Bliski istok na vrhuncu krize: Kako će SAD odgovoriti na prve američke žrtve i kakve su posledice odgovora

Kriza na Bliskom istoku, nastala usled sukoba Izraela i Hamasa, na vrhuncu je i preti da se proširi daleko izvan granica ovog već decenijama uzavrelog područja. Pale su prve američke žrtve od početka eskalacije – tri vojnika su poginula, a više od 30 je ranjeno u napadu militanata za koje američke vlasti tvrde da su povezane sa Iranom. Američki predsednik Džo Bajden je izjavio da će SAD "odgovoriti na taj napad", dok ga pojedini uticajni krugovi pritiskaju da čak napadne Iran.

U isto vreme, izraelski zvaničnici kažu da su "na ivici vojne akcije protiv Hezbolaha", grupe koja je locirana u Libanu i koja se od početka borbi u Gazi sukobljava sa izraelskom vojskom u vojnim akcijama niskog intenziteta.

Pozivi na napad na Iran - kakav će biti odgovor SAD

Bela kuća navodi da "predsednik Džo Bajden i njegov tim za nacionalnu bezbednost odmerava odgovor na napad u kom su poginula tri američka vojnika", rekao je Džon Kirbi, koordinator Saveta nacionalne bezbednosti.

TANJUG / AP / Jacquelyn Martin

On je dodao da je grupa koja je izvela napad "sigurno povezana sa Kataib Hezbolahom, koji je najvažnija grupa čiji rad podržava Iran u Siriji i Iraku i koja je izvela brojne napade na naše trupe i imovinu". Kirbi je rekao da je to prvi smrtonosni napad na američke trupe u regionu, ali ne i prvi pokušaj takvog napada.

Iran se, međutim, distancirao od napada i naveo da su optužbe protiv Teherana "neosnovane".

Naser Kanani, portparol ministarstva spoljnih poslova Irana, rekao je da "regionalne grupe otpora ne primaju naređenja od Irana".

"Verujemo da regionu nije potrebno više tenzija, niti novi rat", dodao je on.

Odmah posle Bajdenove izjave da će "sve krivce za naopad pozvati na odgovornost u vreme i na način koji mi izaberemo“, usledili su brojni pozivi senatora da SAD udare po Iranu. Tako je dugogodišnji, a moglo bi se reći i uticajni republikanski senator Lindzi Grejem na platformi Iks napisao "Udarite po Iranu, udarite jako", dok je takođe republikanski senator Džon Kornin dodao "Gađajte Teheran", precizirajući kasnije da je mislio na "ciljeve Iranske republikanske garde".

Republikanski senator Tom Koton optužio je Bajdena da je "naše trupe ostavio kao lake mete"

"Jedini odgovor na ove napade mora biti razarajuća vojna osveta protiv iranskih terorističkih snaga, i u Iranu i širom Bliskog istoka", kazao je on.

TANJUG / AP / Planet Labs PBC (HONS) Američka baza Tauer 22 koja je napadnuta

Republikanski kongresmen koji je na čelu vojnog komiteta Predstavničkog doma, Majk Rodžers, takođe je pozvao na "akciju protiv Teherana".

Pritisak, ali ne tako glasan, došao je i od demokrata, ali u drugom pravcu, pa je kongresmenka Barbara Li upozorila da se "sukob u Gazi pretvara u regionalni rat" u kom su ugrožene i američke trupe, ali je ona to iskoristila da pozove Bajdena da pojača aktivnost kako bi se postiglo primirje u sukobu Izraela i Hamasa.

Imperativ je da SAD odgovore na napad u kom je veliki broj američkih žrtava i da nađe način da zaustavi te napade, znam da predsednik radi na tome, kazao je demokratski kongresmen Adam Smit, koji je dodao da se radi o opasnoj eskalaciji situacije, te da se SAD trudile da do nje ne dođe.

U pitanju je sudbina ne samo regiona

Kako će umešane strane dalje reagovati, moglo bi da odredi ne samo sudbinu ovog regiona, već i širu sliku sveta, jer bi direktan vojni sukob SAD i Irana mogao da ima dalekosežne posledice. Ne čudi što je onda i nekadašnji voditelj TV Foks, a sada Iks (Tviter) novinar Taker Karlson, koji je poznat po bliskosti sa republikancima, za dvojicu senatora, Grejema i Kornira, koji pozivaju na rat sa Iranom, napisao da su "j...i ludaci".

Na "skidanje rukavica" sa Iranom pozvali su i analitičari Atlantskog saveta, američke tink-tenk organizacije. Tako je Metju Kronig, potpredsednik te organizacije i nekadašnji službenik američkog ministarstva odbrane, pozvao na "udarac po iranskoj mornarici, vođama ili nuklearnom programu", dodajući da bi "udarac samo po iranskim proksi organizacijama bio greška i u Teheranu bi bio protumačen kao znak slabosti SAD".

Sa druge strane, CNN navodi da su razgovori o načinu odgovora veoma složeni, jer "Bajdenov tim veruje da vojna akcija mora biti jača nego što su bile ranije", ali da u Beloj kući "postoji imperativ da se predupredi širenje konflikta i jaka averzija ka direktnoj umešanosti u regionalni rat protiv Irana".

Direktan sukob SAD i Irana posebno bi bio komplikovan zbog bliskih veza koje Teheran ima sa Moskvom, naročito vojnih od početka rata u Ukrajini.

Bajden ne želi direktan sukob sa Iranom

Džuli Norman, profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetskom koledžu London, misli da je pogibijom američkih vojnika "pređena crvena linija" i da "Bajdenova administracija zadržava dah i misli da na ovo mora da reaguje". Međutim, ona veruje da, uprkos pritisku, Bajden nije voljan da rizikuje bilo šta što bi moglo da isprovocira direktan rat sa Iranom.

"Važno je podvući da se napad dogodio u trenutku dok traju pregovori o oslobađanju talaca iz Gaze i pregovori između Izraela i Hezbolaha o situaciji na granici te države sa Libanom. Ukoliko sada započne napad na Iran, to nije ono što bi Bajden želeo jer je njegova želja da ti pregovori budu uspešno okončani", tvrdi ona i dodaje da je "moguć ograničeni napad na ciljeve iranskih milicija u Siriji".

Sanam Vakil, direktor za Bliski istok u Čatam hausu slaže se sa njom, iako je jasno da će odgovora biti.

"Takođe, postoji određeni stepen pritiska sa obe strane političkog spektra u SAD zbog izbora koji se bliže. Zato verujem da će predsednik izabrati neku vrstu mešovitog odgovora, u kom će cilj biti militantne grupe u Siriji i Iraku, ali i direktan odgovor Iranu, ali tako da se Iran ne napadne direktno", rekao je on za Tajm.

TANJUG / AP / Vahid Salemi (STF)

U isto vreme, rasplamsava se još jedno moguće žarište, koje tinja od početka sukoba Izraela i Hamasa. Izraelski zvaničnici upozoravaju "da su bliže ratu sa Hezbolahom i regionalno ratu nego ikad", objavio je "Tajms of Izrael", pozivajući se na reči visokog zvaničnika. Prema tim navodima, većina izraelskih ministara se još od oktobra zalaže za "preventivni udar na Liban", gde je sedište Hezbolaha, još jedne grupe koju podržava Iran, ali su protiv toga vojna komanda i premijer Benjamin Netanjahu.

"Izrael je pojačao retoriku i ratne signale u poslednje vreme. Ali i Hezbolah i Iran su svesni da bi takav sukob brzo eksplodirao u regionalni rat, u kom bi učestvovali i Teheran i SAD i Velika Britanija, uz druge brojne države i organizacije", upozorila je za ABC njuz Maha Jahja, direktor Karnegijevog centra za Bliski istok.