Osvežavanje „naprednim“ kadrom

Od ukupno 344 osnovne škole u Vojvodini, njih 38 je trenutno sa direktorom u v. d. statusu, kojim se lako sa vrha manipuliše. Jedna od njih je OŠ „Mileta Protić“ u Tovariševu, na čije čelo je privremeno došla Darina Milić, zamenivši dugogodišnjeg direktora Dušana Jovanova, koji je mnogo toga promenio nabolje u ovoj obrazovnoj ustanovi. Tokom više mandata (2001-2018) Jovanova, sređena je fasada zgrade i školsko dvorište, u njemu postavljene klupe, obnovljena kotlarnica, napravljen sportski teren, kasnije opremljen i reflektorima, dok je žičana ograda ojačana i podzidana. Zamenjeni su krov i stolarija, parketi ishoblovani, uspostavljen internet i video-nadzor... I u oblasti vaspitanja, direktor je bio posvećen razvoju, uspostavljajući različite manifestacije poput Letnjeg turnira u fudbalu, humanitarnih koncerata, međunarodnog festivala dečjeg folklora, odbojkaškog kluba - gde je sam volontirao kao trener, godinama. Oformio je program za obrazovanje odraslih, a polaznicima obezbedio prevoz minibusom od okolnih zaseoka. Zbog svega toga, Jovanov je na konkursu za direktora u aprilu, osvojio poverenje od oko 95 odsto kolektiva, šest od devet glasova Školskog odbora, i kao jedini validni kandidat dobio saglasnost za reizbor Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, prosleđenu u resorno ministarstvo. Drugi prijavljeni nije podneo uslovima traženu dokumentaciju, pa ga je komisija za izbor direktora – otpisala. Već su tad pravljeni pritisci na Jovanova, sugestijama da prihvati tu drugu kandidaturu, kao da on o tome, a ne komisija, odlučuje. „Tek kad sam inspekciji pripretio da ću da se obratim medijima, odustali su od ovog scenarija“, kaže bivši direktor. NJemu je istekao mandat 22. septembra, kad je vršilac dužnosti i postavljen. Naknadno je u „Protića“ poslata Pokrajinska prosvetna inspekcija, ne bi li „našla nešto“ da opravda smenu, kako Jovanov navodi. Zaključci inspekcije koji su navodno došli Jovanovu glave, nekako su napabirčeni, iako jedna od „grubih“ grešaka i nije bila njegova odgovornost, dok je druga ispravljena po preporuci. „Nepravilnost koju je konstatovala Pokrajinska inspekcija da nije donet godišnji plan rada do 15. septembra, nije u nadležnosti direktora škole, već Školskog odbora kao organa upravljanja, te može biti osnov (samo) za smenu članova Odbora od strane Skupštine jedinice lokalne samouprave“, objašnjava Nikolina Miljković, pravna savetnica Sindikata obrazovanja Srbije. Međutim, plan nije usvojen upravo zbog opstrukcije dva člana ŠO na pozicijama u lokalnoj samoupravi, sa partijskim knjižicama SNS-a, koji su napustili dati sastanak, tvrdi Jovanov. On je stoga momentalno i tražio njihovo razrešenje, naravno, uzalud. Druga „gruba“ greška vezana je za akt kojim se propisuju mere, način i postupak zaštite bezbednosti dece (jer u sklopu škole je i vrtić i predškolska ustanova) i učenika za vreme boravka u ustanovi. Iako su mere de facto sprovođene i ranije, ne samo video-nadzorom, već i stvarnom ljuskom brigom, i zvanično su otklonjene po nalazu inspekcije, i to još u maju tekuće godine. Ništa to nije vredelo Jovanovu, označenom za „odstrel“ . Jer, kako drugačije tumačiti to što nije dobio rešenje o postavljanju na drugo radno mesto u skladu sa obrazovanjem nastavnika fizičkog, kao ni dokument o smeni u korist nekog (Milićeve) koji nije ni učestvovao na konkursu? Osim, možda, uobičajenim probijanjem zakonskih rokova od Pokrajinskog sekretarijata, koji ih slobodno tumače, kako su „priznali“ za N1, objašnjavajući ustaljenu naviku. Ministarstvo na ovo ne reaguje, dok god su odluke Sekretarijata saglasne sa njihovim smernicama. Pa ministar Mladen Šarčević za NIN kaže da se u prošlosti „vrlo često dešavalo da je mišljenje Sekretarijata moralo da bude posebno analizirano, dok je poslednjih meseci praksa pokazala da se ti odnosi uspostavljaju na jedan poželjan način“. Tako – Ministarstvu poželjno - Jovanov danas u instituciju kojoj se bezrezervno davao, ulazi praktično inkognito, bez bilo kakvog ugovora, zbog čega mu je zdravstvena legitimacija nevažeća. Prija mu to što mu u susret hrle učenici i zaposleni, ali mu posle još teže pada kad se vrati kući, da dokono gleda u prazno. „Ta je škola ceo moj život“, Jovanov kaže, što bi bila čista sreća da misle i druge njegove kolege po Srbiji. S druge strane, sličan se scenario odvijao u Gimnaziji „20. oktobar“ u obližnjoj Bačkoj Palanci. Direktorka Tamara Antić izglasana je većinom članova kolektiva i Školskog odbora, pa je ipak postavljen vršilac direktorske dužnosti, koga, baš kao u Tovariševu, nije bilo među kandidatima na konkursu. Veće mesto, pa i više buke: Gimnazija je ušla u štrajk, pa je ministar popustio i ispoštovao volju kolektiva. Šarčević to, naravno, ne priznaje, govoreći za NIN u trećem licu: „Potreba za štrajkom nije ni postojala, jer se ministar, čim se vratio sa putovanja, odazvao na zahtev sindikata tog kolektiva i saopštio im da Antić može da bude imenovana“. I dodaje: pretnje štrajkom nikada neće uroditi plodom i to nije način da se rešavaju nesuglasice. Takođe, ministar tvrdi da „iako možda postoji problem u te dve pomenute ustanove, ostalih 1.749 u srpskom školstvu funkcioniše besprekorno“. A „zaboravlja“ da pomene još dva upitna slučaja u Vojvodini, u Stanišiću i Sremskoj Kamenici, kao i ostatak od 38 osnovnih, odnosno ukupno osnovnih i srednjih 70 škola u Pokrajini sa direktorom u statusu v. d.. Govoreći o slučaju Tovariševo, ministar sugestivno kaže da je Jovanov „obezbedio sebi podršku“, da je on nameštao glasove ŠO i krojio mišljenje Sekretarijata. Takođe, on brka lončiće, namerno ili slučajno, tvrdeći da je inspekcija reagovala „u međuvremenu“, a ne tek nakon postavljanja vršioca dužnosti. I navodi „teške nepravilnosti“ kao razlog smene, iako je jedna od njih mimo ingerencija direktora. Pa, slučajno ili namerno, kaže da „Škola nije usvojila godišnji plan“, a ne - članovi Školskog odbora“, koji su, kako rekosmo, napustili sednicu u cilju kreiranja krizne situacije. Jovanov ne spori da Šarčević ima diskreciono pravo odlučivanja, ali ga boli „sramni način“ na koji je ovo urađeno. Da je sve išlo zakonskim tokom, bar bi imao priliku da sebi obezbedi koliki-toliki fond časova, u svojoj ili nekoj drugoj školi u okrugu. Ovako mu je nagrada za dve decenije poštenog i predanog rada – da sedi kod kuće, bez overene zdravstvene knjižice. I pokrajinski sekretar Mihalj NJilaš ima pravo da se predomisli, sve i ako su mu razlozi klimavi i zvuče da je ponekad, „bez obzira na rezultate, (konstelaciju) potrebno osvežiti“. Pa zbog „osveženja“ i probijati rokove i donositi oprečne odluke, ozakonjujući ih novim konkursima i „epidemijom“ vršilaca dužnosti, najčešće nikad ranije viđenim u datim ustanovama. I tako, dok se ne nađe neko svež i „napredan“, da zadovolji vladajuće ukuse. Učiteljica Darina Milić, u statusu v. d. direktora u „Protiću“ do imenovanja „pravog“, nije želela da za NIN da izjavu. Možda da ne bi osujetila svoju dalju karijeru, a možda zato što ni sama ne zna zašto je „isturena“. I da je reč o pijacama, metode vlasti bile bi sporne, forsirajući partijsku logiku. Ali, reč je o institucijama koje formiraju decu da budu čestiti ljudi, gde formalnosti tipa „neispravljenih grešaka u obrascima“ ili stranačka pripadnost, ne smeju da pretežu nad suštinom, a to je posvećenost pozivu (i podrška kolektiva, obaška). Ups, greška Govoreći o besmislenosti štrajka, ministar Šarčević za NIN navodi primer OŠ „Rade Končar“ u Zemunu, gde je obustava rada trajala „više od mesec i po dana tokom kojih su roditelji branili svojoj deci da idu u školu“. „Dokazano je da je direktor imao dosta nepravilnosti u svom radu“, slavodobitno zaključuje, a biće da je „Končar“ pobrkao sa OŠ „Svetozar Miletić“, na istoj opštini. Jer, u prvoj se dešavalo vršnjačko nasilje, sa epilogom premeštanja zlostavljanog đaka u drugo odeljenje, dok je Maja Kostić i dalje direktorka. U „Miletiću“ je, s druge strane, direktor Miroljub Mosurović bio pritisnut da da ostavku, ne bi li sačuvao od smene članove ŠO. A bio je omiljen, pravi pedagog i prijatelj đaka, zbog čega su roditelji i štrajkovali, a o čemu je naš list već pisao.