Budućnost Srbije - bez drveća

Kampanja „Budućnost Srbije“ u punom je jeku. Predsednik Vučić rešio je da obiđe sva mesta u Srbiji i da upozna sve ljude, njih stotinak koji se, igrom slučaja, nekim poslom baš zateknu u isto vreme i u istom mestu gde i on. Ali ovih dana jedna druga kampanja preti da zaseni i ovu glavnu, a čak ima i slično ime. U pitanju je „Budućnost Srbije - bez drveća“. Kako to obično biva, sve velike stvari počinju u Beogradu. Tu je započeo Prvi svetski rat, tu su spaljene mošti Svetog Save, tu je održana prva konferencija Pokreta nesvrstanih, tu su se venčali Arkan i Ceca. Gradska vlast Beograda odlučila je da poseče oko 150 stabala na Ušću i na Kalemegdanu kako bi napravila mesta za stanice žičane gondole. Taj plan je, moramo priznati, genijalan, jer drveće ne može da se brani. Videli smo Palmu koji može i da uzvrati, ali hrast i topola teško da to mogu. Beogradska gondola biće od životnog značaja za sve one koji, umorni od šetnji po Kalemegdanu, žele da se prevezu direktno u Zaru, Mango ili H&M s druge strane reke, a svakako će umanjiti i gužve u metrou. Tramvajem smo ušli u 21. vek, a gondolom ćemo u njegovu drugu polovinu. Gradonačelnik Beograda Goran... pardon Zoran, da, Zoran Radojičić, objasnio je kako su stručnjaci dali svoj sud, odnosno da ta stabla moraju da se žrtvuju za dobrobit gondolijerstva. I naravno, večito nezahvalni građani, usprotivili su se toj akciji, a za osvetu gradski oci su im izlomili omiljene Velike stepenice. „Pa da vidimo sad kako ćete da hodate po Kališu i da negodujete.“ Građani su se potom organizovali i zasadili novo drveće na Ušću, rizikujući odgovor gradskih naprednjaka: „Zasadite jedno drvo, mi ćemo poseći stotinu!“ Čak i penzioneri više ne donose drvene šahovske table na Kalemegdan u strahu da će im ih poseći i od figurica napraviti balvančiće. Uostalom, to posečeno drveće, niti je glasalo za Vučića, a niti se videlo od zagađenog vazduha. Bilo je depresivno i sklono samoubistvu, nikakva korist od njega. Priča se da su za tu seču odgovorna Skijališta Srbije, što je i logično jer gde ste videli drvo nasred ski-staze. I taman kada smo pomislili da su građani dovoljno kažnjeni, gradska vlast je odlučila da im se još malo osveti - počela je sa renoviranjem spomenika Pobedniku. Ako sagledamo sve dosadašnje restauracije i rekonstrukcije koje su rađene u Beogradu, možemo očekivati da će Pobednik izaći kao poražen u ovoj borbi sa gradskim čelnicima. Treba očekivati da mu umesto mača stave zastavicu SNS-a, umesto sokola u ruku stave vrapca, a možda mu usput i isprave arbanaške crte lica, za koje je neki opskurni portal tvrdio da ih je Meštrović podmetnuo Srbima. A ako već prave žičaru, zašto jednostavno ne iskoriste Pobednika za noseći stub gondole. Gde će prikačiti kablove, možemo samo da nagađamo. I da je sve što je gradonačelnik rekao - opravdavajući seču stabala, izgradnju gondole, rekonstrukciju (rušenje) stepeništa i drugo - tačno, postoji jedan mali problem, a to je da je sve manje onih koji veruju nekome ko nelegalno sruši ceo kvart preko noći, kome se fontana otporna na mraz zaleđuje zimi, kome popucaju tek postavljene ploče, ko prefarba Crveni krst, ko mešetari sa ukrasima i još sto drugih stvari. Jednostavno, selo je prestalo da veruje dečaku koji ih upozorava da dolazi Vuk. Samo da jednog dana ovaj grad ne dobije Spomenik palom Beogradu.