Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   16.10.2019. 02:59
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Три деценије од повлачења Совјетског Савеза из Авганистана
Ненаучене лекције руског Вијетнама

То што је Москва олако улетела у централноазијски катран у коме је остала заглављена пуну деценију, није помогло Вашингтону који се након терористичког напада 2001. упустио у најдужи рат у својој историји, борећи се против муџахединског исламизма створеног у сопственој лабораторији


Свашта стане у тридесет година и срећа је што неко то записује, јер би се у супротном, примера ради, бескрајно комплексна прошлост Авганистана вероватно памтила по Трамповој интерпретацији с почетка године која би у већини основних школа можда заслужила мршаву двојку. Прво је изјавио да је совјетски рат у Авганистану отерао СССР у банкрот, због чега је настала Руска Федерација. Рат није јефтин – Американци то знају понајбоље – и совјетске се касе јесу поприлично испразниле због ратних дејстава, али то није ни једини ни главни разлог пада комунистичке империје. Потом је устврдио да је СССР због присуства исламских терориста има право да интервенише, што тек није тачно – муџахедински исламизам створен је у Регановој лабораторији, управо као јенкијевски антибиотик совјетској надмоћи у несрећној централноазијској држави. Ако би њену историју записивао занесењак опијен песничким начелима, можда би га задовољила чињеница да је Трамп ове полуистине изрекао око месец дана пре но што ће крај десетогодишњег совјетског рата у Авганистану навршити тридесет година; можда би се одушевио тиме што један Реганов наследник данас брани некадашње одлуке званичне Москве; напослетку, забавило би га и то што је тај рат био образац по којем ће се водити бројни будући. Питање је, међутим, како би реаговао кад би знао да се авганистанска збиља од те 1989. готово нимало није поправила.


Да бисте видели овај текст морате бити активни члан и пријављени на систем.
Претплатом на електронско издање НИН-а имате могућност да пратите све наше текстове на сајту. Куповином електронске претплате обезбеђујете корисничко име и лозинку којим се пријављујете на сајт, након чега Вам сав садржај постаје доступан.

Цена претплaте:
За кориснике из иностранства:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 6 €
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 15 €
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 18 €
  • годишња претплата износи 30 €
За кориснике из Србије:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 700 дин
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 1750 дин
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 2100 дин
  • годишња претплата износи 3500 дин
Начин плаћања претплате:
Платним картицама:
Плаћање за све кориснике који уплате врше платним картицама - "online ". (Упутство за уплату)

Плаћање путем налога:
За кориснике из иностранства могуће је извршити уплату на девизни рачун: 160-0053800025075-48. (Упутство за уплату). Податке за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) као и потврду уплате послати на мејл: nalozi@ringier.rs

За кориснике из Србије могуће је извршити уплату путем налога за пренос у банци или пошти (Упутство за уплату). Потврду уплате са подацима за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) послати на мејл: nalozi@ringier.rs

Правна лица:
Уколико се плаћање врши преко рачуна потребно је послати налог за издавање предрачуна са генералијама правног лица (назив, адреса, контакт телефон, ПИБ, МБ) на мејл: nalozi@ringier.rs, уз достављање и е-мејла корисника.
Уколико сте нов корисник и први пут купујете електронску претплату кликните овде.

Online payment
Уколико желите да продужите претплату кликните овде.

Online payment
AMEX Mastercard visa dina
Контакт особа (претплата за штампано издање):
Микаило Бодирога (nin.pretplata@ringier.rs)
Тел: 381 11 337-3-211
Цетињска 1
11000 Београд
Контакт особа (електронска продаја и приступ систему):
Снежана Недић (snezana.nedic@ringier.rs)
Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Александар Вучић, председник Србије

Нема много гладних, али три милијарде нас у свету има проблем са гојазношћу. Нико у Србији никад неће да каже да имамо проблем са гојазношћу, а не са гладнима.

Прочитајте све мисли
bg