Prolećno sređivanje Potemkinovog sela: Unapređenje izbornih uslova u jeku kampanje

Spajanje beogradskih i lokalnih izbora, kao i cepanje opozicije, podiglo je toliko prašine da se jedva i nazire zbog čega smo se našli u ovoj situaciji. U opštem metežu optužbi i kontraoptužbi, novih lica i starih animoziteta, kao da su svi ispustili iz vida izborne uslove i nužnost da se politički teren zaravna taman toliko da se smenjivost vlasti učini makar teorijski izvodljivom.

U dubokoj senci zahuktale izborne kampanje, Narodna skupština je formirala radnu grupu za unapređenje izbornih uslova u kojoj, osim predstavnika vlasti, opozicije koja izlazi na izbore i stranaka manjina, sede i predstavnici civilnog sektora. Na prvom sastanku, za predsednika grupe izabran je Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija“. Samo formiranje grupe bilo je jedno od tri originalna zahteva opozicije, zajedno sa sređivanjem biračkog spiska i spajanjem izbora. Biblija grupe biće ODIHR-ove preporuke, ali ne samo poslednjih 25 koje su objavljene nakon decembarskih izbora, već i sve neispunjene preporuke koje je ovo telo OEBS-a davalo ranijih godina. A osim što moraju da raskrče izborni krš zarastao u izborne manipulacije i zloupotrebe, rad grupe opterećuje i činjenica da prve opipljive rezultate moraju da isporuče kroz par nedelja.

Prve mere do sredine maja

Nemanja Nenadić za NIN naglašava da je dogovor članova da fokus grupe u početku bude upravo na onim preporukama koje mogu da utiču na izborni proces koji je u toku.

„Najpre će biti predložene preporuke koje se tiču tekućeg izbornog procesa, to je tema kojom će se grupa prvo baviti. Princip rada je takav da članovi grupe predlažu teme, tako da se još ne zna šta će biti na stolu. Ideja je da kada radna grupa nešto usvoji, pojedini poslanici, ili više njih, to onda u vidu predloga iznesu na plenarnoj sednici. Ukoliko postoji volja većine da se rad grupe učini smislenim, mi ćemo najkasnije sredinom maja imati dogovorene određene izmene zakona koje bi onda u hitnom postupku bile i usvojene u Skupštini“, kaže Nenadić.

Na prvom radnom sastanku održanom u utorak, u vreme zaključivanja ovog broja NIN-a, izneti su brojni predlozi za poboljšanje izbornog procesa. Nenadić kaže da je njegov predlog bio da se zbog urgentnosti do sredine maja grupa sastaje svakodnevno.

„Jedna od preporuka ODIHR-a sugeriše da se prestane sa praksom da televizije preuzimaju snimljene materijale političkih stranaka i onda ih emituju u sklopu predizbornog programa. Pošto se REM već nalazi u procesu izmene brojnih pravilnika, pozvali smo predsednicu Saveta tog tela ne bismo li videli da li je ova preporuka ODIHR-a adekvatno realizovana kroz nacrte pravilnika“, kaže Nenadić.

PROFIMEDIA / Samir Jordamovic / AFP / Profimedia

Međutim, grupa će morati da se pozabavi i znatno komplikovanijim stvarima od unapred snimljenih priloga stranaka. Među sedam preporuka koje je ODIHR istakao kao prioritetne izdvaja se revizija biračkog spiska, zabrana funkcionerske kampanje i sprečavanje vlasti da vrši pritisak na birače i zaposlene u javnim preduzećima. I u samoj oblasti medija ima mnogo većih kršenja demokratskih procedura od emitovanja snimaka koje su poslale stranke. Zastupljenost političkih aktera daleko je od ravnopravne, a i kada je u pitanju sam sadržaj neuporedivo je veći broj pozitivnih tekstova i izveštaja o vlasti, dok se opozicija prikazuje u negativnom kontekstu. Kada je u pitanju sam REM, mnogo teže će biti ispuniti preporuku koja kaže da „nezavisnost ovog tela mora biti garantovana“.

Ključno pitanje koje visi nad radom grupe je – može li se od tela u kojoj većinu imaju predstavnici vladajućih stranaka očekivati išta osim simulacije rada na demontaži sistema koji je zacementirao nedodirljivost vlasti. Matematika je jednostavna - grupu čini ukupno 18 članova, a dogovor je da se sve odluke donose dvotrećinskom većinom. Dakle, da bi ijedna odluka bila usvojena, najmanje dvanaest ljudi mora da podigne ruku. Od njih 18, sedam članova su dale poslaničke grupe partija koje čine vladajuću koaliciju, čime je onemogućeno da ih predstavnici manjina, opozicije koja izlazi na izbore i predstavnici civilnog društva nadglasaju. Međutim, sve i da je računica nagnuta u korist opozicije, činjenica je da sve odluke grupe moraju da se izglasaju u plenarnoj sednici Skupštine, gde vlast ima komotnu većinu.

Udica za apstinente?

Nije tajna da je vlast nevoljno i pod pritiskom ušla u ceo ovaj proces. Pritisak su javno vršili predstavnici opozicionih stranaka, ali su poluge uticaja bile u rukama međunarodnih diplomata koje su de fakto posredovale pregovorima vlasti i opozicije. Oni su proces doveli do spojenih izbora i formiranja grupe, a ostaje da se vidi koliko duboko seže njihova posvećenost demokratskim tekovinama u Srbiji. Na kraju, i u Evropi i u Americi slede izbori koji ih, prirodno, mnogo više zanimaju od lokalnih izbora u Srbiji. Vlast SNS-a će, u takvim okolnostima, pribeći zanatu koji je ispekla tokom desetogodišnjeg simuliranja evropskih integracija – usvajanje propisa koji ispunjavaju kriterijume, ali ne rešavaju ništa.

PROFIMEDIA / Predrag Milosavljevic / Avalon

Motivi dela opozicije koji izlazi na izbore nisu sporni. Njima su potrebni brzi i opipljivi rezultati s kojima mogu da izađu pred građane i nadjačaju argumentaciju onih koji zagovaraju bojkot. Iako su napravili sebi odstupnicu horskim ponavljanjem izjave da „autokrata nikada neće dati poštene izbore“, koalicija „Biram borbu“ ipak mora da ponudi i nekakvu garanciju ljudima da im SNS neće pokrasti glasove. U tom smislu može da se očekuje da će u rešenjima radne grupe tražiti udicu za lov na građane koje je nova svađa opozicije oterala u prinudnu apstinenciju.

Ako od ovog dela opozicije može da se očekuje određena pristrasnost i precenjivanje dometa radne grupe, ni bojkotaška frakcija opozicije neće biti ništa manje neutralna. Njihova teza, da je izlaskom na izbore ispuštena mogućnost da se Vučić primora na ozbiljne koncesije, preslikaće se i na tumačenje eventualnih rezultata radne grupe. Sve do čega dođe ovo skupštinsko telo za njih će biti novo premazivanje Vučićeve fasadne demokratije.

Poslednji pokušaj

Možda najbolji barometar namera grupe da zaista poboljša izborne uslove biće ponašanje tri predstavnika civilnog sektora.

Pored „Transparentnosti“, u procesu će učestvovati i predstavnici „Crte“ i Cesida. Niko od njih nema nikakav motiv da učestvuje u radnoj grupi izuzev želje da doprinese unapređenju izbornih uslova. Ukoliko se ispostavi da je u pitanju još jedno postavljanje jeftinog političkog teatra, od njih ne treba očekivati da će da pristanu na ulogu statista.

Na odgovor na pitanje da li je formiranje radne grupe još jedan pokušaj da se ne reši problem, neće se dugo čekati. Izbori su iza ćoška ostavljajući manje od dve nedelje da se usvoje makar neke zakonske izmene koje bi pokazale nameru da se uvede neki red u izborne uslove. Ukoliko do sredine maja izostanu bilo kakvi konkretni koraci, jasno je da je posredi bilo samo prolećno sređivanje naprednjačkog izbornog Potemkinovog sela. Međutim, ako se stvari pomere sa mrtve tačke i ako se u izborni haos uvede makar malo demokratskog reda, dobićemo stidljivu naznaku izlaska iz političke krize. Samim tim bi građani sa više optimizma mogli da očekuju da će preko leta i jeseni biti primenjene i one ključne preporuke ODIHR-a, čime bi se zaustavilo višegodišnje puzanje Srbije ka autoritarnom modelu društva.

U tom kontekstu, posao radne grupe za unapređenje izbornih uslova možda jeste birokratski, ali je zadatak pred njenim članovima sve samo ne trivijalan. U biti, ona predstavlja poslednji pokušaj da se postizborna kriza razreši dogovorom i da se društvo vrati u fazu u kojoj je postojanje političkog pluralizma, u najmanju ruku, prihvatljivo, a smenjivost vlasti u određenim intervalima izvodljivo. Ako već ne možemo da dobacimo do faze u kojoj je ta vrsta društvene dinamike poželjna za većinu građana.