Pubertetlije

Najnovije prepucavanje preko administrativnog plota između Beograda i Prištine predstavlja ništa drugo nego odmeravanje snaga dva slabašna mršavka koji ne žele da ispadnu slabići pred društvom, a i jedan i drugi u sebi mole Boga da im se umeša stariji brat i spase ih sramote u najavi. Braća iz SAD i Evropske unije se, pak, drže po strani, pijuckaju piće sa suncobrančićem i kriškom limuna i tek povremeno mlako pozovu ovu dvojicu petlića na „smirivanje tenzija“ i „uzdržanost od ishitrenih poteza“. A zašto su se petlići uopšte i pokačili? Pa, kako to obično biva kod tinejdžerskog rivaliteta, najpre je prvi ovom drugom podmetnuo nogu, sapleo ga i žestoko ga izblamirao pred društvom. I ne samo da ga je izblamirao već je sočno likovao dok je ovaj bio na zemlji. U praksi, Srbija je uspela da izdejstvuje da Kosovo ne bude primljeno u Interpol, a dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izigravao gandijevsku smirenost i uzdržanost pozivajući da se ne likuje, ministar inostranih poslova Ivica Dačić dao je sebi oduška i likovao iz sve snage. U tome je otišao veoma daleko, koristeći izrazito nediplomatski jezik, pa jedino što još nije bio uradio, a realno je mogao, jeste da nasred konferencije za štampu Albancima uputi jedno “nja-nja-nja-nja-njaaaa-njaaaa!”. Nakon što je prvi tinejdžer bacio svoju rukavicu, drugi ne bude lenj (gle čuda!), pa onako osvetoljubiv, krene u žestoku odmazdu. Jer sam pad ne boli toliko koliko boli sramota. I zato osveta mora biti što je više moguće nesrazmerna. Zvanična Priština na neuspeh u Interpolu odgovorila je uvođenjem carina od 100 odsto na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Iz primene ove mere izuzeto je desetak stranih kompanija koje posluju u Srbiji. Dobra stvar u svemu ovome, ako je uopšte moguće izvući nešto dobro iz ovakve situacije, jeste što će ljudi biti pošteđeni dejstva radioaktivnih srpskih tabloida bar na neko vreme. Loša stvar je što je to, ipak, vrlo mala korist u odnosu na ono što gube, a to je manje-više sve, hrana i lekovi pre svega. Pojedini građani Kosova nisu propustili priliku da izraze i lični protest protiv zvaničnog Beograda, pa su malo pripalili nešto srpskih slatkiša, što je greh svoje vrste jer kakav to čovek, pobogu, može da spali slatkiš?! Mlađem tinejdžeru, ipak, sve ovo nije bilo dovoljno, pa je osveta ubrzo nastavljena. Kosovska specijalna policija ROSU uhapsila je četiri osobe u okviru istrage ubistva Olivera Ivanovića, a ispostavilo se da su se srpski zvaničnici najviše uzbudili ne zbog ovih uhapšenih već zbog pokušaja hapšenja pete osobe, potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića, koji je uspeo da izbegne hapšenje. Možda će vam delovati čudno da je najveće uzbuđenje zavladalo baš zbog čoveka za kojeg predsednik Vučić, po sopstvenoj tvrdnji, niti zna kako izgleda niti je sa njim ikad razgovarao, ali nemojte biti tako sitničavi. Možda predsednik ne zna kako Radoičić izgleda, ali ipak je taj čovek bio uključen u radove na koridorima 10 i 11, a priznaćete da bi bilo baš bezveze da neki projekat kasni zbog nekakvog hapšenja. Dovoljno je bilo što smo imali ono neposlušno brdo. Do kada će trajati ova tuča, niko ne zna. Znate već, takvi „fajtovi“, a u stvari jalova gurkanja, umeju da se oduže unedogled. Na kraju, ili će se umoriti ili će doći neko stariji, išamarati ih i završiti farsu. Ili bar da im podvikne ono: „Dođi kući i ponesi prut!“