Radosta, unuk Isusov

Prošle nedelje, neki moj „antifan“ raskrinkao me i na Guglu napisao: „Dragan Jovanović je mason! To se tačno vidi iz njegovog epistolarnog romana Pisma Aristotelu koji je sastavljen od trideset i tri pisma, a 33 je magični masonski broj!“ Nije prvi put da čujem da sam mason. Na to, obično, odgovaram da sam „mason bez kecelje“. Ali, „magični masonski broj“ počeo je da mi se vrti po glavi dok, zavaljen u ligeštulu, u Vidovu, udišem punim plućima rascvetanu majčinu dušicu. Vrzma mi se, naime, po glavi: kako to da su i Aleksandar i Isus umrli baš u 33. godini života? I da li su zaista umrli? Ili su postali – masoni u dubokoj senci?! I da li je i Aristotel bio mason? Jer, Aleksandar ga iz Indije optužuje da je prodao „tajna znanja Atinjanima“. I, šta ćemo sa Jovanom Krstiteljem, bratom Isusovim? Nije li Krstitelj bio starešina neke lože u koju je Isus primljen pošto se, u tridesetoj godini, vratio iz Indije?! A kada smo već kod Isusa, po Svetlani Levašev njegovo pravo ime je Radosta (Radomir) i taj Radosta, gle, ima brata blizanca Radana, te da je Marija Magdalena ubijena – 940. godine?? To se, pak, slaže sa tezom mog Mladena Đ. Protića iz Guče koji je, još između dva rata, tvrdio da je „Isus bio Slovenin, i da nije razapet u Jerusalimu u prvom veku, već u Rimu i to u 9. veku“?! Po Protiću, Isus se krio u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, a po Levaševoj na Meteorima u Grčkoj. Zato Nikolaj Levašev, suprug Svetlanin, i kaže da su prvi manastiri nastali na Balkanu, te da ih je najviše na Kosovu i Makedoniji. Samo je u Ohridu bilo 365 crkva, a Ohridska arhiepiskopija bila je najveća i protezala se, doslovce, po celoj teritoriji Aleksandrovog carstva koje je trebalo da nasledi Aleksandar Helios, a to je pravo ime Isusovo! Na nedavnom Svetom arhijerejskog saboru vladike su se žestoko ostrvile na mladog Maksima koji se samo usudio da kaže da je „Sava zaobišao ohridskog arhiepiskopa Homatijana“ i „od vaseljenskog patrijarha zatražio autokefalnost iako su oblasti Nemanjine države bile u oblasti Ohridske arhiepiskopije“. K. G. Jung, moj guru iz Švice, ezoterista bez premca, na sve ovo kaže: „Po meni, Radosta ili Radomir nije Isus, već je njegov unuk! Jer, Radosta je živeo od 1054. do 1086. godine, i imao sina Svetodara i ćerku Vestu. A Isusovo pravo ime je Aleksandar Helios i kada se, razočaran ishodom ustanka protiv Tiberija vratio u Indiju, njega je na carskom prestolu nasledio Samuilo, a Radosta je Samuilov sin. Radostu je, pak, ubio brat od strica Vladislav, a od tog Vladislava, po bočnoj liniji, vode poreklo i nesrećni Nemanjići! I sve to srpska Crkva krije kao zmija noge!“ Tu i moja Crna ima šta da kaže: „Čudi me da mladi vladika Maksim nije zaradio, bar, neku šamarčinu kao tvoj Alek! Jer, na Nikejskom saboru ubili su episkopa Tomu iz Kalkute samo zato što je tvrdio da je Isus detinjstvo i mladost proveo kod oca Aleksandra u Indiji!“