Vučić je kukavica ne sme na duel sa mnom

Šta biste vi mislili o ovim protestima da ste predsednik? Da li biste ih se uplašili? Da li biste raspisali izbore? Da li biste razgovarali sa opozicijom? Kako bismo zapravo to mogli da znamo ukoliko nikad nismo bili predsednik? Zar ne bi bilo bolje da umesto što nagađamo pitamo nekog ko je radio taj posao? Hajde da probam. Da li verujete da ovi protesti imaju smisla? Svaki protest ima smisla ako je osmišljen u skladu sa prethodno jasno definisanim političkim zahtevima i ciljevima. Ne možemo da se ponašamo kao kišne gliste koje samo refleksno reaguju na spoljni nadražaj i zato nije dovoljno da kao pretpolitička društva danas samo reagujemo na pokušaj ubistva Borka Stefanovića, već ovi protesti pored zahteva za smenom Vučićeve vlasti moraju da promovišu i više ciljeve i konkretne politike razvoja i promena, baš kao što se dešava ovih dana u Francuskoj. Da li ste uočili upadljiv stav dela građana koji nisu spremni da stanu iza političkih stranaka? Mi od 2012. godine patimo od ozbiljne socijalne bolesti, čija je suština uverenje jednog dela našeg društva da su stranke zlo. A društva koja počivaju na takvom uverenju srljaju u anarhiju, ekonomsko zaostajanje i socijalni očaj. Čisto građanski protesti su veoma važni, ali su samo reaktivnog karaktera i bez udarne političke snage i organizacije i zato ne mogu da se završe nikako drugačije nego što su se završavali svi slični protesti u poslednjih šest godina. LJudi iz kulture koji ulaze na teren politike bi trebalo da imaju na umu da i pored toga što je njihov angažman važan javni čin, on nije delotvoran bez ključne uloge političkih stranaka, koje jedine imaju organizacioni kapacitet da operacionalizuju ono o čemu oni govore i sprovedu izborne radnje do konačne pobede. Angažman javnih ličnosti je nužan, ali ne i dovoljan uslov stvarnih političkih promena. Vučić je takve okolnosti iskoristio da učvrsti svoju vlast uspostavljanjem partijske superstrukture sa 750.000 članova, što je procentualno jednako broju članova SKJ. I dok god građani koje pominjete ne stanu iza stranaka, on će vladati, jer iza njegove stranke stoji 750.000 nekih drugih manje „gadljivih“ građana. Vi mislite da se snaga Aleksandra Vučića krije u tom grmu? Dobrim delom Vučić je ovoliko jak zato što smo se otklonili od opozicionih političkih stranaka i lidera smatrajući da su zlo i da su svi isti, što je notorna laž. „Beli listići“ su začetnici te nove političke ideologije i nije slučajno da su neki njihovi pokretači danas komandanti Vučićeve propagandističke službe. Zašto ste toliko ljuti na te ljude? Nisam ljut, jednostavno znam šta se desilo. Međutim, među „belim listićima“ je bilo i ljudi dobrih namera, ali velike političke naivnosti, koji nisu razumeli da u politici nema neutralnih i da je politika polje jasnih izbora, na kom je i neutralnost takođe izbor sa političkom posledicom. Tako i kada „beli listići“ pozivaju na uzdržavanje od glasanja zapravo prave jasan izbor, jer pobeđuju nacionalisti i demagozi, koji po pravilu imaju lojalnije birače. Da li ste ipak odgovorniji vi? Da li su za odvajanje građana od političkih stranaka pre svakog intelektualca odgovorni političari koji godinama unazad odbijaju da razumeju da nije problem u političkim strankama nego u ljudima koji ih vode i koji su ih izneverili? Godinama se šalje poruka: „Hoćemo nove ljude“, ali vi kao da to ne čujete? Taj zahtev dobro čujem, samo što te „nove ljude“ ne vidim. A ko je kriv što nema novih ljudi? Lideri iz bivše vlasti ili oni koji se zalažu za nove ljude, a nikako da ih naprave i nemaju hrabrosti da stupe u oktagon politike? Pobogu, znate li koliko je godina potrebno da se stvori novi lider i kako se to postaje? Samo pobedama, a ne oktroisanjem. A pored toga, lider se ne samo stvara, već i rađa. I zato su pokušaji ubrzanog stvaranja liderstva novih ljudi, poput Radulovića i Jankovića, završeni krahom uprkos tome što im nijedan stari lider nije svojom kandidaturom stajao na putu. Pa skoro svim danas aktivnim „novim“ liderima Saveza za Srbiju sam utirao put da to postanu, ali novi lideri moraju da ostvare i svoje nove pobede. I ne bavim se danas politikom i ne učestvujem u protestima da bih ja ponovo imao neku funkciju, već da pomognem smeni ove vlasti. Nacionalistički i populistički blok koji su nekada predvodili SPS i SRS, a danas SNS, nije olako menjao svoje lidere, već ih je kalio u teškim borbama. A građanski blok je pod pritiscima srljao u greške, trošeći svoje čelnike i misleći da će se preko noći pojaviti novi. Taj zadatak izbora demokratskog lidera je nažalost i dalje pred nama i to mora biti neko ko će na fer izborima imati snage i iskustva da se suprotstavi ne samo Vučiću već i celom njegovom naprednjačkom, patološki lažljivom kriminalnom sistemu. Ali ne zaboravite da taj lider mora biti sposoban da dobije skoro 2,5 miliona glasova i da izdrži činjenicu da će istog trenutka biti premazan crnom bojom od strane te iste „elite“ koja ga sada priziva. Oni suštinski preziru politiku, jer nisu kadri da u njoj pobede i zato žele da veruju u besmislicu da će na nestranački način, stihijskim protestima da promene ovo društvo. NJihova ideja nije da nađu novog lidera, već da ga večno traže. Ipak ste ljuti ... Nisam ljut, samo unosim energiju u svoje izlaganje kako bih snažnije objasnio šta se dešava. Vučiću je ovakvim greškama omogućeno da uspostavi autokratiju s elementima diktature. Tome može da se suprotstavi samo organizovana politička snaga koja selektuje jednog lidera, koji će Vučiću stati na crtu i pobediti ga na izborima. Da li je iko drugačije u istoriji sveta pobedio? Pa nije. Čisto građanski protesti nikada nisu smenili ovakvu vlast, već je samo učvršćivali i zasmejavali je. Ne deluje baš da su njihove dosetke o prebrojavanju demonstranata u odnosu na debljinu jakni i broja cipela rezultat zabave? Vučić je ordinarna kukavica, baš kao što je i svaki ulični siledžija u svojoj osnovi kukavica. On se plaši da izgubi i jedan odsto podrške, jer kao i svaki diktator zna da njegov slom počinje od jednog procenta manje, a da se onda ti procenti nadalje samo neumitno umnožavaju. Koji hrabar čovek ima na svom radnom mestu gomilu ekrana na kojima po ceo dan grozničavo kontroliše šta se dešava, a da nije urednik televizije? Zar nije problem u tome što jeste urednik televizije? Problem jeste što je on više urednik svih televizija nego predsednik Srbije. Umesto da se bavi politikom i kreira strategije razvoja, on se bavi osmišljavanjem kriminalnih i propagandnih strategija kako da kroz državne transakcije novcem građana na kriminalan način ovlada svim medijima. Upotreba „Telekoma“ za preuzimanje TV Prva i O2 je primer njegovog takvog razumevanja predsedničkog posla. „Usavršio je ono što ste vi počeli“? Ništa slično nisam počeo i onaj ko kaže da je danas isto kao i u vreme mog mandata ili nije normalan ili mu nedostaje elementarno političko promišljanje. Ti koji govore da je „isto“ u stvari utemeljuju još 20 godina vlasti Aleksandra Vučića, abolirajući ga za sve što je unazadio od 2012. Izjednačavanje dobrog i lošeg je uvek u korist lošeg. Da li vam pada na pamet da smo na početku godine u kojoj bi mogao da bude kraj njegove vlasti? Od 2012. godine svaka godina je bila propuštena prilika. Ne možete ništa da promenite time što samo protestujete na ulici, jer samo dolaskom na vlast možete da menjate stvari u društvu. A za dolazak na vlast često nije dovoljan ni samo pobednički rezultat, već nažalost i kompromis i sa onim protiv koga ste se borili. Ali naravno takav kompromis podrazumeva da imate poziciju većinskog partnera, odnosno dominaciju vaših strateških ciljeva. Ne razumem. Nemoguće da predlažete kompromis sa Vučićem? Ne! Ne predlažem bilo kakav kompromis, a pogotovo ne sa Vučićem. Ovde se ne radi o predlogu, nego o ukazivanju na realnost u kojoj se može ponovo naći građanski proevropski blok posle sledećih izbora. Nekada prosto nije moguće formirati vlast bez takvih kompromisa, ali oni su naravno dopustivi samo sa onima koji se nisu kompromitovali do tog nivoa da je svaka saradnja apsolutno nemoguća. U skladu sa tim kriterijumom, svakom iole normalnom je jasno da sa Vučićem nikakva saradnja nije moguća. Da li to znači da biste danas kao 2008. bili spremni na koaliciju sa SPS-om? Zamislite da vam sutra dođe Dačić koji kaže: „Hoću da napustim Vučića i da formiram sa vama većinu“! Legitiman je i odgovor: „Ne! Nikad više sa njim“, ali taj odgovor podrazumeva i preuzimanje odgovornosti za ostanak Vučića na vlasti u tom slučaju. Da li postoje naznake da bi Dačić želeo da ostavi Vučića? Naravno da ne postoje. Ne pričam o konkretnim primerima, već hipotetički pojašnjavam prirodu i neminovnost takvih izazova u politici. Govorite da je nemoguće pobediti ovu vlast bez kompromisnih saveza sa nekim iz vlasti, ali u čemu je problem da prethodno uđete u „Savez sa Srbiju“? Đilas je uveo u jedan savez stranke koje imaju suprotne političke projekte i političke ciljeve. Moja ideja je bila da se opozicioni front raširi i da se napravi jedan levi i jedan desni centar, onih stranaka koje su za članstvo u Evropskoj uniji i onih koje su protiv ideje evropskih integracija, jer je moj stav da bismo tako aktivirali više opozicionih glasova. Nakon što je formiran Savez za Srbiju to više nije tema i sada razgovaramo šta je najkorisnije raditi u ovim okolnostima. Cilj nam je isti, a o tome da li ćemo ga ostvariti u istom savezu ili nekom drugom obliku saradnje, Socijaldemokratska stranka će se izjasniti kada dođe vreme. Šta znači „kada dođe vreme“? Nema potrebe za sužavanjem biračkog tela daleko pre izbora. Dobro je sačuvati različite entitete koji se ujedinjuju u vreme izbora, jer su kumulativni efekat i dinamika političkog procesa veoma bitni za konačni uspeh. Mi želimo da sačuvamo određene razlike u odnosu na druge političke stranke, ali kada su u pitanju borba protiv ovakvog režima, izborni uslovi, ljudska prava, građanski protesti i slično, te razlike nisu prepreka saradnji opozicije. Da li će biti prevremenih izbora? Veća je verovatnoća nego da ih neće biti. Ali, opozicija ne treba da prihvati izbore pod okolnostima u kojima Vučić drži punu kontrolu nad izbornim procesima i medijima. Ključni cilj protesta mora da bude stvaranje uslova za poštene izbore. To je najvažnije pitanje ovog trenutka koje objedinjuje čitavu opoziciju. To je pitanje opstanka demokratije i politike u Srbiji i uopšte mogućnosti da se ovaj kriminalni sistem promeni. Da li je izvesnije da vlast ispuni te uslove ili da opozicija bojkotuje izbore? Realnije je da opozicija bojkotuje izbore. Odbijanjem uspostavljanja normalnih izbornih uslova od strane vlasti ide se u vanparlamentarnu borbu. Tako je bilo i ’90-ih godina. Deo međunarodne zajednice je zainteresovaniji da im Vučić ispostavi priznanje nezavisnosti Kosova, nego za očuvanje demokratije u Srbiji. To je besramna uloga nekih evropskih političara. Ali i pored toga, međunarodna zajednica ne bi mogla da prećuti bojkot izbora. Šta ukoliko se nađu neke opozicione stranke koje će na tim izborima učestvovati i učiniti ih legitimnim za ceo svet? Ne mislim da međunarodna zajednica više ima prostora da se pretvara da su SRS ili LDP opozicione stranke. Šta je smisao decenijske prakse da vlast građane koji protestuju optužuje za nedostatak patriotizma? „Zar sad kad je na Kosovu najteže?“ Zar sad kad Hrvati jedva čekaju…? Ti refreni služe učvršćivanju autokratske vlasti. „Ne tražite demokratiju dok je nacionalna bezbednost ugrožena“ u prevodu znači: „Pustite nas da pod maskom patriotizma sasečemo demokratiju do korena.“ Ali Vučić zaboravlja da mi nismo pleme, nego smo zajednica slobodnih građana. Političke hulje ne trpe civilizovani narod, oni žele rulju. Politička hulja i politička rulja uvek idu ruku pod ruku. Zašto mislite da ova vlast neće mirno otići sa vlasti? Zato što je jedini način da im ne bude suđeno za sve pljačke i zloupotrebe da zauvek ostanu na vlasti. Nema perfidnije i veće pljačke od 2000. od transakcije Telekom-Kopernikus- Prva i O2. Direktor Telekoma, vlasnik Kopernikusa i Ana Brnabić su direktno odgovorni. I svima će im biti suđeno za to. Kad-tad. Vučić bi za to mogao da se izvuče jer verovatno nije ostavio tragove da je lično naložio tu akciju. A za šta verujete da se neće „izvući“? Za mnogo toga. Recimo za davanje alibija Milanu Radoičiću. Time što se umešao u istražni postupak i proglasio ga nevinim, garantujući da nije učestvovao u ubistvu Olivera Ivanovića ni na koji način, Vučić je izvršio krivično delo zloupotrebe uticaja kao predsednik Republike. Da li spadate među one koji veruju da bi „bila neka pravda“ da Vučić završi pitanje Kosova? Znam koliko je Kosovo kompleksan problem i nikada ne bih na taj način seirio nad njegovom pozicijom. Ja sam još 2005. predlagao dvoentitetsko rešenje unutar celovitog Kosova koje nije izlazilo iz granica Srbije. On je tada moj predlog napao kao „izdajnički“ i „antidržavni“. Nakon Briselskog sporazuma to više nije moguće, pošto su on i Dačić prihvatili pravni sistem nezavisnog Kosova na čitavoj teritoriji, uključujući sever. To je ta fundamentalna razlika moje i njihove kosovske politike. Da li ste pod ovim okolnostima za zamrznuti konflikt? Ja ne mogu sada biti za zamrznuti konflikt, pošto za takvo rešenje nikad nisam bio. Imajući u vidu demografska kretanja, naša pozicija na Kosovu neće za dvadeset godina biti bolja nego što je danas i zato mora da se pronađe neko rešenje. Ali ova predaja legitimnih nacionalnih interesa zarad međunarodnog aplauza i ostanka na vlasti svakako nije rešenje. Da li vam je nakon reakcija dela javnosti posle emitovanja filma „SNS-2008-2018“ jasno koliko ljudi i posle svih vaših objašnjenja veruje da ste najodgovorniji za stvaranje Srpske napredne stranke? Onaj ko govori da sam ja napravio SNS ili nije normalan ili je vrhunski pokvarenjak koji radi za SNS. Međutim, zanimljivo je da Vučić i Nikolić to nikada nisu ni demantovali, ni potvrdili. A još je zanimljivije da takva laž, koja njima zapravo odgovara, jer predstavlja napad na mene kao njihovog političkog protivnika, nikada nije plasirana sa režimskih medija. Posao kreiranja i održavanja takve laži su za njih, svesno ili ne, sve vreme obavljali nezavisni i „opozicioni“ mediji, između ostalog stalnim postavljanjem tog pitanja i bez ikakvog obzira na to da je odgovor uvek bio isti. Čitaoci su kroz mnoge vaše intervjue imali prilike da čuju šta sve ne priznajete kao svoju odgovornost u urušavanju Demokratske stranke, ali, hajde da promenim pitanje: Šta jesu bile vaše greške i vaša odgovornost? Jedna od mojih odgovornosti je što nisam uspeo da se efikasnije izborim sa ološem iz Demokratske stranke protiv kojeg sam se borio od dolaska u tu stranku. Na koga mislite? Mislim na one koji su kršili zakon i bili umešani u korupcije, kao i one koji su u žudnji za vlašću brže-bolje preleteli u SNS. Govorim o čitavim tim kohortama ljudi koje je Bora Kuzmanović odavno nazvao „homunkulusima Demokratske stranke“. Te homunkuluse u stranci sam nasledio od mojih prethodnika, a i takvi su organski deo nažalost svake vlasti. Ali ta korupcionaška struktura DS-a je neuporediva sa hordama pljačkaša SNS-a. SNS je stranka koja je ujedinila sve lopove iz svih stranaka, pa su i ti homunkulusi iz DS našli utočište u SNS-u, gde su do punog izražaja došle njihove karakterne crte. Neki od njih su napredovali do najrevnosnijih Vučićevih saradnika u procesu „barbarizacije“ Srbije. U tom kontekstu Vučić je barbarin na čelu homunkulusa. Da li biste stvarno izašli na televizijski duel sa Vučićem? Ja sam tražio duel s njim da bih stavio tačku na njegove patološke laži o rezultatima moje vlasti, koje su srž njegovog svakog javnog obraćanja i temelj njegovog upravljanja Srbijom, budući da tim lažima 6 godina prebacuje odgovornost za sopstvene greške i kriminal na bivšu vlast. Ne sme da se odazove zato što je patološki lažov. Da li preterujete u ponavljanju te kvalifikacije „patološki lažov“? Ne. Nimalo. Vučićev duel sa mnom je potreban da bih demistifikovao njegovu vladavinu lažima i da bih pokušao da probudim građane Srbije iz gebelsovske hipnoze kojoj su godinama izloženi. S kim ste vi izlazili na TV duele dok ste bili predsednik? Sa svakim ko je od mene to tražio. Tomislav Nikolić je bio jedini i s njim sam se suočio. Da me je zvao neko drugi, uzeo bih to u razmatranje. Razume se da ne možete izaći na duel sa svakim ako ste predsednik Republike. Ali se podrazumeva i da prihvatate razgovor sa bivšim predsednikom te iste države, koga tretirate kao prvooptuženog za sve nedaće, od ekonomije do Kosova. Međutim, i tu je Vučić kukavica. Ima hrabrosti da nekoga svakodnevno optužuje da je opljačkao državu i predao Kosovo, a nema hrabrosti da čuje odgovor na te optužbe. I ne duguje Vučić taj duel meni, već građanima Srbije koje svakodnevno zasipa lažima o vremenu mog mandata, da bi prikrio svoju odgovornost upravo za sve to za šta mene optužuje. Poželite nam srećnu Novu godinu… Srećna Nova godina. Probajte da izgovorite ubedljivo… Ubedljivo želim svima srećniju Novu godinu nego ovu koju smo videli. Atmosfera u srpskom društvu je najbolesnija u poslednjih nekoliko decenija. Vučić je čovek koji vrlo dobro poznaje političku vrednost novca. Danas je formirana nova finansijsko-politička oligarhija koja upravlja Srbijom i to će biti najveći problem za svakog ko dođe na vlast. Šta predlažete? Šest godina propuštanja šansi je bilo dovoljno. Hajde sad konačno da stanemo i da smenimo ovo ZLO! Ova vlast je mnogo veće zlo nego Miloševićev sistem. Ovo je organizovana podlost, pritvornost, laganje, pljačkanje i agresija koja će tek dati svoje rezultate kada se rascvetaju svi korovi patologije koju je Vučić trgujući ljudskim dušama uspostavio u srpskom narodu. Neka svaki građanin sebe pita da li će Vučić ako izgubi izbore mirno predati vlast. Baš me zanima šta bi rekle ankete, a naročito njegovi podržavaoci! Nažalost i oni misle da Vučić ne treba da preda vlast mirnim putem. Nama je sada potrebna debarbarizacija u svakom smislu te reči, nama je potrebno vraćanje normalnosti i civilizaciji.