Buntovnik garavog lica

NJegov život bio je velika zbrka. Počev od rođenja, koje je registrovano kao 19. novembar 1932. što je zapravo dan kada su ga krstili, a tada je imao već dve godine. Dakle, rođen je 1930. godine, na Pelevom Brijegu, opština Podgorica u Crnoj Gori, a vest o njegovoj smrti objavljena 3. marta 2019. Nepredvidljiv, neuklopiv, zapušten, umetnik koji je prezirao konvencije, osobenjak, sebe je najradije častio titulom veliki majstor. Drugi su tvrdili da je crtač bez premca, veliki, najveći, jedinstven… Mislio je da će biti veliki pesnik, ali pozvani nisu imali razumevanja za njegove stihove. Govorili su mu da ne kontroliše svoje misli. Primljen je na Likovnu akademiju u Beogradu bez ijednog crteža. Kaže, prepoznali su majstora i primili ga. A onda su ga izbacili jer je prebio profesora crtanja. Nije kontrolisao ni pokrete, ni reči, ali kažu da je briljantno kontrolisao ruku kojom je tvorio crtež. Bio je izbačen sa studija na godinu dana, ali su ga ponovo primili i diplomirao je u klasi profesora Marka Čelebonovića. Pre toga je u umetničkoj školi učio slikarstvo kod Petra Lubarde i Mila Milunovića. Posle završenih studija, kao stipendista francuske vlade otišao je u Pariz i ostao tamo sledećih 20 godina. Završio je Akademiju lepih umetnosti, profesor mu je bio Moris Brijason. U Parizu je često bio gladan i tako se čeličio, što je smatrao neophodnim činom da bi mogao da opstane. Nije voleo francusku prestonicu, nije mu se dopadalo nebo nad Senom i tvrdio je da je samo mediteranska klima dobra za Slovene. Nije baš voleo ni ljude, niti im je verovao. Za svoje kolege iz Mediale na kraju je rekao da su oni bili samo teoretičari, „a ja sam bio divljak koji je ćutao, koji se ni sa kim nije družio, spavao ispod mostova, bio isteran sa akademije… a oni su posle sve prisvojili“. Zbir njegovih intervjua i iskaza pred kamerama svedoči o njegovoj kontradiktornosti zbog kojih je bio teško verovati njegovim rečima. Crtanje je za njega bila vrsta filozofije, a slikanje borba sa samim sobom. Kad bi napravio dobar crtež, osećao se kao najsrećniji čovek na svetu, kao da Zemljina kugla njegova. A kad bi radio sliku, pomišljao je na samoubistvo. LJuba Popović (1934-2016) je o svom kolegi ispisao i nešto kao dijagnozu, što potvrđuju mnogi koji su Uroša dobro poznavali. LJuba kaže: „Dela Toškovića su uglavnom crteži, a retko slika. U njegovom slučaju to je jedini mogući način izražavanja. U istoriji slikarstva to je vezano za bića sa većim psihološkim problemima kakve su imali Vilijem Blejk, Alfred Kubin ili Hans Belmer.“ Tošković svoje psihološke probleme nosi iz kuće, iz detinjstva, gde je tipično crnogorski podeljena porodica na četnike i partizane živela u siromaštvu i trpela sve posledice tih do danas neprevaziđenih raskola. Porodične nevolje su ga pratile do smrti, a posebnu traumu je doživeo kada je njegova ćerka iz prvog braka, Ana, sa 16 godina, pod nerazjašnjenim okolnostima, okončala život. Sa sinom i ćerkom iz sledećeg braka nikada nije bio blizak. Nije voleo galeriste tvrdeći da su secikese koje bi da zarađuju na njemu, a jednom je pred kamerama pričao kako bi najviše voleo da se na otvaranju svoje izložbe u Parizu, na primer, pojavi u crnogorskom odelu i sa guslama, mada bi bolje bilo da bude go i da gudalom preko k…. svira pesmu Smrt Marka Kraljevića. Ponekad se činilo da koketira sa svim i svačim, da izigrava ludu, mada ga je Miodrag Bulatović najpre zvao Uroš Ludi, pa potom Uroš Luđi. Kada je već i ljudima iz crnogorske vlasti bilo neprijatno da se povratnik iz Francuske potuca ulicama i plažama Podgorice, Nikšića, Bara… kada je Momčilo Moša Todorović još jednom molio Mila Đukanovića, Uroš Tošković, vlasnik Trinaestojulske nagrade i nacionalne penzije Crne Gore, dobio je u centru Podgorice stan od 65 kvadratnih metara, u kome je pre dve nedelje i zauvek zaspao. Imao je sreće da je 2015. godine Momčilo Moša Todorović, psiholog po obrazovanju a kolekcionar i galerista po izboru, pod pokroviteljstvom ministarstava za kulturu Crne Gore i Srbije, priredio i objavio monografiju Uroš Tošković – Buntovnik garavog lica i čiste duše.