Ruski rulet i evropske žrtve

DŽon Bolton, savetnik za nacionalnu bezbednost SAD, bio je taj koji je otišao u Moskvu da Vladimiru Putinu, ruskom predsedniku, prenese poruku da se Vašington povlači iz Sporazum o uništenju i zabrani proizvodnje projektila kraćeg i srednjeg dometa (INF). „Da li je vaš orao već pojeo sve masline i ostavio samo strele?“, upitao je Putin aludirajući na američku zastavu na kojoj se nalazi slika orla koji drži 13 strela sa jedne i granu sa 13 maslina sa druge strane. „Srećom imam neke odgovore za vas“, rekao je Bolton. „Ali nisam doneo masline.” „Tako sam i mislio“, odgovorio je Putin. To je delić razgovora koji je saznala javnost o najavljenom raskidu sporazuma, a šta će uslediti posle povlačenja ostalo je u sferi nagađanja. To, istina, nije ni lako predvideti. Sporazum je na snazi bio od 1987. kada su ga u Vašingtonu potpisali Ronald Regan i Mihail Gorbačov, posle sedam godina pregovora. NJim su pod kontrolu stavljene, odnosno zabranjene rakete koje se lansiraju sa zemlje dometa od 500 do 1.000 kilometara, kao i one dužeg dometa od 1.000 do 5.500 kilometara. Do 1991, oko 2.700 takvih raketa je uništeno istovremeno, obe strane su imale pravo da kontrolišu jedna drugu. Koju deceniju kasnije svet je sasvim drugačije mesto. U maju 1991. sporazum je bio u potpunosti realizovan. Sovjetski Savez je do tada uništio 1.752 balističke rakete kopnenog baziranja a SAD 859. Dokument ima neograničen rok. Svaka strana ima pravo da ga raskine ukoliko predstavi ubedljive dokaze o „neophodnosti da istupi iz njega“. Zemlja koju je vodio Gorbačov raspala se i bilo je potrebno mnogo da ponovo stane na noge. U međuvremenu NATO se približio ruskim granicama, Moskva je bila bez snage da išta učini i činilo se da je Vašington odneo definitivnu pobedu. Ali u ovaj vek Ruska Federacija ušla je sa novim liderom i za manje od dve decenije kako je na vlast došao Vladimir Putin, ruska strana postala je ponovo pretnja za Zapad. Moskva je povratila pozicije na međunarodnoj sceni, povratila je ugled i moć, ali i status sile u naoružanju. „Raskinućemo taj sporazum i povući se iz njega“, izjavio je Donald Tramp uz obećanje da neće dozvoliti da Rusija razvija oružje „dok nama to nije dozvoljeno“. Ovakve optužbe stizale su još pre koju godinu od tadašnjeg predsednika Baraka Obame, što je Tramp sada iskoristio za još jedan napad na njegovu politiku. „Ne znam zašto predsednik Obama nije pregovarao ili se povukao“, rekao Tramp u Nevadi, tvrdeći da Rusija stalno krši sporazum. Obama se svojevremeno uzdržao od radikalnih poteza pre svega računajući da su evropski partneri u pravu kada strahuju i za svoj položaj i za eventualni razvoj sukoba koji bi takav potez mogao da izazove. Tramp nema te bojazni, niti tih obzira. Što se evropskih partnera tiče, podržava ga Velika Britanija upozoravajući Moskvu da što pre obustavi kršenje sporazuma. Kako je to formulisao Gavin Vilijamson, britanski ministar odbrane, Rusija se „narugala sporazumu“ neprestano ga kršeći. Berlin je, međutim, upozorio Vašington da bude oprezan. „Taj sporazum je trideset godina bio važan stub evropske bezbednosne arhitekture“, upozorio je Hajko Mas, nemački ministar spoljnih poslova. „Često smo pozivali Rusiju da odgovori na optužbe zbog kršenja sporazuma, a sada pozivamo Vašington da razmisli o mogućim posledicama.” A posledice bi, kako stižu upozorenja sa svih strana, mogle biti slične onima koje su prethodile sporazumu iz 1987, dakle, ponovna trka u naoružanju. S tim što je ovoga puta reč o znatno moćnijem oružju, o većem broju igrača i potencijalno o daleko većem broju žrtava. Trampov odgovor na sve to bio je da se Amerika sprema da pojača svoje nuklearne ambicije. Reč tu nije samo o Rusiji, u vreme kada je sporazum potpisivan nije se računalo na Kinu, ni kao ekonomsku, ni kao političku i nuklearnu silu. Tu su se stvari drastično promenile. I dok američka administracija vodi bitku sa Pekingom na ekonomskom i finansijskom polju, saznanje da ta rastuća sila ne podleže istim obavezama kada je reč o nuklearnom naoružanju izaziva ozbiljnu nervozu u Vašingtonu. Najavom da će izaći iz sporazuma i razvijati oružje onako kako želi, Tramp je poručio i da od toga može odustati samo ako Rusija i Kina pristanu na neki novi dogovor. Peking je na to reagovao upozorivši Ameriku da „ne ide uzvodno” i da dva puta razmisli. Ucene se neće tolerisati, a kako je izjavio portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hu Čunjing, jednostrano prekidanje sporazuma „izazvaće mnogo negativnih efekata“. Za Trampa su u ovom trenutku važni efekti jakih reči koje izgovara posebno ako se odnose na zaostavštinu demokrata. NJegove izjave o naoružanju i poruke Rusiji nisu bez razloga izrečene u Nevadi. U toku je trka za izbore za Kongres koji se održavaju sledeće nedelje. Aktuelni predsednik ima pred sobom borbu za svako mesto u Senatu i Predstavničkom domu, ako misli da izgura mandat. Demokratski senator Berni Sanders sada je opet na sceni, on je već govorio o gubitku statusa Amerike, o poštovanju koje je zemlja uživala u vreme Obame, a koje sada nestaje zahvaljujući Trampu, o svim greškama i poraznim rezultatima njegovog dvogodišnjeg predsednikovanja. „Mi smo na najnižoj tački ikada do sada”, kaže Sanders, obećavajući da se to lako može promeniti ukoliko se glasači okrenu demokratama. Ako bi demokrate dobile Senat, to bi im omogućilo da kontrolišu mnoge odluke predsednika, posebno one koje se tiču sudstva. Tako bi skandal koji je nedavno izbio oko postavljenja Breta Kavana za sudiju Vrhovnog suda, uprkos tome što je pod istragom zbog seksualnog zlostavljanja, bio izbegnut. Ili bar tako tvrde demokrate, čije su pristalice demonstrirajući povodom ovog slučaja uzvikivale: „Novembar dolazi!“ Novembar stiže uz mnogo međusobnih optužbi. Demokrate najverovatnije neće promeniti odnos snaga u Senatu, ali za Predstavnički dom imaju veće šanse. Ako te šanse iskoriste mogli bi u rukama imati kartu pokretanja opoziva. Tramp je u kampanji mnogo puta podvukao šta sve Obama nije učinio, a trebalo je. Odluku o izlasku iz sporazuma sa Moskvom, takođe je iskoristio da pokaže koliko je jači i spremniji na radikalne poteze od svog prethodnika. O tome šta sve mogu biti posledice takvih odluka nije mnogo govorio. A te bi posledice zaista mogle da se tiču američkih građana. I ne samo njih.