Uvođenje obaveznog vojnog roka u Hrvatskoj: Koliko će trajati i kako će izgledati

Ministarstvo odbrane i Glavni štab Oružanih snaga odabrali su model vojnog obučavanja mladih Hrvata. Za obučavanje regruta u sklopu novog obaveznog vojnog roka koji namerava uvesti vlada HDZ-a Andreja Plenkovića odabrana su četiri velika obučna centra - kasarne u Požegi, Sinju, Puli i Bjelovaru, a za još dva rade se procene. Regrute će obučavati 650 vojnih instruktora, piše Jutarnji list.

Ni dva meseca nisu prošla od dana kada je premijer Plenković na pitanje o uvođenju obaveznog vojnog roka rekao da to ne dolazi u obzir, do predloga Glavnog štaba da se, kako saznaje Jutarnji list, uvede tromesečno obavezno "temeljno vojno osposobljavanje".

To je službeni naziv iako će ga kolokvijalno gotovo svi zvati obavezni vojni rok. Prema rečima sagovornika Jutarnjeg lista, vojno osposobljavanje bilo bi obavezno za sve mladiće kada napune 18 godina, a žene bi mogle učestvovati dobrovoljno.

Za sada je samo reč o predlogu MORH-a i Glavnog štaba koji tek treba da usvoje vlada i Hrvatski sabor.

Kako se saznaje, u vojnim krugovima smatraju da su tri meseca sasvim dovoljna za vojnu obuku tokom koje bi naglasak bio na fizičkoj pripremi polaznika, kao i na savladavanju temeljenih vojnih veština.

Po završetku, regrut bi trebalo da bude obučen za strelca, odnosno proći osnove baratanja ličnim pešačkim naoružanjem, kao i da bude fizički pripremljen. Prema procenama, godišnje bi na raspolaganju trebalo da bude oko 17.000 mladića, a očekuje se da bi barem njih 15.000 moglo završiti vojno osposobljavanje, dok bi preostali deo završio na civilnom služenju vojnog roka zbog prigovora savesti ili bi bili proglašeni zdravstveno nesposobnim za vojnu službu.

Sagovornici Jutarnjeg tvrde da tromesečna vojna obuka neće uticati na redovno pohađanje fakultetske nastave.

Podseća se da je vojni rok suspendovan 2008. godine, a očekuje se da će se vratiti iduće godine.