НИН online

Алт-кантри у Србији

Сигурна кућа за сневаче

Потреба за плакањем и индивидуални погледи на свет који красе актуелни музички поджанр, нашли су идеално упориште код домаће публике

На почетку приче о постојаној овдашњој фасцинацији алт-кантријем, нужно је сачинити инстант-инвентар онога чиме смо овде у прилици да баратамо. Дакле, овде имамо чак два директна повода, једну очигледну истину и један срећан исход. Као директни поводи могу да послуже веома успео и упечатљив наступ Ане Ћурчин у пуној сали Американа београдског Дома омладине пре неколико дана и недавна појава спота за нумеру Time, плод сарадње београдског бенда Stray Dogg и значајног аутора и на пољу алтернативног кантрија Девендре Барнхарта. Очита истина би се односила на неопходност прихватања чињеница да је поменута фасцинација већ поодавно задобила контуре истинске љубави. А сугерисани срећан исход се огледа у чињеници да је на досадашњем узорку овај спој изродио довољно занимљивих нота и радова. Сам појам алт-кантрија је, терминолошки гледано, прилично варљива категорија, јер у себи спаја све оне деривате који изналазе упадљиву косину у односу на традиционалистички схваћен кантри-звук, а све то уз упадљиву свест о времену у ком та косина настаје и уз ослањање не на нужно сродне, али довољно блиске поджанрове гитарске музике садашњице. Тако стоје ствари по питању брзопотезне, а циљано што свеобухватније дефиниције ове гране музике, која упорно измиче прецизној и строгој лексици и терминологији. Готово неизоставно у сваку причу о алт-кантрију уплиће се још неодређенији и знатно шире схваћен појам Американе, као једног од најважнијих постулата алт-кантри погледа на музички свет.

АМЕРИКАНА
Извесна терминолошка нелагода стоји, а Душан Страјић, члан помињаног бенда Stray Dogg, овако појашњава властити доживљај алт-кантрија: „То је веома широк појам, који би за мене представљао музику која се заснива на коренима америчке музике, америчком фолку, кантрију, или блузу. Мешањем утицаја ових жанрова, њихових ритмова и сензибилитета, настаје појам Американе. Кантри и блуз, базирани су на стандардима по којим их је лако и сврстати и препознати, и то је главна разлика у односу на Американу код које не постоји уобичајен музички стандард, што јој даје одређену ширину, али можда и безличност, због које Американа и не може бити проглашена музичким жанром“.

Са друге стране, Иван Лончаревић, спортски новинар и водитељ радио-емисије Поп депресија, те неуморни и верзирани популаризатор алт-кантрија на овим просторима и организатор неколицине значајних концерата америчких алт-кантри ведета у Србији, овако одговара на исто питање: „Американа је за мене оно што је амерички сан могао да буде да су га сањали неки други људи. Мешавина добрих људи, идеја, хране, пића, музике, филмова и књига. Утопија која се базира на америчкој традицији и историји и која дозвољава да је свако тумачи како хоће. Американа као `музички жанр` је измишљотина доконих новинара, у мом свету `Американа` су подједнако и Kanye West и Wilco или Jay-Z и The Black Keys“.

Што се тиче онога што алт-кантри баштини из кантрија, најлакше уочљиви су управо мотиви на пољу атмосфере и лирике, попут наглашене меланхолије, питања сагрешења и евентуалног искупљења, непостојаности и првенствено мотив (не)могућности повратка кући. Чини се да би управо ово последњепоменуто могло да послужи као најзгоднија и најуверљивија тачка споја између америчког алт-кантрија и поклоника које он има у Србији. Наиме, на нивоу општости и осећања, запитаност над далекосежним утицајима доживљеног на оно што тек следи и са чим се ваља изборити, оставља утисак довољно уверљивог оправдања за ту споро тињајућу, али приметну опчињеност овдашњих поп-конзумената оним што представља саму бит алт-кантрија и оним што ударна имена овог поджанра нуде.

ДОЖИВЉАЈ
Појашњење се мора тражити изразито на плану личног доживљаја. Оно што је Рајан Адамс, један од најгласовитијих и највољенијих аутора и извођача алт-кантрија, успутно означио као „a westerman’s need to cry“ (западњачка потреба за плакањем, у преводу), стога лако може бити лишена ове полазне географско-цивилизацијске одреднице. Поп-меланхолици широм планете ту и тамо осете потребу за плакањем или барем за музичким еквивалентима тог душевног стања, а корен се, као и најчешће, крије у индивидуалном поимању света ионако дубоко уроњеног у барем неки од појавних облика туге.

Упитан да прокоментарише могуће тачке споја Србије и алт-кантрија, Страјић одговара овим речима: „Мислим да је након цветања популарности електронске музике у прошлој деценији, као одговор дошла на ред опет акустична музика, која је у последњих пар година наново популарна. То се осетило и овде, па је почела да се развија сцена која се ослања на тај тренд, са неколико бендова који певају на енглеском, што је било довољно да се та музика сврста у Американу иако су неки од тих бендова ипак жанровски доста различити“. И Иван Лончаревић показује доста скепсе, те на исту тему примећује следеће: „Јер алт-кантри је сигурна кућа за ретке сневаче, недосањане снове од којих се, најчешће и насупрот ономе што нам казује здрав разум, не одустаје тек тако, поражене у фиктивним биткама, трагаоце за спокојем који им можда и не припада или можда напросто (повремене или сталне) меланхолике слабе на сетни и молски доживљај света по мустри узетој из северноамеричког кутка света“...

По избору

Ако би се, систематичности ради, морала сачинити листа најважнијих алт-кантри аутора и извођача са наших простора, ту су Stray Dogg, On Tour, Wooden Ambulance, Ана Ћурчин, Ика, Lula Mae, па и The Mothership Orchestra и Rebel Star. Посебно је занимљив случај компилације Песме испод покривача, на којој је, по замисли Ивана Лончаревића и под покровитељством Поп Депресије, неколицина овдашњих аутора и извођача обрадила по једну песму по избору из репертоара алт-кантри ведета.

Зоран Јанковић

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар