Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   24.08.2019. 10:19
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Језик
Латински у кокошињцу

Два листа из „Курира“ послао ми је читалац Ратко Станић. На њима се виде фотографије из Рима – зидови ишарани графитима „KOLAROV, ABBASSA LA CRESTA“ и „KOLAROV, CROATO DI MERDA“. Реч је о нашем фудбалеру Александру Коларову, који од прошлог лета игра за Рому. Навијачи су га извређали јер га окривљују за тежак пораз од Фјорентине (1:7). Наслов чланка, сасвим у „Курировом“ стилу, заправо је комбиновани превод оба натписа: „ПОКРИЈ СЕ УШИМА, УСР*НИ ХРВАТУ“.

Занимљиво је да италијанско cresta значи – креста: обе речи долазе из латинског crista („из балканског латинитета“, како каже Скоков етимолошки речник). Израз abbassare la cresta, дословно „спустити кресту“, у италијанско-српским речницима преводи се као „покуњити се, подвити реп“. Ова два наша израза, међутим, нису уобичајени у императиву, па је ту погоднији „Куриров“ превод „покриј се ушима“. Нажалост, све је то изневерено у тексту испод наслова, где читамо: „Хулигани су, верујући да ће погодити национални понос Србина, написали на зидовима ’Коларов, усрани Хрват’ и поруку ’Kolarov, abbassa la cresta’, што се може превести и као ’скини грб’, али и као ’покриј се ушима’...“ Неће бити. Нити abbassare значи „скинути“ нити је италијанско cresta „грб“ (побркали су га са енглеским crest).

Ако вам је чудно што наш обични сеоски петао носи на глави кресту латинског порекла, ево још једног сличног примера. Наша реч вео долази, преко италијанског, од латинског velum. Из те именице је изведен глагол revelare „открити“, а из њега именица revelatio, која се јавља у латинском наслову последње књиге у Библији, на грчком назване Apocalypsis. Будући да се у овој књизи описује крај света, реч апокалипса добила је значење „општа пропаст, катастрофа“. А како у српском гласи наслов библијске књиге? О томе се пита наш читалац Д. А., који каже да ју је одувек памтио као „Откровење Јованово“, али да последњих година у текстовима, поред „откровење“, све чешће среће и „откривење“.

Заиста, у Вуковом преводу Новог завета наслов гласи „Откривење светога Јована богослова“. Облик са „и“ ближи је нашем глаголу открити (откривати), а онај са „о“ долази од руског откровение. Будући да је наш језик ионако пун корисних и прихваћених русизама, као и да је откровење и данас обичнији облик, немамо разлога да ма коју од ове две варијанте проглашавамо неправилном.



Иван Клајн


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Владета Јанковић, универзитетски професор у пензији

Наш универзитет нема снаге да каже министру унутрашњих послова Небојши Стефановићу: „Лопов си!“ Ја сам тај материјал видео, исто важи и за докторат Синише Малог. Узети им докторате, обешчастити их, и онда би они морали да се повуку.

Прочитајте све мисли
bg