Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   17.11.2018. 02:55
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Немања Миленковић, директор фондације Нови Сад - европска престоница културе 2021
Кинеска – креативни полис

Кажу да када су Николу Теслу једном приликом питали шта је највећа српска мана, он је рекао нестрпљење. Нисмо навикли да се неке ствари раде са визијом: упорно и посвећено, а опет органски, отворено и демократично, са стрпљењем, корак по корак

У Историјском архиву Новог Сада крајем октобра одржана је конференција: Управљање креативним дистриктима: Кинеска - креативни полис у организацији Фондације Нови Сад - европска престоница културе 2021, која је окупила двадесетак стручњака из земље и света, као и локалне представнике културних институција, са циљем да се покрену питања проналажења најфункционалнијег модела управљања креативним дистриктом Кинеска. Конференција је повод за разговор са директором Фондације ЕПК Нови Сад 2021 Немањом Миленковићем.

На конференцији је професорка Нина Рапапорт, са Универзитета Јејл у САД, говорила о примеру у држави Њујорк, где су у објекте индустријског наслеђа, попут ових у Кинеској, ушли уметници, а власници објеката су им уместо кирије тражили њихове мејлинг листе. Из наше перспективе незамислив пример, бар у овом тренутку. Чини ми се згодним да отворимо причу о томе који се модел чини функционалним за дистрикт Кинеска?

Кинеска – креативни полис, као основни покретач културне (р)еволуције у Србији један је од закључака конференције коју је Фондација Нови Сад 2021 – Европска престоница културе организовала у Новом Саду. Окупљајући светске и европске експерте из теорије и праксе из области управљања креативним дистриктима који су произашли из индустријског наслеђа, и за мене самог, као покретача иницијативе ове трансформације, још кроз кандидатуру Новог Сада за омладинску престоницу Европе, а после и Европску престоницу културе, овакав закључак ми се може учинити ако не претенциозним, онда барем га могу у овом тренутку сагледати као утисак. Наравно, утисак који нам импонује, јер је чињеница да долази од независних експерата и предавача са престижних Јејл, Колумбија, Њујорк универзитета...

Очигледно је да после позитивних оцена експерата Европске комисије, похвала ЕУ комесара за културу г. Тибора Наврачича, позитивне оцене грађана кроз истраживања независног евалуационог тима професора Новосадског универзитета, и ова последња оцена потврђује да слоган „за нове мостове“ са којим је Нови Сад победио у Бриселу пре две године и понео титулу Европске престонице културе, из уверења почиње да живи и као реалност. Ово је утолико важније ако се зна да је то утемељено на чињеницама, а не само на утисцима.

А на одабиру оптималног модела управљања креативним полисом Кинеска, радимо са домаћим и страним стручњацима и уверени смо да ћемо у наредном периоду, паралелно са радовима на инфраструктури, доћи до најпогоднијег решења које у обзир узима све специфичности Новог Сада и наше културне и креативне сцене.

Катарина Живановић, директор платформе „Табачка Културфабрик“ у Кошицама, граду који је био Европска престоница културе 2013. говорила је о позитивним искуствима из Словачке, али и о примеру где су из сличних објеката „истерани“ уметници који су ту радили и примећује да се после обнове објеката они нису вратили ту да раде. У Кинеској уметници остају, истина није их ни било много, али јесу озбиљно калибрисани на интернационалној сцени. Мајстори су се преселили из Кинеске четврти у нове просторе, али ви сте учинили још једну промену: у Кинеској ће осим уметника и тзв. старих заната бити и мајстори који у тој заједници коегзистирају.

Чињенице потврђују да су Новосађани кроз релевантна истраживања дали своју подршку кандидатури свог града за две престижне европске титуле. Захваљујући представљеном концепту развоја девастираног простора некадашњег комплекса фабрике „Петар Драпшин“, а будућег омладинског креативног полиса, Нови Сад је, између осталог, и извојевао две победе у Европи: за омладинску престоницу и Европску престоницу културе.

У складу са тим, град Нови Сад се определио да сачува, обнови, а потом и развије у креативни полис овај простор. Захваљујући усвојеном плану детаљне регулације („Сл. лист Града Новог Сада“ бр. 17/17 ), Нови Сад је сачувао два значајна индустријска наслеђа, Новосађанима познатијим као Кинеска четврт и Чешки магацин. На основу тога, а у складу са законом, град Нови Сад, односно Градска управа за имовину и имовинско-правне послове, отпочела је активности око привођења простора планираној намени о чему су били обавештени и тренутни закупци простора - а све у складу са одредбама уговора о закупу и других правних аката Управе - али и најшира јавност.

Желећи да гради „нове мостове“, Фондација Нови Сад 2021 је унела једну додатну, нову вредност, поред оне оправдане законске, а то је развој културе дијалога, узимајући у обзир не само визију будућности, већ уважавања и прошлости тог простора. Како је градоначелник навео у свом саопштењу, после опсежних истраживања и анкета, фокус група и низа отворених јавних расправа, стручне, али и најшире јавности донесено је пет тачака развоја будућег Youth creative polis-a (YCP). На основу одлука заснованих на чињеницама и демократичности, Радна група за капиталне и инфраструктурне пројекте европске престонице културе, уз подршку Савета за развој YCP-a , координисала је састанке надлежних предузећа, градских управа, као и представнике културно-уметничке продукције и услужних заната из тзв. Кинеске четврти, чиме су усклађене потребе и утврђени технички услови за ефикасно извођење радова на системима комуналне инфраструктуре.

На који начин тренутно функционише Кинеска?

Функционише тако да је за досадашње закупце у тзв. Кинеској направљен преседан. Иако је уговорима дефинисано да је боравак могућ „до промене намене“, на иницијативу Фондације Нови Сад 2021, уз сагласност и жеље закупаца а уз помоћ Управе за имовину или самостално, обезбеђене су привремене или трајне локације за њихов даљи несметани рад. Кажем привремене, јер иза малобројних представника стваралаштва културе који су аутентични „станари“ Кинеске, Фондација је највише стала и желимо да они наставе свој рад и после обнове. Искрено, очекивали смо много већи број, јер су поједини утисци бринули да ће даљи развој угрозити овај „центар алтернативне културе“. Испоставило се нажалост да су на укупном простору од три хектара само три сликарска атељеа и три музичка студија представљали директне кориснике простора намењених култури. У осталом делу су доминирали небезбедни и нелегални, негде и напуштени простори или, у мањој мери, магацини и радионице услужних заната.

Постоји тај тзв. страх од бехатона - врста сумње, откако је добијена титула, да ће радови бити спроведени бахато, без заштите и очувања онога индустријског наслеђа. Рад на реконструкцији почео је овог лета и спроводи се по фазама?

Сумња и страх су такође последица утисака. Можда су и преовладавали на почетку развоја Кинеске. Можда и оправдано, ако узмемо у обзир вишедеценијско наслеђе изневерених обећања и „петолетке“. Зато је управо Фондација и унела параметар културе дијалога заснованог на чињеницама, отворено и демократично. Када знате да је град препознао значај очувања овог индустријског наслеђа, уложио средства у израду и усвојио план детаљне регулације за предметни комплекс и тиме и сачувао 17 објеката који ће у складу са планом и бити обновљени, није више питање утиска, већ или необавештености или злонамерности. Примера ради, уместо појединих објава да се прекидају радови, на терену чињенице говоре другачије. После отвореног позива кроз јавну набавку, ви већ данас можете видети започете радове у Кинеској.

Уосталом, чак и ако пређемо на пословицу „не речи - дела“, ви имате видљив доказ. Уместо „радови који ће бити спроведени бахато, без очувања индустријског наслеђа“, Нови Сад има новоотворену културну станицу Свилара. Некадашња фабрика за бојење свиле, као један од најзначајнијих објеката индустријског наслеђа Новог Сада, урађена је тако да најстаријем новосадском делу града, Алмашком крају, даје један нови сјај, на понос свим Новосађанима. Штавише, она не само да је показатељ квалитетног рада који ће бити примењен и на Кинеској, већ је модел који може да послужи као водиља на обнови индустријског наслеђа широм Србије и региона.

Коначно, желећи да спојимо ова два најзначајнија индустријска наслеђа у власништву града Новог Сада: Кинеску и Свилару, припремили смо слику будућности на месту које смо спасили од оронуле прошлости, а које је у садашњости у служби креативности и културе. Наиме, сви посетиоци Свиларе ће од половине новембра бити у прилици да кроз виртуелну реалност „прошетају“ кроз Кинеску, онако како ће она изгледати 2021. године. То су све чињенице, а сигурно ће све ово што сам навео оставити снажан позитиван утисак, не само из перспективе садашњости, већ и блиске нам будућности.

На конференцији се говорило и о формирању борда експерата који ће играти важну улогу у одлукама око тога ко ће бити резиденти Кинеске. Када ће се борд формирати и зна ли се ко ће бити у њему?

Кажу да када су Николу Теслу једном приликом питали шта је највећа српска мана, он је рекао - нестрпљење. Нисмо навикли да се неке ствари раде са визијом: упорно и посвећено, а опет органски, отворено и демократично, са стрпљењем, корак по корак.

Зато пет тачака развоја које су донесене кроз процес културе дијалога, а са којима се сагласио и градоначелник Новог Сада у септембру прошле године и даље је на снази: Прво, планом детаљне регулације сачувано је архитектонско и индустријско наслеђе бившег индустријског комплекса „Петар Драпшин“; друго, постигнута је сагласност свих релевантних актера у култури и привреди, грађана и остале стручне и заинтересоване јавности да се крене у реализацију и развој YCP-а; треће, у YCP-у биће смештене све делатности дефинисане у Акционом плану примене културних и креативних индустрија, као и све услужне делатности, укључујући и услужне занате, које овим планом нису дефинисане, али које доприносе и учествују у културно-уметничкој и креативној продукцији. Тиме се искључује могућност намене комплекса тзв. Кинеске четврти за зону становања, тржних центара, као и коришћење овог простора у спортско-рекреативне и магацинске сврхе; четврто, биће основан Савет за развој YCP-а који ће Радној групи за инфраструктуру и капитална улагања помоћи у даљем дефинисању прецизнијих критеријума, обавеза и одговорности свих будућих актера у омладинско-креативном дистрикту, као и моделе за њихову економску одрживост. Савет за развој YCP чиниће: представници надлежних градских управа и Радне групе за капитална улагања и инфраструктуру, представници занатлија и културно-уметничке и креативне продукције који своју делатност обављају у овој четврти, као и представници ОПЕНС-а и Фондације „Нови Сад 2021“; и пето, на иницијативу Фондације „Нови Сад 2021“ биће формиран експертски тим који ће бити на располагању Савету за развој YCP-а и Радној групи за инфраструктуру и капитална улагања у даљем формулисању критеријума, одрживости и развоја, а на основу свог искуства и светски препознате теорије и праксе. Тим ће чинити еминентни инострани и домаћи стручњаци из области ревитализације и трансформације индустријског наслеђа, архитектуре, визуелних уметности и дизајна, туризма, партиципативности и међународне сарадње.

Отуда и конференција Управљање креативним дистриктима: Кинеска - креативни полис са поднасловом шта и како? Управо кроз сусрете са стручњацима имамо прилику да учимо из њихових искустава и на примерима из теорије и праксе који ће нам помоћи да добијемо што боље резултате. После ове конференције следи анализа изнесеног, на основу које ће се дефинисати даљи кораци у управљању Кинеском, базирани на нашој законској регулативи, али и потребама самог града.

У платформи Калеидоскоп видели смо дешавања која долазе из званичних институција и са ванинституционалне сцене. Како оцењујете сарадњу са ванинституционалном сценом, поготово у односу на почетак пројекта, када је Нови Сад добио титулу? Шта се ту и у ком правцу мења?

Сматрам да је сарадња са ванинституционалном сценом веома добра. Уосталом, та сцена и доминира нашим победничким апликационим документом. Зато смо се и определили да код развоја капацитета предност дамо установама културе, свесни чињенице да је за, пре свега, квантитативно, а потом квалитативно укључивање у припреме Новог Сада за домаћина европске престонице културе 2021. године важно укључити све институционалне представнике културе, што већ показује значајне резултате. Ванинституционална сцена је брза, флексибилна и има иницијативу, као уосталом и представници креативних индустрија. И то се види и кроз платформе попут Калеидоскопа културе и Дочека. Зато ћемо их у наредној години још више укључити, не само програмски већ и кроз процесе размене уметника, мобилности, едукације и друге процесе подршке развоју програма. Мапирање ове сцене, као један од циљева наредне године, само ће помоћи у јасном дефинисању њихових жеља, потреба и визија. Ми желимо искрен и директан однос, ма колико некад био заснован и на критикама. Важно је да су конструктивне и у правцу решавања проблема. Тиме ћемо и премостити посредовање самопрокламованих гласноговорника ове сцене и кроз директан дијалог учинити да ванинституционална сцена добије на снази.

Говорили смо о позитивним оценама панела независних експерата Европске комисије из јуна ове године. На који начин се мишљење панела конкретно одражава на даљи рад Фондације?

Позитивне оцене независних панелиста, како из Новог Сада, тако и из Европе су необориви докази успешности рада Фондације Нови Сад 2021 – европска престоница културе, и то је чињеница. Отуда и утисак да смо многе изненадили. Неке пријатно, неке не, у зависности од мотива. Наш мотив је да наставимо успешно да градимо „нове мостове“ кроз визију: људи, процеси, простори и програми. „Почетак новог. Сада.“



Наташа Гвозденовић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Златибор Лончар, министар здравља

Човек као Александар Вучић рађа се једном у 30 година. Ова Србија може да иде даље без Златибора, Пере и Мике, али ја одговорно тврдим – тешко ће ићи без Вучића.

Прочитајте све мисли
bg