Губитак Косова је наслућен доласком на власт Слободана Милошевића, наговештен је великим народним митингом на Газиместану јуна 1989, уставно је профилисан променом Устава Србије 1990, а процес одласка Косова практично је отпочео разбијањем СФРЈ 1991. Формално-правни моменат трајног одласка Косова из СРЈ је 23. март 1999, када је проглашено ратно стање. Јер, када се прогласи ратно стање и отпочне рат исход је увек исти - једна зараћена страна је победник, док је она друга поражена. Да је СРЈ тада прогласила ванредно стање постојала је законска могућност да се оружје употреби једнако као у ратном стању, али би остао политичко-правни простор за политичко и правно надмудривање да ли је Косово и даље саставни део Србије или није. Овако, у ратном стању имамо победника и пораженог који мора признати губитак дела територије, каже за НИН Благоје Граховац, генерал авијације у пензији и аналитичар геополитичких процеса у региону, а поводом две деценије од потписивања Кумановског споразума и окончања НАТО бомбардовања тадашње СРЈ.