Strategija kulturnog opstanka

Potreba za potvrdom razloga postojanja ideje o vrednosti koja traje u vremenu, u doba kada se o trajanju ne razmišlja, čini se da je isprovocirala autore izložbi u Kulturnom centru Beograda i muzejima primenjene i savremene umetnosti da preispitaju i ponovo iščitaju, sa određene vremenske distance, autorska stanovišta tri autentične figure naše kulture. Svaka od njih je, u svojoj oblasti, uspostavila osobene principe koji, ne samo da su iznedrili snažan i nekompromitovan umetnički iskaz i razgranavali kulturnu i duhovnu klimu, već su razvili i posebne strategije kulturnog opstanka koji nam u ovom trenutku mogu biti veoma dragoceno iskustvo. NJihov rad se pre svega zasniva na širokoj kulturnoj i umetničkoj akumulaciji, kreativnoj, nelinearnoj imaginaciji i originalnoj i slobodnoj interpretaciji zgusnutih životnih i profesionalnih iskustava. U njihovim složenim i raznovrsnim opusima ugrađena je potreba za intelektualnim kontinuitetom i društvenom angažovanošću. Neprimetni na prvi pogled, teoretičar vizuelnog i scenarista Branko Vučićević, dizajner Slobodan Mašić i umetnik Ilija Šoškić, kroz svoj rad grade univerzume u kojima važe etički principi i pravila, najčešće u nesaglasju sa okruženjem, ali i uprkos njemu. Vrednost izložbi koje predstavljaju njihov rad je upravo u činjenici da nisu obuhvatile i predstavile samo materijalnost opusa, već i duh i kvalitet njihovog stava, promišljanja i delovanja u zajednici. Svojevrstan kontinuitet ovakvih napora predstavljaju radovi Daniela Kovača i Darinke Pop Mitić. Intonirani kao intimni iskazi, gotovo privatni razgovori sa najbližim okruženjem ili sa samim sobom, u formi izložbi postaju slojevit i snažan javni govor, otvoren dijalog, pa i razračunavanje sa stvarnošću. Daniel Kovač, pisac i muzičar, svoje radove radi iz potrebe za komunikacijom sa ćerkom. Taj dijalog odvija se jezikom društvenih mreža, konkretno Instagrama, kao preovlađujućih formi komunikacije. Koncentrovana poruka, lako i brzo čitljiva, kao zahtev izabranog medija, duhovita je privatna zabeleška i konverzacija u koju smo uključeni kao deo najpoverljivijeg kruga umetnika. Iz takvog središta izviru poetski formulisana razmišljanja u radovima: Mudro odabrane zablude – izbori za sporiju propast; Radi šta god želiš, posledice slede; Luksuz je kad razmišljaš ili Zamisli šta bi uradio da je sve u redu (i uradi to) – misaoni eksperiment. Darinka Pop Mitić slika dnevničke beleške u žanru mrtve prirode na naslovnim stranama dnevnih novina, praveći paralelu između svog iskustva i iskustva francuskog slikara realiste Gustava Kurbea. Isprovocirani egzistencijalnim okolnostima, ovi radovi se mogu čitati kao svojevrsno promišljanje i reinterpretacija umetničkih strategija iz prošlosti sprovedenih kroz bazičnu slikarsku formu, kao suočavanje sa privatnom realnošću, ali i realnošću okruženja, ali i kao preispitivanje granica političnosti umetničkog jezika, razračunavanje sa medijskom slikom našeg doba i simbolična privatno–javna borba za prostor umetnosti, a time i sopstveno mesto u svetu. TOP LISTA B. V., Likovna galerija KCB Mašić, Retrospektivna izložba vizuelnih komunikacija Slobodana Mašića, MPU Ilija Šoškić, Akcione forme, MSUV Novi Sad / MSU Beograd Daniel Kovač, Uvek može surovije, Galerija Remont Darinka Pop Mitić, Glup kao slikar, Galerija Podroom KCB