Čista avangarda

Srpsko NVO nebo bogatije je za jednu zvezdu. I to ne bilo kakvu. Organizacija Nacionalna avangarda uspela je da na konferenciji Ka bezbednijoj Srbiji okupi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijerku Anu Brnabić, ministra odbrane Aleksandra Vulina i predstavnike Bezbednosno-informativne agencije, koji se inače vrlo, vrlo retko pojavljuju na sličnim skupovima. Više vole brda na Koridoru 10. Koliki je ovo uspeh za jednu mladu organizaciju najbolje govori to što su uspeli da dovedu predsednika Vučića. Ne zaboravimo da je reč o čoveku koji je prezauzet i koji u Skupštini, kada uopšte stigne da dođe, ne ide u toalet po 12-13 sati zbog nedostatka vremena, koji celih šest godina nikako da uspe da izdvoji bar malo vremena za neki TV duelčić sa bilo kojim političkim oponentom i koji zbog ogromnog broja obaveza noću pred spavanje stigne da pročita tek poneku kratku knjigu o genocidu, dok obimnije i zahtevnije knjige, poput Maksa Vebera, moraju da čekaju neka bolja vremena. Možda za dve, dve i po godine. Neko bi, na osnovu svega ovoga, rekao da je Nacionalna avangarda neka moćna organizacija iza koje stoje autoriteti u svojim oblastima, koji svojim kredibilitetom mogu da obezbede ovakve elitne govornike na svojoj konferenciji. Ali ne. Tu su, kako stoji i na sajtu te organizacije, doktorandi, masteranti i studenti Beogradskog univerziteta. Šta nam to govori? Pa sigurno ne da ova mala organizacija ima nekih zakulisnih veza sa državom, ma koliko to tako može da deluje kad znamo da pojedini njeni članovi putuju sa predsednikom u diplomatske posete, rade u kabinetu gradonačelnika Beograda ili u Ministarstvu unutrašnjih poslova. To je samo zanimljiv splet okolnosti. To nam u stvari govori da je država najzad obratila pažnju na mlade i rešila da im se posveti onoliko koliko zaslužuju, da im najzad pruži pravu podršku i pokaže im da ovde, u Srbiji, zaista ima mesta za njih. Nadamo se da visoki zvaničnici neće stati kod Nacionalne avangarde. Nadamo se da će svaka mlada nevladina organizacija, svako studentsko ili neko drugo udruženje koje okuplja mlade, dobiti istu šansu, te da će predsednik, ministri i drugi funkcioneri gostovati na njihovim događajima. Tako bi recimo ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović mogao da svojim prisustvom uveliča bar jednu brucošijadu. Ne samo što bi novopečenim studentima bilo drago, nego bi i Stefanović posetom fakultetu stekao jedno potpuno novo iskustvo. Predsednica Skupštine Maja Gojković mogla bi da poseti priredbu nekog mladalačkog kulturno-umetničkog društva, pošto inače voli da isproba nove stajlinge. Moraće samo da paze na nju da ne preleti u neki drugi KUD pre nego što se završi igranka. Ministar inostranih poslova Ivica Dačić mogao bi da poseti veče karaoka u studentskom domu i prenese mladima svoja dragocena iskustva iz te struke. I ovo su tek neke od beskrajnih prilika koje funkcioneri mogu da iskoriste i podrže mlade u Srbiji. Nadamo se da će ih iskoristiti. Ne žele valjda da pomislimo, daleko bilo, da je Nacionalna avangarda neka elitistička, povlašćena organizacija koja zahvaljujući nekakvim posebnim vezama sa državom ima specijalan tretman?