Politizacija statistike

Miladin Kovačević mi u prošlom broju NIN-a poručuje: „Svako ko ima pamćenje i elementarno matematičko rasuđivanje, zna da pre 1990. pa i tokom devedesetih ... neformalne (sive) zaposlenosti nije ni bilo ili je bila zanemarljiva.” Ne mogu da verujem. Zar ne govorimo o godinama kad su deci prve reči bile „devize, devize...“, a na ulicama bilo više dilera nego prolaznika? Kako to da sive zaposlenosti nije bilo, a siva ekonomija iznosila 30-50 odsto BDP? Zar nije drugo ime za srpsku privredu bilo - „kanister ekonomija“? Eh, da... zar niko od tadašnjih nezaposlenih nije barem jedan sat nedeljno prodavao na buvljaku, popravljao sopstveni automobil, ili pomagao detetu da uradi domaći zadatak - što po sadašnjoj metodologiji te ljude svrstava u zaposlene? Kako je onda postojeći obračun uporediv sa ondašnjim? Iz broja u broj, čitaoci NIN-a mogu svojim očima da se uvere u apsurdne tvrdnje direktora srpske statistike. Samo, dobro je da sve ostane zapisano. Uskoro će na red doći poglavlje 18 o statistici u pregovaračkom procesu za pristupanje EU, gde će svakako jedna od najvažnijih tema biti politizacija državnih podataka od strane lokalnih statističkih službi. Pa je zgodno da ostane zapisano da direktor statistike, u horu sa predsednikom i premijerkom, iz meseca u mesec iznosi u javnost neuporedive i nelogične podatke o kretanju stope nezaposlenosti u Srbiji. Ako to nije politizacija statistike, recite mi, kako se to zove?