Državi samo dugovi

Iako su pre četiri godine, 26. aprila 2015, prilikom potpisivanja Ugovora o zajedničkom ulaganju u Beograd na vodi svi srpski zvaničnici tvrdili da se radi o projektu vrednom 3,5 milijardi evra, do danas država Srbija, kao manjinski partner sa udelom od 32 odsto, nije od ovog „projekta veka“ imala ama baš nikakve koristi. U budžet Srbije po osnovu očekivane dividende nije se, naime, slio ni jedan jedini dinar, jer u međuvremenu - nije bilo ni profita. Velika je nepoznanica i da li će se u dogledno vreme neki evro od profita zajedničke firme uopšte sliti u kasu države, koja je većinskom stranom partneru besplatno ustupila zemljište i imovinu vrednu nekoliko stotina miliona evra. Beograd na vodi, u kojem većinski udeo od 68 odsto ima strani partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata - ne Igls hils, kako se srpskoj javnosti često predočava, već kompanija Belgrade Waterfront Capital Investment L.L.C. iz Abu Dabija - do kraja 2017. iskazivala je neto gubitak. Ukupni minus do početka prošle godine popeo se na više od 20 miliona evra. S obzirom da taj gubitak iz 2016. i 2017. nije pokriven, država Srbija neće moći da računa ni na dinar dividende sve dok se taj minus ne pokrije nekim budućim profitom. S druge strane, da je doneta odluka o pokriću gubitaka iz 2016. i 2017. Srbija bi kao manjinski suvlasnik iz budžeta za te namene morala da obezbedi trećinu novca, ili oko sedam miliona evra. To što nije učestvovala u pokriću dosadašnjih gubitaka ne znači da država većinskog partnera Beograda na vodi u međuvremenu nije častila parama poreskih obveznika. Samo u 2018. Vlada Srbije je za eksproprijaciju nekretnina radi realizacije projekta Beograd na vodi u republičkom budžetu obezbedila čak 3,9 milijardi dinara ili skoro 33 miliona evra. Tim novcem, između ostalog, isplaćeni su bivši vlasnici privatne firme Eurosalon ril estejt, prvih „komšija“ Fabrike papira „Milan Vapa“. Odmah nakon eksproprijacije država je ceo prostor na kome se nalazio Eurosalon ril estejt besplatno ustupila Beogradu na vodi, kao i Fabriku papira „Milan Vapa“, bivšu glavnu Železničku stanicu, salon nameštaja Simpo pored Autobuske stanice i još oko 20 objekata. Uz to, Beogradu na vodi će uskoro besplatno na upravljanje i korišćenje biti ustupljen i hotel Bristol, a jedina prepreka za to je otpor preostalih stanara, porodica vojnih lica i penzionera, koji odbijaju da se isele dok im država ne obezbedi drugi smeštaj. Kada su u aprilu 2015. ugovor potpisali potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, predsednik Upravnog odbora Igl hilsa Muhamed Alabar i tadašnji direktor, danas zamenik direktora Beograda na vodi, Aleksandar Trifunović, rečeno je da će za finansiranje tog projekta Igl hils obezbediti 300 miliona evra - 150 miliona u formi kapitala, a 150 miliona kao pozajmicu, s tim što se ona, kao i svaki drugi kredit, mora vratiti, sa pripadajućim kamatama. Uz to, RTS je objavio da će Igl hils dodatno odobriti zajam od 90 miliona evra za preseljenje železničkih objekata iz Savskog amfiteatra i 40 miliona evra za završetak eksproprijacije. Od svih tih kredita, iz finansijskih izveštaja može se videti samo da je do kraja 2017. većinski vlasnik Belgrade Waterfront Capital Investment L.L.C odobrio dugoročni zajam od 2,96 milijardi dinara ili nepunih 25 miliona evra, koji zajednička firma Beograd na vodi mora da vrati do 31. decembra 2021. Za trećinu više, ili čak 33 miliona evra za eksproprijaciju imovine, za potrebe Beograda na vodi, obezbedila je Vlada Srbije iz budžeta samo u toku prošle godine. Ništa od onoga što je predočeno srpskoj javnosti nije još ostvareno. Osnovni kapital je tri puta manji od obećane sume, jer se iz rešenja, dostavljenog Agenciji za privredne registre, vidi da je umesto 150 miliona evra za protekle četiri godine uplaćeno 5,34 milijarde dinara ili oko 45 miliona evra. Slično je bilo i sa obećanjima da će na tom projektu biti zaposlene „desetine hiljada ljudi“, da bi nakon jedne tragedije na gradilištu srpska javnost saznala da su na izgradnji Beograda na vodi bili angažovani i radnici iz Turske. Neto gubitak Beograda na vodi 2015. bio je oko dva miliona evra (248 miliona dinara), a dve naredne godine bio je pet puta veći, najpre 10 miliona evra (1,23 milijarde dinara), a potom 9,72 miliona evra (1,18 milijardi dinara). Iako je pre nešto više od godinu dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdio da Beograd na vodi više ne beleži gubitke i da je 2017. završio sa značajnim profitom. „Znate kako to sada izgleda? Uložili su negde oko 170 miliona evra i imaju odličnu dobit i vrlo, vrlo dobro i uspešno funkcionišu“, tvrdio je Vučić u Ćirilici, u februaru 2018. U to vreme njegove reči nisu mogle da se provere, jer finansijski izveštaj za 2017. nije bio dostupan. Kada je sredinom godine objavljen na sajtu APR-a, ispostavilo se da od te „odlične dobiti“ nema ni traga ni glasa, i umesto nje na površinu je isplivao neto gubitak od 9,72 miliona evra, zbog čega se ukupan minus Beograda na vodi od osnivanja popeo na 21,7 miliona evra. Interesantno je i da je samo u prvoj godini, 2014, dok je bio registrovan kao firma u kojoj je država Srbija bila jedini, 100 odsto vlasnik, Beograd na vodi imao simboličnu neto dobit od 628 evra (76.000 dinara). U samoj firmi bilo je dosta organizacionih i kadrovskih promena. U međuvremenu su iz Beograda na vodi izdvojena dva posebna, zavisna preduzeća – BV Galerija i BV Kula. I oba su, kao i matična firma, 2017. završila sa neto gubitkom. Minus BV Galerije bio je nešto manji od pola miliona evra (54,6 miliona dinara). Taman toliki bili su i rashodi, dok su i prihodi i broj zaposlenih tog zavisnog preduzeća bili – nula! U BV Kuli je minus bio duplo veći, oko milion evra (125,1 milion dinara), a ni u ovom zavisnom preduzeću nije bilo nijednog zaposlenog. Iz izjave, koju je uz finansijski izveštaj APR-u dostavio tadašnji direktor oba ova zavisna preduzeća Nikola Nedeljković, vidi se da nije doneta odluka o pokriću ovih gubitaka. U međuvremenu Nedeljkovića je 31. avgusta prošle godine na mestu direktora BV Galerija i BV Kula nasledio Ahmad Saleh Šibel, sa američkim pasošem, dok je Nedeljković ostao direktor matične firme, Beograda na vodi. Posebno je zanimljiva informacija da u zavisnim firmama, BV Kula i BV Galerija, u kojima je sa udelom od 32 odsto država jedan od suvlasnika, nadležni organi upravljanja nisu usvojili redovni godišnji finansijski izveštaj, uz obrazloženje da do isteka roka za podnošenje tog izveštaja za 2017. „nije održana sednica Skupštine tog privrednog društva“. U toj izjavi stoji i da će ta odluka biti dostavljena APR-u čim Skupština bude održana. A pošto na izjavi, koju je potpisao Nedeljković, stoji datum od 30. juna 2018, to upućuje na zaključak da skupštine ta dva zavisna društva nisu održane ni šest meseci po isteku 2017. Inače, pre Nedeljkovića, prvi direktor, od 24. jula 2014, dok je Beograd na vodi bio firma čiji je jedini vlasnik bila država Srbija, bio je Aleksandar Trifunović, sada zamenik direktora. Godinu dana kasnije menja se vlasnička struktura i većinski vlasnik, sa udelom od 68 odsto, formalno postaje Belgrade Waterfront Capital Investment L.L.C. iz Abu Dabija, koji je 6. avgusta 2015. uplatio 23.000 evra (2,64 miliona dinara) kao osnivački kapital, a već 2. septembra na mesto Trifunovića dolazi Nedeljković, koji je i danas direktor. Za slične građevinske projekte sasvim je uobičajeno da u prvim godinama iskazuju gubitke i da se neto dobit iskazuje tek kada se stanovi sagrade i kada se prihodi od njihove prodaje mogu i formalno prikazati u bilansima, pa je tim čudnija potreba naših zvaničnika da se utrkuju u tvrdnjama da je Beograd na vodi već vrlo profitabilan. Kao da se radi o strogo čuvanoj tajni, koja nikada neće biti obelodanjena. Zato se sa nestrpljenjem očekuju novi finansijski izveštaji Beograda na vodi i njegovih zavisnih preduzeća, BV Galerija i BV Kula. Tim pre što su prvi stanari Beograda na vodi uz veliku pompu useljeni sredinom jula prošle godine, u prisustvu predsednika Vučića, premijerke Ane Brnabić, ministra finansija Siniše Malog, gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića, njegovog zamenika Gorana Vesića... Neki od njih moći će kroz prozore svojih stanova da vide protest, koji je za 24. april najavila Inicijativa Ne davimo Beograd, kako bi se skrenula pažnja javnosti da ni posle tri pune godine od noćnog rušenja u Savamali nadležni državni organi nisu otkrili punu istinu. Za razliku od istine o fizičkom rušenju u Hercegovačkoj, istina o prošlogodišnjim finansijskim efektima „projekta veka“ biće poznata u julu, nekako baš na godišnjicu useljenja prvih stanara Beograda na vodi.