. „Utvrđeno je da to čine službenici u ministarstvima, policiji, bezbednosnim službama, poreskim organima, vojnim odsecima, lokalnim samoupravama, fakultetima ... Ovi podaci se plasiraju u medijima ili čak u skupštinskim raspravama, sa ciljem da se pojedina lica oblate. Ovakvi postupci predstavljaju krivično delo neovlašćenog prikupljanja podataka o ličnosti za koje je službenom licu zaprećena kazna zatvora do tri godine“, navodi Šabić. On napominje da uvid u medicinske dosijee nije dozvoljen nikom bez pristanka osobe o čijim podacima se radi. „Čak i tužilac, u skladu sa odredbama Zakona o pravima pacijenata, to može samo na osnovu odluke suda. Mučni je slučaj kada je iz državne bolnice, uz učešće dva ministarstva, psihijatrijski dosije novinara koji je kritikovao vlast, dospeo u TV tok-šou. Ne znam čime je objašnjivo da tužilaštvo ni nakon skoro tri godine, i pored nespornih dokaza, ne može utvrditi ko je neovlašćeno pribavio dosije“, dodaja Šabić. Možda je najdrastičniji primer uzurpacije ličnih podataka kada je to učinjeno zameniku tužioca za organizovani kriminal Saši Ivaniću, koji je vodio neke od najznačajnijih postupaka - protiv Darka Šarića i Stanka Subotića Caneta. Tužiočeva fotografija iz baze elektronskih podataka građana, kojoj imaju pristup samo ovlašćena službena lica iz MUP i BIA, objavljena je na opskurnom sajtu Antidot koji podržava odbranu Šarića i Subotića. Sajt je prvobitno bio registrovan na advokate Subotića u Švajcarskoj. Iako je slučaj prijavljen i utvrđeno je da je neko iz BIA preuzeo fotografiju štićenog lica – tužioca, koja je završila na sajtu koji podržava optužene za organizovani kriminal, posledica nije bilo. Na istom sajtu su i tekstovi o podršci vlasti uz napade na njene neistomišljenike. Drastičan je primer nezakonitog objavljivanja ličnih podataka dvojice švajcarskih reprezentativaca albanskog porekla. Utvrđeno je da je njihove lične podatke, koji su se pojavili u provladinim tabloidima, od MUP tražila Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Na pitanje o tome Marko Đurić je pokušao sramno da zameni teze navodeći da novinari navijaju za švajcarske reprezentativce. Nije smeo da se suoči sa suštinom da zakon mora da važi za sve bez obzira na to zvali se oni Šaćiri i Behrami ili Vučić i Đurić. Poverenik Šabić svedoči da je zbog toga što je delovao u ovom slučaju, što mu je zakonska obaveza, i sam bio izložen ne samo negativnoj kampanji već i pretnjama smrću. „Iako je bilo očigledno da je povređeno nekoliko zakona, i da je počinjeno krivično delo, moje delovanje je propraćena žestokom negativnom kampanjom, koja je pored tekstova u kojima su neistine i uvrede iznosili i visoki predstavnici vlasti, uključila i pojavljivanje sponzorisanih postova na Fejsbuku, gde su očigledno organizovane grupe botova, koje su masovno pored ostalog pozivale i na likvidaciju poverenika. To je i bio povod da dva novinarska udruženja pozovu predsednika i predsednicu Vlade da se javno prema tome odrede. Koliko znam, oni to nisu učinili“, kaže Šabić. Kancelarija poverenika je podnela 36 krivičnih prijava protiv službenih lica zbog nezakonitog korišćenja podataka o ličnosti građana, a u samo jednom slučaju doneta je pravosnažna osuđujuća presuda, i to uslovna. Većina slučajeva je zastarela ili je primenjen oportunitet, a ostali su pred zastarevanjem. „Primenom načela oportuniteta tužioci su uz obavezu okrivljenog da plati neki, najčešće skroman iznos novca u neke humanitarne svrhe, odbacivali krivičnu prijavu. Imamo čak i primere da je jednom licu u dva slučaja izvršenja krivičnih dela omogućeno da se koristi načelom oportuniteta. Mislim da je ovakvoj ’politici gonjenja’ suvišan komentar“, kaže Šabić i dodaje da se nameće utisak da se u ostalim slučajevima samo čeka da nastupi zastarelost. Vlast ne samo da je utvrdila sistem u kome za obračune sa neistomišljenicima koristi lične podatke direktno i preko medija, koji imaju ulogu propagandnih odeljenja, već je urušila i pravosuđe uspostavljanjem nekažnjivosti.